ЧИЊЕНИЦЕ О ФИЈАТУ

Још  8. октобра 2015. др Војислав Шешељ захтевао је у име Српске радикалне странке да се одмах покрене истрага у вези са уговором са италијанским Фијатом и да се сви кривци за закључивање овако штетног уговора изведу пред лице правде и казне строго у складу са законом. Уговор који је био тајна Шешљ је показао новинарима, а они се правили као да ништа нису видели.

Да је овај уговор у најмању руку сумњив потврђује и интересантан податак да су се за  три године променила чак четири председника Надзорног одбора: Александар Љубић, Јуриј Бајец, Синиша Мали и сада Данило Цицмил.

Експертски тим Српске радикалне странке утврдио је да ово није никакав велики извозни посао како се у јавности представља, већ је ово чисти извоз Италије, у транзиту преко Србије. Уговор је представљао добар посао за породицу Ањели.

 А за Србију и запослене у Фијату?

Уговор о заједничком улагању истиче 31. децембра 2018. године. Тим уговором предвиђен је рок од 10 година. Значи утврђен је рок, а не и обавеза производње 1,5 до два милиона аутомобила годишње.

Одложни приход у износу од 4.056.899.000 динара односи се на износ од 50.000.000 евра бесповратног готовинског давања, примљеног од Владе Републике Србије у складу са Уговором.

Све погодности и давања уговорени су са Владом Републике Србије. Председник владе  био је Мирко Цветковић, али је главни властодржац у Србији био Борис Тадић. Одговорност напредњачког режима због последица изазваних овим Уговором огледа се у томе што још нико није одговарао за енормну штету нанету републичком буџету, а то значи да напредњаци  прикривају и заташкавају тешка кривична дела.

Вреди подсетити да је Фијат  у складу са уговором и подстицајним планом стеко право на подстицајну меру од 10.000 евра за сваког запосленог, што је укупно више од 35 милиона евра из буџета Републике Србије. Десет хиљада евра за сваког запосленог! Замислите да су тим радницима дали по 10.000 евра, колико су они могли да буду успешнији да се снађу, а да не терете државу даљим обавезама које су преузете на криминалан начин. Оно о чему се не прича је економски изум Млађана Динкића. Он је Уговором предвидео да Фијат сваког месеца из буџета Републике Србије добија износ који је потребан за уплаћивање доприноса за све запослене у Фијату. Тај новац се одмах враћа у буџет на име тих доприноса, а то значи да се иста количина новца „врти“ од буџета до Фијата и назад, а да Фијат заправо из сопствених средстава уопште не уплаћује доприносе за запослене.

Уговор и бројна пратећа документа потписали су Млађан Динкић у име Владе Србије и Маркионе у име „Фијата“. Од 500 милиона евра кредита за изградњу нове фабрике у Крагујевцу, узетог од Европске банке, Република Србија је дала гаранцију за 169,5 милиона евра.

Фабрика „Фиат аутомобили Србија, д.о.о“ уписана је у регистар АПР-а 14. октобра 2008. године, као привредно друштво у власништву италијанске фирме (66, 67 процената) и Републике Србије (33,33 процента), са укупним капиталом од 304,5 милиона евра, од чега је капитал Републике Србије 101,5 милион евра.

Проблем је што су ови подаци тајни за јавност, а сада кад Фијат намерава да напусти Србију и опет остави армију незапослених у Крагујевцу, јавља се и нови проблем. Мандатар за састав нове владе Александар Вучић најављује решавање овог проблема и тврди да ће Фијат дуго остати у Србији. Али, најављује и да су разговори са представницима Фијата тајна о којој не сме да прича. Ако буде личло на претходни Уговор, не пише нам се добро. Јер, кога су змије уједале и гуштера се плаши. Зато Вучићу, откриј нам тајне из Торина и коначно се обрати надлежним органима због одговорности твојих претходника за штету коју су нам нанели чувајући Фијатове тајне.