НЕ СЛУШАЈУ СРПСКЕ РАДИКАЛЕ, А ПУЗЕ ПРЕД ИСТРОШЕНИМ ЧИНОВНИЦИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Три године посланици Српске радикалне странке упозоравају скупштинску већину да мора да се донесе нови Пословник Народне скупштине, да постојећи Пословник гуши парламентарну демократију и онемогућава нормалан рад народних посланика. И такав лош Пословник власт је злоупотребљавала и на очиглед целокупне јавности наметала терор скупштинске већине. Понашање по систему -може нам се- понекад је постајало неподношљиво. Посланици власти нису имали разумевање за наше аргументе и наш стални покушај да им скренемо пажњу да је Народна скупштина храм демократије и да сви морају тако да је третирају.

Ко не слуша Шешеља, слушаће Кукана и Фабриција

Др Војислав Шешељ је неколико пута у свом посланичком обраћању Народној скупштини одржао предавања о парламентарној демократији, о односу опозиције и власти у парламенту, о значају институција система, о свим елементима уређеног демократског друштва. Посланици су га слушали са пуном пажњом и очигледним одобравањем, али су наставили да се понашају супротно инструкцијама које им је јавно давао.

Онда су разни чиновници Европске уније одлучили да у Србији „уводе“ демократију. Тражили су да Народна скупштина расправља о извештајима такозваних независних регулаторних тела. А како су то тражили? Тако што су својим ставом понизили највише државне функционере и натерали их да им „памет соле“ представници којекаквих антисрпских невладиних организација. Организовали су у Народној скупштини Национални конвент о Европској унији. У ствари националну срамоту. Окупио се у Народној скупштини шљам попут представника Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић и групе која у Београду организује фестивал Мирдита и пред таквима су се правдали Александар Вучић, Ана Брнабић и остали државни функционери. И обећали им да ће Народна скупштина расправљати о Извештајима регулаторних тела који су у Србији и формирани по налогу европских комесара.

Национални конвент о Европској унији и друга понижења

Посланици српске радикалне странке нису учествовали на том Националном конвенту. Као ни на састанку који је после тога у Народној скупштини организовао Сем Фабрицио. Он је на мировни састанак окупио и проевропску власт и проевропску опозицију. И одржао им предавање. Издао налоге. Бирао ресторан за вечеру и отишао у Брисел по дневницу. За Србију га баш брига. Важно је да је својим понашањем успео да понизи власт и натера их у загрљај проевропској опозицији. Од жуте патке до Демократске странке. Преко Бошка Обрадовића, Вука Јеремића, Сергеја Трифуновића и Драгана Ђиласа. Уместо пред сопственим народом и највећом опозиционом странком у парламенту, власт је показала понизност према Фабрицију и његовим пуленима који исмевају државу и који су лошији и од ове лоше власти. Месец јун је био пун „дипломатских“ активности у Народној скупштини.

Српски радикали чувају образ Народне скупштине

Врхунац понижења српски парламент је доживео посетом двојице бивших посланика Европског парламента. Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн. Бивши посланици Европског парламента?! Какав политички утицај и коју политички тежину имају  та двојица који су Србију могли доћи само као туристи. Никако као некаве дипломате како су представљени у медијима. А баш они су понизили Народну скупштину и Републику Србију као нико до тада. Позивали су представнике парламентарних странака на разговор иза затворених врата. Позвали су чак и ванпарламентарне странке. И свима одредили по пола сата за разговор. Позив за разговор Кукан и Флекенштајн упутили су и Српској радикалној странци. Једини смо који смо с гнушањем одбили тај игнорисали тај позив. Зато што смо једини који имамо достојанство и став.

Било је тужно гледати представнике народа како без трунке поноса и достојанства, цупкају испред сале у којој су ова двојица саслушавали посланике. Нису чекали свој ред у посланичким канцеларијама, већ испред сале. Понизно и смерно. Једни излазе, други улазе. Без речи. Као у мимоходу.

Извештаји регулаторних тела по налогу европских комесара

Након примања свих пацки које су им којекакви делили током јуна напредњаци су по њиховом налогу у ванредном заседању организовали седнице Народне скупштине на којима су разматрани извештаји „независних“ регулаторних тела. Љутили су се на нас што смо подсећали јавност да раде по налогу чиновника Европске уније. Боли истина. Али, српски радикали у Народној скупштини увек говоре истину и подсећају народ на шта све пристају представници власти у последњих скоро двадесет година зарад пута у Европску унију. Ређали су се извештаји један за другим. Расправљало се о извештају Повереника за информације јавног значаја и заштиту података о личности, о раду Агенције за борбу против корупције, Државне ревизорске институције, Комисије за заштиту конкуренције и Фискалног савета.

Расправа је била веома интересантна и наравно сви извештаји усвојени. Без критеријума.

Јавне набавке као извор корупције

Посланици Српске радикалне странке били су веома спремни за расправу о свим извештајима, али пре свега о улози тих такозваних независних регулаторних тела у држави. Поновили смо свој став да су то углавном парадржавни органи који се баве пословима који су иначе у надлежности одређених министастава и да постоје само зато што су наметнути  од стране Европске уније. Да за огромне плате раде неке послове и доносе мере које никога не обавезују. Став српских радикала о овим телима није се променио. Доследни смо, као и увек. А ставови су нам засновани на аргументима.

Било је нешто веома интересантно у сваком од ових извештаја. Сви су имали примедбе на јавне набавке у Србији. У сваком извештају било је написано да се јавне набавке не поштују. То су чињенице о којима српски радикали говоре годинама. И о томе да су злоупотребе у јавним набавкама један од главних извора корупције. Посланици власти били су збуњени. Знали су да треба да гласају за све извештаје, а у извештајима критика за непоштовање јавних набавки. Незгодна ситуација. Посебно за оне који на седницу долазе са унапред написаним говорима. Посланици Српске радикалне странке су и овај пут доминирали. Није тешко када припадате странци која има јасан Програм, изграђене ставове и која је доследна у спровођењу своје политике.

Извештаји усвојени, а после...

Челни људи регулаторних тела су одахнули. Презнојавали су се док су о њиховом раду говорили посланици Српске радикалне странке, смешкали се најблаже речено чудним говорима посланика власти, али извештаји су усвојени, функције остале недирнуте, велике плате се настављају. А јавне набавке? Констатовали су проблеме и од њих доста. Уосталом, ту им се завршавају надлежности. И то је апсурд њиховог постојања.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је изабран непосредно пред усвајање Извештаја. Хвалили га напредњаци. Посебно они који појма немају ко је тај човек. Е, тај човек је неколико дана после избора и усвајања Извештаја преко Данаса обавестио јавност да закон који су напредњаци недавно донели није добар, у ствари да не може да се примењује и да треба да се одложи његова примена. Е, сад да ли је Милан Мариновић подметнут Александру Вучићу, или ће стварно посао радити професионално, остаје да се види. До следећег извештаја.

Неизвесно је и ко ће следеће године подносити извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције. Одмах након усвајања Извештаја у Народној скупштини отворен је низ афера актуелног директора Милоја Обрадовића. Поднета је и кривична пријава. Добро, не би била једина која је завршила у фијоци.

И тако, истрошени европски чиновници и антисрпске невладине организације су испуниле свој задатак. И владајућа већина. Извештаји су усвојени. Јавне набавке остају под сумњом. Корупција цвета, а Србија на Европском путу.