И би 16. март. Победише напредњаци, пардон Александар Вучић. Људима је пружио наду. Лажну. Поверовало је њих 23%. Због оних 20 %, а посебно оних скоро 50%, он је и званично владар живота и смрти у Србији. И шта сад? Ако је неко очекивао, а Вучић јесте, да ће освојити натполовичну већину, ваљда је био и спреман да преузме власт, одмах, а Вучић није. Повукао се у илегалу. Његови медији извештавају да пише програм будуће Владе. У кампањи је урлао да они (он) има програм, да има решење за све нагомилане проблеме. Његови медији преносили. Ваљда је зато и победио. Због програма. Оног који пише. Неки кажу преписује. Свеједно је. Битно је да је слагао да има програм. Слагао је и да има људе. Сад је као великодушан па ће понудити свима, или скоро свима, да уђу у Владу. Опет би да подели одговорност. Неће моћи, моћни Вучићу! Победио си, испрси се. Решавај проблеме. Запошљавај, доводи инвеститоре, уређуј институције система, изјасни се о Криму...Не замајавај гладан народ Дарком Шарићем. Са Мишковићем ти је успело, али црева крче, ускоро ће се чути и до Немањине.
Нећу о лажним обећањима. Говорили смо у кампањи. Вучић је био гласнији. Тачније, присутнији. У њговим медијима. А сви су његови. Народ хоће Владу, ваљда због одговорности или да би имали на коме да искале гнев због погрешног гласања. А схватили су. Многи. И јавно о томе говоре. Вучић је на потезу. Није лепо да се дуго чека. Неће му користити одуговлачење, а и не слуша он оне што су га бирали. Они су му били важни само до 16. марта. Али има кога мора да слуша. Лепа Кети је нестрпљива. Најавила се у госте, а домаћин у илегали. Сам. Пише програм, а она би само да провери да ли је добро поставио приоритете из програма који му је давно уручила. Он зна да је то једини програм који ће реализовати. Ништа не пише. Вежба. Пред огледалом. Треба се појавити у медијима. Његовим. Треба онима који су гласали објаснити да они нису приоритет. Не само да нису приоритет, већ уопште нису важни. Може он то, само да намести фацу да буде што уверљивије. Ако је могуће да не примете колико боли, а то ће бити тешко, немогуће, чак.
И да, Вучићева скупштинска већина није 158, већ 133 посланика. И јесте већина. Комотна. Изгласаће Владу какву год им Вучић предложи. Може и Вук Драшковић, и Веља Илић, и Вулин, Карићи, Расим, а и требало би, они су му били на листи, њихових је оних 25 посланика које медији представљају као Вучићеве. Његови медији. А и клупа за резрве је нестрпљива. Нуде се, чекају, моле...Сви би у Владу са Вучићем. А он ћути, мудрује, као размишља. Тешко му је да буде очигледно да је Влада већ састављена и да то није урадио он, већ заједнички газда. Зато и одугловачи. Да остави утисак како је брижно размишљао и закључио у најбољем интересу Србије. Пренеће медији. Његови. А бирачи? Они му више нису важни. Смислиће он нове лажи пред следеће изборе. Неће више вредети. Неће помоћи ни медији. Његови. Мада...можда му до тада и откажу послушност. И њихова црева ће да крче, и њихове деце.
У Србији је ипак све јасно. Не зна се само да ли ћемо имати ППВ, или је то било за једнократну употребу. Баш као и ППВ.
