Од када је власт исхитрено, удовољавајући некаквој Венецијанској комисији, расписала референдум функционери Српске радикалне странке су упозоравали да је то лош потез и да би позитиван исход референдума довео до потпуне отуђености судске гране власти од народа, а то значи да би судска грана власти била нелегитимна.
Нисмо се служили политикантским и демагошким флоскулама. Нисмо збуњивали народ тврдњама да овај референдум има везе са Преамбулом Устава, са Рио Тинтом или Косовом и Метохијом. Нисмо, зато што никада нисмо обмањивали јавност и никада нисмо државне интересе користили за политичке поене. Износили смо само стручне правничке и државотворне ставове.
Овај референдум односи се искључиво на промену начина избора судија и јавних тужилаца. И то погрешно. И штетно. Штетно и за народ и за унапређење демократских принципа у Србији. Све је почело још 2000. године, траје и данас, када су наше власти без икакве логике почеле да промовишу некакав европски пут и жељу да Србија постане члан Европске уније. У знак "захвалности" којекакви европски чиновници су почели да се мешају у све сфере наших живота. Одавно су започели реформу правосуђа. Они. Нашег. Више од две деценије нешто што се зове Венецијанска комисија активно учествује у уништавању и срозавању српског правосуђа. По налогу Венецијанске комисије власт је спроводила реформе, реформирине реформе, реформириних реформи реформе...и тако неколико пута. После сваке од тих "Венецијанских" реформи правосуђе је било све зависније од сраних амбасада. Ваља подсетити на "заслуге" Венецијанске комисије. Најпре су нам увели такозвани суд за ратне злочине. У којем се наравно судило само Србима. Под палицом тужиоца Владимира Вукчевића, Наташе Кандић и Американца Сем Назара, који је диктирао све пресуде против Срба за наводне ратне злочине. Онда су, уз помоћ власти Демократске странке, уместо реизбора извршили нов избор свих судија и укинули судске јединице у десетинама општина у Србији. Потом су нам, по узору на Хашки трибунал, увели бесмислену тужилачку истрагу. Сада су спремили завршни ударац. Судску грану власти, по налогу Венецијанске комисије, треба да бирају саме судије. Као када би народни посланици бирали сами себе или када када би се чланови владе постваљали међусобно.
Намера тих европских чиновника је да нам потпуно обесмисле постојање три гране власти. Законодавну, извршну и судску. Да. То су три гране власти. И све три морају имати основ у народној вољи. Морају узајамно да се контролишу, али не и да се једна другој мешају у надлежности. Једино тако је демократски и легитимно. Тај принцип 16. јануара морамо да сачувамо.
Велика је лаж да ће судије бити независне ако их бира Високи савет судства. Важи и за тужиоце. Биће супротно. Десет људи ће у "мрачној" соби, далеко од очију јавности бирати судије и тужиоце. По само њима знаним критеријумима. Судије ће предлагати богати тајкуни, стране амбасаде, невладине организације, утицајни политичари власти...А, где је ту народ?! Остаће само формално у судским одлукама, у оном "У име народа", мада би могло да стоји и "У име Високог савета судства".
Треба разјаснити још једну заблуду коју заговорници референдума намећу. Кажу, ако после измена Устава неко не буде задовољан радом неког суда или судије, неће се морати питати Скупштина зашто је то тако. Одговараће, кажу, Високи савет судства. Не кажу коме. А, то је кључно питање на које нико није смислио уверљив одговор. Није, јер не постоји. Одговор је она стара, Кадија те тужи, кадија ти суди. Е, то би био позитиван исход овог нелегитимног референдума.
Још нешто. Високи савет судства и до сада је имао важну улогу у избору судија. Управо они су Народној скупштини предлагали кандидате за избор судија. Наравно, скупштина је имала право и могућност да неког кандидата уз аргументе оспори и то се дешавало. Као и то да неки од кандидата не буду изабрани јер ни посланици скупштинске већине нису гласали за некога ко је очигледно корумпиран. Јавност је ипак пресудна.
Важно је нагласити да су већина судија поштени професионалци, али се њихов глас на предложене измене Устава не чује. Њих не зову у медије, зато што знају да су то судије које не подржавају ставове Венецијанске комисије, којима не смета избор судија у Народној скупштини, зато што се они не плаше народне воље. У медијима су се оглашавале судије које су тврдиле да ће после референдума судије бити самосталне и без политичког утицаја. До сада су значи били под утицајем и нису били самостални. Заправо, признају да су били корумпирани.
Ваља подсетити да нам је Европска унија преко Венецијанске комисије наметнула и јавне извршитеље. Резултат њиховог деловања је општепознат. Оправдан је страх да би предложене измене Устава увеле још једну од народа независну касту која би била штетнија чак и од озлоглашених извршитеља.
Интересантно је да се за промене Устава у јавности најгласније залаже самозвани правни експерт сорошевац Милан Антонијевић. Наивни би рекли, можда се намеће у Високи савет судства. Мудрији би тврдили, место му је већ обећано у западним амбасадама. Размишљајте и о томе.
Дакле, животно је важно да сви изађу на референдум и да се на листићу заокружи "НЕ". Супротно би имало далекосежне штетне последице. И, да. Однарођена судска грана власти не би радила у интересу народа. Не би се 17. јануара решила ниједна парница која траје већ 17 година. Тешко да би се окончала и у наредних 17. Западне амбасаде, тајкуни и невладине организације немају интереса да помажу народу. Помагаће се узајамно у нелегитимним судовима, уколико на референдуму не победи велико народно "НЕ".
