НИЈЕ РАМА, ВУЧИЋ ЈЕ

Долазак албанског премијера Едија Раме био је најављен пре утакмице Србија-Албанија. И десио се дрон. Сваком јасно одакле је дошао. И показао неспремност наших служби. Оставили су председника државе да из ложе погледом прати карту "велике Албаније". Нису се запитали какву је, поред политичке, штету тај дрон могао да нанесе. Могао је, уместо карте, да баца бомбе, да пушта бојне отрове, могао је да побије 30.000 људи који су били на трибинама. Министру "да кажем" то није био проблем. Његов проблем су били управо они. Навијачи. 30.000 њих који су као један узвикивали "Вучићу педеру, издао Србију!" "Доктор" је био згрожен зашто нико није реаговао због оног који је улетео у кадар РТС са истом поруком. Тај је још у притвору, доносилац дрона у званичној делегацији. Са братом.

Тих дана Вучић нас обавести да ће званичну посету албанском премијера померити за двадесетак дана. И примио га. Јуче. Ваљда је мислио да су Срби заборавили дрон. Можда и јесу. Али Рама није. Није ни поруку из дрона. Поновио је званично. Пред јавношћу Србије. И премијером. На шиптарском језику. РТС није успео да преведе. Из техничких разлога. Кажу.

Вучић, као изненађен, упозори Раму да нико неће понижавати Србију. Његов је посао да то не дозволи. Био би, када би он радио свој посао. Да ради свој посао Рама не би ни био гост. Макар и после 68 година. Није Рама ни Вучићу био дрон изненађења. Знао је он шта га чека на том састанку. И нас. Али морао је да послуша. Ангелу Меркел. Која дели Рамино мишљење о Косову и Метохији. И Вучићево. Он је такозваним бриселским споразумом озваничио оно што је Рама јуче рекао.

Џаба му лични аналитичари. Приче о дипломатском скандалу. Србија је понижена. Не од Раме. Србију је Вучић одавно понизио. Поданичком и издајничком политиком. 

Оно са Рамом...Да је Вучић озбиљно мислио да га прекори прекинуо би га у пола реченице. Одбио би да га даље слуша. И поздравио се с њим. Одмах.

 И не би Рама данас био у Прешеву. И не би га грађани Србије дочекали као "свог премијера". Не би да њихов премијер ради свој посао. Да штити интересе своје државе. Да функционишу институције система. Да Вучић није марионета запада. Да није...одбио би ту званичну посету после дрона, или после Раминог захтева да му преда кључ Београда. Или захтева да иде у Прешево и да полаже венац терористима УЧК. Да прича о прешевској долини. Која то није. Прешево је у Врањској котлини. Одувек је тако било и тако се звало.

Као што Рашка област није санџак, тако ни Врањска долина није прешевска котлина, господо из медија.

И за размишљање-да ли су два премијера само хтели да оставе утисак код својих бирача, због "храбрости"?!

7553 САВЕТНИКА КОЈИ ТО НИСУ

Када је ономад Динкић уништавао државне банке и делио отказе медији су нас убедили да службенике не треба да жалимо зато што жене које су тамо радиле протестују у бундама. А била зима. Жене са више година или деценија радног стажа. Имале бунде. Какав грех! Тада много мањи од Млађиног који је Народну банку запосео са пушком у руци. Али медији су свој задатак испунили. Затварање државних банака свело се на гнушање и презир над онима који су добијали отказе. Било је и злурадости. Само зато што су били пристојно обучени.

Да се тада показало више саосећања и хуманости, да се тада дигао глас против отказа и уништавања државне имовине, да се уз новине још понешто читало...можда бисмо кренули у бољем правцу. Да народ није био изманипулисан?!

Данас је исто. Манипулацијама уз помоћ медија постижу чудесне резултате. Сада је на делу стварање отпора према државним службеницима и унапред радовање што ће десетине и стотине хиљада људи добити отказе. Јер, они су саветници.

Ових дана се у медијима пребројавају саветници у државним органима. Кажу има их 7553 само у Влади Србије. Свакоме ко то прочита подигне се коса на глави и свесно или несвесно пожели да сви они добију отказе. Да остану на улици. Са породицама. А суштина је да тих 7553 људи нису "они" саветници. Они се само тако зову.

Закон о државним службеницима сва извршилачка радна места сврстао је у: више саветнике, самосталне саветнике, саветнике, млађе сараднике, сараднике, референте и млађе референте. Е, то је тих 7553. И њиховим отказима ће се Србија радовати. А они су само људи који тамо стварно нешто раде. Извршилачка радна места, како каже закон. Њихове плате су између 25 и 100.000 динара. Отприлике. И многи ће постати социјални случајеви. Многи су једини запослени члан у породици. Многи подстанари. Истина има и запослених по партијској линији. Углавном због заслуга чланова уже и шире породице, кумова, пријатеља...Они су само тражили и имали среће и да добију посао.

Прави саветници, они који добијају зараде у ковертама, због чијих зарада се злоупотрбљавају функције и цвета корупција, су они које су медији "заборавили". Тих саветника Србија треба да се ослободи, јер они саветују режимлије како да Србију што је могуће више униште. И раде то успешно. За много пара, наравно.

Шта сада раде Доминик Строс Кан, Гузенбауер, Франко Фратини, млађани Крстић и ини знани и незнани?! Они као не троше паре из буџета. Не званично. А они у ствари уништавају буџет. И приходну и расходну страну. Они га кроје у интересу ММФ, а наштету државе Србије и свих грађана који у њој живе.

Њих медији не пребројавају. Избројали су 7553 саветника, који то заправо нису, али им не успева да преброје агенције, канцеларије, савете и остале парадржавне органе. А тамо су баснословне плате. И ништа се не ради. Тамо су и партијски кадрови.

Зато је добро не наседати на медијске кампање. Оне су, нажалост, увек у служби режима. Зато је неопходно пре осуде прочитати још понешто. Не само новине.

НАРОДНА СКУПШТИНА СЕ ШТИТИ, ПОСЛАНИК СЕ КРИТИКУЈЕ

Данима почињем да пишем на ову тему, али одустанем. Ипак морам. Знам да ризикујем да можда нећу бити исправно схваћена. Морам. Ово је битно.

Годинама уназад траје медијски линч народних посланика. Те високе им плате, те јефтина храна. Возе се државним аутомобилима, а троше народне паре. Спин који се одлично прима у јавности. Почело је од криминалних приватизација. Из тог времена. Људи масовно остајали без посла и требало је наћи тему која ће им скренути пажњу са правих криваца за њихову несрећу. Кривци су у ЕУ и режимима који подржавају сумануту идеју да Србија треба тамо да иде. Чини се неспојиво. Знам. Али је тако. Циљ је уништити ауторитет институција система. Почели су са Народном скупштином. Посланици пред очима јавности, најчешће у полупразној сали. Људи незадовољни сопственим животима, а медији намећу тему.

Да ипак не будем погрешно схваћена. Не браним народне посланике. Нико не може посумњати да сада имам било какав интерес за то. Браним Устав Србије,  браним парламентарну демократију, браним право грађана да буду бирани и да бирају.

Народне посланике треба критиковати. Појединачно. Или као посланичке групе опозиције. Или посланичке групе власти. Тако може, али не на начин да се код народа ствара отпор према Скупштини, а то значи отпор према законодавној грани власти. Једној од три. Друга је извршна власт, односно влада, а трећа судска грана власти. Извршна власт успешно већ 14 година усмерава критике само на законодавну власт. Они су недодирљиви. У медијима. Као и правосуђе које је инструмент у рукама извршне власти.

Ја свакодневно критикујем посланике зато што мислим да лоше раде свој посао. Када би га добро радили, радили би веома тежак и одговоран посао. Критикујем Мају Гојковић која се понаша противпословнички. Вређа народне посланике. Упада им у реч. Коментарише. Дискриминише посланике опозиције. То не значи да председник парламента не треба да постоји. Треба. Критикујем бахатост посланика власта. Критикујем млитавост посланика опозиције. Критикујем све које који не долазе на посао. Који не читају предлоге закона. Који јасно и гласно не објашњавају шта грађани добију, а шта губе усвајањем одређеног закона. То не значи да народни посланици не треба да постоје. Треба. И то баш 250. Прича о смањењу броја посланика треба да послужи да грађани гласају за промену Устава. Срећни што ће смањити број посланика неће приметити да се из Устава брише преамбула, да се стварају услови за даље распарчавање Србије. Те стварно важне ствари треба "покрити" овим другим, као, важним.

Зашто нема кампање за укидање агенција; ем су неуставне, ем ништа не раде, ем су прескупе. Или, кампање за укидање економских амбасадора. Стотине њих раштрканих по белом свету. Без конкретних обавеза. Са конкретним платама. И они су неуставна категорија.

Посланици нису. И не троше народне паре. То је популистички спин. Истина је да сви треба да плаћамо порезе и таксе. Истина је да та средства иду у буџет. То су државне паре којима управљају надлежни државни органи. Не народ. Народ треба да прати како се та средства користе и на основу чега се повећавају порези и таксе. О томе се води рачуна на дан избора. И на основу тога се бира. Не на основу пакетића и лажних обећања.

Не занима ме Борко Стефановић. Али, има право да службеним скупштинским аутомобилом оде на неки састанак. Има и обавезу. Да аргументовано критикује власт. Службени аутомобил има право да користи и Зоран Бабић, који је народни посланик, али је у Скупштини портпарол Александра Вучића. То не би смео. И због тога га критикујем. Не због јефтиног ручка у ресторану.

Седнице Скупштине увек морају бити јавне. Народ треба да прати рад посланика и да странке које су их послале у Скупштину кажњава или награђује на основу њиховог рада. Скупштина мора да се поштује и кад је чине лоши посланици или посланици лоших странака. Оних који не мисле о државном интересу па зато и форсирају медијски линч Народне скупштине и тако прикривају свој лош рад.

ВУЧИЋ И ПОПЛАВЕ

Мајске поплаве које су нас задесиле, уплашиле су , али и мобиласале су целу Србију. Јављали су се добровољци за подизање насипа, волонтери су били на сваком месту где је то потребно, помоћ у храни и одећи стизала је са свих страна, угроженима су обезбеђивани смештаји, људи су нудили викендице, празне станове, збрињавали угрожене у сопственим домовима. На већ чувени 1003 број послато је безброј порука. Не верујем да постоји и један корисник мобилног телефона који није послао бар једну поруку, угоститељи су нудили пиће за послату поруку. Фејсбуковци и твитераши су проводили ноћи поред компјутера и мобилних телефона и наводили надлежне до најугроженијих. Спашени су многи животи. Стизала је помоћ и из иностранства. Помогли су и анонимни и јавне личности. Само је Влада Србије заказала.

Вучић и његови су само обећавали. Он је ту општенародну трагедију умешно искористио за личну промоцију. Јавне седнице, викање на министре, намештено сликање поред водених бујица, наводно непроспаване ноћи...и сви остали видови рекламе резултирали су "лепим" телевизијским емисијама, шареним лажама и суровом свакодневницом и безнађем поплављених.

Нико не зна колико је тачно средстава прикупљено за санирање последица од поплава, а посебно се не зна како се и где троше прикупљена средства. Марко ЦЕСИД Благојевић "чува" и средства и податке. Повремено прети локалним самоуправама, а редовно их критикује и сву кривицу због неуспеха Вучићевог режима сваљује на њих. И добро му иде. Медији прате само оно што он каже. Све је мање репортажа из Обреновца, Крупња, Параћина...А тамо је живот стао, људи живе под шаторима, месецима једу паштету и хлеб и чекају. Већ прилично свесни да неће дочекати оно што им је обећано.

Мајска обећања да нико до септембра неће бити без крова над главом  претворила су се у септембарска да ће сви бити у својим кућама до новембра. Понекад кажу пре зиме. Можда рачунају на климатске промене и надају се да ће нас зима мимоћи. Оне у шаторима сигурно неће.

Повод за овај текст су најновије поплаве у Кладову и Неготинској Крајини. Тамо су насеља одсечена од света, поплављене куће и имања, пријављена и прва жртва поплава. Тим људима мај је дошао у септембру. У медијима су тек трећа или четврта вест, нема их на насловним странама. Изостале су и јавне седнице и лажна обећања. Супермен никога није спашавао, није се ни сликао. Можда ће у среду да би се тим снимцима покрила вест о смањењу плата и пензија. Ионако нешто мора да смисли. Ово би било баш згодно.

Мене Вучић и ови његови није разочарао. Не може. Знам да све ради у корист своје промоције и знам да му лажи најбоље иду. Разочарана сам што је у људима убио вољу да помажу, да саосећају. Убио је човека у људима.

Зато, због Вучићевих лажних обећања, због сакривених или ненаменски потрошених пара прикупљеним за мајске поплаве, због шатора и паштета, ове, септембарске, поплаве никог више не интересују. Не прикупља се помоћ, нема СМС-ова, донатора, волонтера, организованих акција на фејсбуку и твитеру. Људи су преварени, понижени, изманипулисани, и неће то више себи да дозволе.

Вучићу то одговара, уз апатију народа и контролу медија не преузима одговорност за поплављене у Кладову и околини. Нико га на то не тера, а он сам...зашто би? Њега народна мука никада није интересовала. Знам, као што знам да је и поплављенима у септембарским поплавама потребна помоћ.

КАДА СЕ УСКОРО ВРАТИ У СРБИЈУ

"Када се за неколико дана вратим у Србију..."  реченица др Војислава Шешеља са сведочења у поступку који се пред Хашким трибуналом води против Горана Хаџића је оставила најснажнији утисак. Код неких је изазвала страх, код других појачала мржњу, код многих пробудила наду...Нико није остао равнодушан, али, нажалост, велики број људи у Србији није је ни чуо. Као ни једну другу реченицу из дводневног сведочења. Нису је чули они који не користе интрнет ни они који немају кабловску телевизију. Таквих је у Србији највише. Али, то је усуд др Шешеља и његових српских радикала у времену "слободних" медија и "развијене" демократије режима Александра Вучића.

Шешељево сведочење у Хаџићевом поступку, као и свако појављивање у хашкој судници, је више од сведочења у конкретном предмету. То је сведочење о времену које смо преживели и сведочење о истини коју поданички проевропски режими у Србији покушавају да сакрију од јавности.

Кључна тема о којој је др Војислав Шешељ сведочио односи се на злочин на Овчари. За овај злочин изречене су већ неке пресуде у Хашком трибуналу, али и у Суду за ратне злочине у Београду. Осуђени су и неки стварни виновници овог страшног злочина, али и неки потпуно невини људи. О томе је говорио Војислав Шешељ. Аргументавано, са пуно чињеница. Јавно је говорио о улози Весне Босанац у реализацији злочина на Овчари, али и о Александру Васиљевићу и његовој улози и упорном прећуткивању тих чињеница од стране свих досадашњих режима у Србији.

Наравно, није изостао ни Шешељев час историје и по ко зна који пут је показао колико је исправна идеологија за коју се бори и због које страда. Заиста је имало шта да се чује. Да се подсете они који знају, али и да науче они који до сада нису.

Невероватно ми је да из ова два дана Шешељевог бриљантног наступа у Хагу медији у Србији нису издвојили бар једну реченицу коју би представили јавности. Макар оно када је помињао Николића и Вучића као добровољце у последњим отаџбинским ратовима. Или баш због тога нису. Ни речи.

Нешто ме ипак одушевило. Не у медијима. На интернету. На званичној фејсбук страници Војислава Шешеља. Група младих људи, чланова Српске радикалне странке, коју предводи Шешељев син Никола и који брину о тој страници покренули су акцију прикупљања фотографија на којима се види подршка председнику српских радикала. И видим младе људе који седе испред монитора и прате сведочење или поносно држе заставе са Шешељевим ликом, или оне који су својим бебама обукли мајице са ликом свог председника, оне који деле пропагандни материјал, и све њих који на тим фотографијама недвосмислено показују да су поносни што су Шешељеви следбеници. Па ми драго, мислим џаба ти Вучићу медијска блокада, џаба ти форсирање Европске уније; младост Србије одраста уз идеологију коју је Војислав Шешељ учинио бесмртном.

Поред озбиљног, аргументованог и стручног изношења чињеница др Шешељ је у току сведочења показао и да га није напустио његов препознатљиви дух и спремност да се у свакој ситуацији нашали. Ја то знам, али Вучићевим "новинарима" ни то није било интресантно. Они су били заокупљени информацијама са које стране је, на вечери код кинеског премијера, седео Александар Вучић. О томе су извештавали као да говоре о Лазаревој вечери пред одлазак на  бој на Косову. Оном Косову које је Вучић добровољно предао у шиптарске руке. Због Европске уније!

БРЗИ ОДГОВОРИ И ДРУГЕ ЛАЖИ

"Отворићемо канцеларију за брзе одговоре"- мантра која му је 2012. донела озбиљне гласове бирача. Сви медији су само то преносили, а данас нема храброг и независног новинара да га упита зашто је лагао. Као што га тада нису питали шта то стварно значи. Говорио је да ће се преко те Канцеларије грађевинске дозволе добијати за 90 дана. Нису га питали зашто за 90 када Закон о општем управном поступку предвиђа 30, а у посебно компликованим случајевима 60. Нико се није бавио суштином. Лаж ионако нема суштину. Важно је да постиже циљ.

Лажно обећање о смањењу цене струје довело је до повећања од "само" 20%, јер "реално требало је много више".

Говорили су, с правом, о огромном јавном дугу и обећали да се неће задуживати јер би нас свако ново задужење довело у дужничко ропство. Лажно обећање, јавни дуг се дневно повећава.

Уместо лажно обећаног укидања ТВ претплате добили смо таксу. Истина, један период је нећемо плаћати и ваљда би због тога требало да му аплаудирамо.

Најпре незванично, а онда и званично у оквиру премијерског експозеа обећао оснивање приватно-јавног фонда за лечење деце. Четири месеца после деца се и даље на лечење упућују СМС порукама сиромашних грађана.

Последња кампања обележена је новим мантрама. Финска компанија Сису само што није стигла у Прибој. Ипак није. Уверљивим лажима успео је да убеди раднике ФАП да одустану од штрајка јер то не би било добро за лажљиву кампању.
Српски Мерцедес требало је већ увелико да крстари светским путевима. Али није. Успели су да направе само један мерцедесов знак. Довољно за кампању.
Од обећаног укидања Бус Плуса добили смо укидање привилегија за ученике, студенте, пензионере...
Од Београда на води...лепа макета. И много билборда. Скупих. Зато морају да се чувају. Уз накнаду, наравно.
Чувени уговор са Етихадом искамчили су фејбукаши и твитераши. Али није показао све. Сакрио је најважније, а и оно што је показао недвосмислено указује да је то штетан уговор.
Исто и са средствима прикупљеним за поплављене. Нема јавних информација о трошењу тих средстава. Ти људи су заборављени, а средства...?!
Од обећаних социјалних карата становништва добили смо укидање бенефиција за децу у вртићима, труднице, породиље, пензионере и принудну наплату струје. Одузимањем од плата и пензија и пленидбом покретне имовине...плашим се и за непокретну. Све то уз камату и накнаду извршитељима- утеривачима дугова.
Лажна обећања су бројна, ово су најдрастичнији примери и највеће лажи. А, она највећа је да ће поднети оставку ако за првих 6 месеци њихове власти свако у Србији не осети да живи бар мало боље. Таквог за ових ево, већ четври пут по шест месеци, нисам срела, можда новинари јесу па зато ћуте и не подсећају. А требало би, то им је посао. И одговорност што га медијски величају без покрића.
А, он премијер меког срца, плаши народ да ће остати без "спаситеља". Зато прича да је свестан да ће изгубити следеће изборе због болних резова, да су против њега медији, тајкуни и тамо неки странци. И твитераши и фејсбукаши. Лаж већа и од оне да ће се изборити са корупцијом и криминалом.
Истина је да он лаже и обмањује, да су му медији потчињени, тајкуни бизнисмени, странци газде...а корупција цвета, на сваком кораку.
Ни твитераши и фејсбуковци не воде кампању против њега, само отварају очи јавности. Не плаше га се, чују, виде и знају да пренесу и упозоре.

ВУЧИЋЕВ ДЕМАРШ РУСИЈИ

Спин мајстор је данас превазишао самог себе. Конференцију је почео решавањем техничких проблема тонаца, а минут касније Србију увукао у проблеме из којих ћемо тешко изађи. Александар Вучић и демарш Европске уније.

До данас је било у рукавицама, сада је сваком јасно. Вучић је спреман да испуни сваки ултиматум ЕУ. Упозоравли смо на то и пре избора, а посебно после прихватања такозванг Бриселског споразума. Некима очигледно није било јасно. Али, после овог данас...?!

Вучић је театрално упознао јавност да му је тамо неки ЕУ чиновник у Обреновцу предао захтев шефова дипломатија Европске уније да Србија као земља кандидат за придруживање ЕУ не треба да искористи руске узвратне санкције да би преузела место европским извозницима хране, односно да се уздржи од мера које су усмерене ка коришћењу нових могућности трговања са Руском Федерацијом и проширења српског удела на руском тржишту. 

У једној реченици је саопштио да тај захтев прихвата, али да то није захтев већ препорука и наставио конференцију у сасвим другом правцу да се не би приметило да је интересе Европске уније ставио испред интереса сопствене државе и народа.

Уводећи фактички најоштрије санкције и Русији и Србији Вучић је опет поновио да му не пада на памет да уводи санкције Русији...само неће ни прстом мрднути да се повећа извоз у ту земљу. Ако то нису економске санкције, шта су онда. 

Уместо прихватања неморалног и противправног захтева ЕУ морао је да ангажује све расположиве ресурсе и стави их на располагање свим заинтересованим привредним друштвима и пољопривредним газдинствима да искористе позив Привредне коморе Руске Федерације и новонасталу ситуацију у општем интересу. То би урадио сваки озбиљан и одговоран политичар и државник. Због своје земље и народа, не због Русије.

Ова штеточинска одлука Александра Вучића сигуран је пут ка суспензији Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом који је закључен пре 14 година и чије несагледиве позитивне економске последице није довољно користио ни један режим у Србији. Све због тзв. европског пута.

Србија је земља која се може опоравити само развојем пољопривреде и прехрамбене индустрије. У Србији сељаци просипају млеко или га дају свињама и кравама зато што нема сигурног и континуираног тржишта. У Србији сељаци све више и све чешће производе храну само за сопствено домаћинство. У Србији сваке године протестују сељаци због ниских откупних цена пшенице, вишања, малина... Е, та Србија има злата вредан споразум са Русијом, тој Србији је понуђено да у Русију извезе све што може да произведе, али та Србија има штеточинску, поданичку и издајничку власт коју не интересују грађани који су их, због бројних лажних обећања, довели на власт. Е, та Србија, наша Србија има политички, економски, социјални и сваки други интерес да искрено сарађује са Руском Федерацијом. О љубави не говорим. Она је у народу. Зна ово и Вучић, али он је доведен на власт да уради најпрљавије послове у интересу САД и великих западних сила. Добро им служи, гладни, напаћени, понижени и преварени, драги, грађани Србије.

 

 

НАПРЕДНИ КАДРОВИ

На време смо упозоравали да напредњаци немају школоване кадрове. Скупљали су их с конца и конопца по Србији. Све саме локалне кабадахије. Давали им паре за кампању, они њима обећања за функције када дођу на власт. Речено им је и да би било добро да имају високошколске дипломе. Речено - учињено. Лично их познајем бар десет који су 2008. године били свршени средњошколци или они са трогодишњом средњом школом, а данас су државни или оштински функционери са факултетским дипломама. И са више функција. Функције нису отимали, постављао их је. Вучић. Без њега сигурно нико није могао бити постављен на неку функцију, без његове сагласности или, јо чешће, његовог предлога. Више од две године Вучићеви полтрони и финансијери су обављали по две и више функција. И по пет.

Да се разумемо, не залажем се за департизацију. То је популистички наметнута тема у предизборној кампањи, а у ствари је увод у диктатуру. Нормално је да политичка партија која победи на изборима преузме одговорност за све сегменте друштва, да на кључне функције постави своје људе, да одговара за њихов рад и да се грађани на наредним изборима изјашњавају о њиховом раду.

Лажном причом о департизацији Александар Вучић скида одговорност са себе због лошег избора кадрова. Нестручних и склоних криминалу. Због тога морају да одговарају лично, а Вучић и СНС политички. То је исправан приступ. Као и Вучићева одговорност за гомилање функција.

Да би скренуо пажњу јавности са правих и озбиљних проблема у држави Вучић је најавио обавезу свих снс функционера да могу обављати само једну плаћену функцију. На остале да поднесу оставке или ће бити искључени из странке. Шта Србија и шта грађани Србије имају од тога што ће Вучић неког бахатог финансијера којег је поставио на неколико функција искључити из странке? Нема ништа, али има Вучић. На овај начин помоћу режимских медија ствара слику да у Србији нико не ваља и да нико ништа не може да уради, осим њега, наравно.

Питање на које нико не тражи одговор је зашто је дозволио да један човек обавља неколико плаћених функција. Зашто је дозволио да то траје више од две године? 

И још... Ако су ти напредни кадрови све функције обављали успешно, зашто онда подносе оставке? Довољно је да се одрекну накнаде за више од једне функције. Тако би показали и они и он да им је истински стално до интереса државе и народа. Али ако нису успевали или знали да раде на неколико послова, а уредно су примали накнаду за сваки, морали би да одговарају. И они и он. Он више, они су само испуњавали његове захтеве. Можда би овакав, исправан, приступ утицао на популарност. Негативно, наравно. Али, спин...

Ово је већ одговорност "новинара" из јучерашње приче.

НОВИНАРИ ИЛИ "НОВИНАРИ"

Чиме год се у животу бавимо у обавези смо да чувамо достојанство професије. И струку. Посебно су то дужни новинари. Они обликују јавно мнење и озбиљно утичу на велики број људи који немају ни знања, ни времена ни воље да анализирају оно што им се сервира, већ све прихватају здраво за готово. Они, новинари и медији, имају пресудан утицај на обликовање изборне воље грађана.
Бивши Вучићев министар привреде Саша Радуловић одржао је конференцију да би упознао јавност са сумњивим и штетним уговором који је Вучић закључио са Етихадом. Могао је и пре Вучићеве конференције. Било би више ефекта. Али, то није тема. Тема је спин. Спин који држи "високи" Вучићев рејтинг.
Новинарка на Радуловићевој конференцији показала је како је у Србији новинарство ниско пало. Извињавам се малом броју озбиљних професионалаца који се сигурно неће препознати у овој причи.
Та новинарка "новинарка" је очигледно имала задатак да скрене пажњу јавности са суштине. И успела је, посебно на једној телевизији. Са националном фреквенцијом, нормално. Дама је "професионално" инсистирала да Радуловић одговори на њена питања која се односе на поступке који се против њега воде у Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Да се разумемо, Радуловић заиста дугује одговоре на та питања. Дугују их и Вучић и Агенција. Поступци против Радуловића се одавно воде. Започети су пре него што је Вучић проценио да је он непроцењива вредност у његовој влади и то на месту министра привреде. О томе се тада писало само на фејсбуку и твитеру. Медији "нису" имали такве информације. Ни Вучић и снсовци који су после салви похвала на Радуловића осули дрвље и камење.
 И Млађан Динкић је као Вучићев избор постао министар финансија, судећи по медијима, изгледало је са беспрекорном биографијом. О њему се "све сазнало" тек када је то одговарало господару Вучићу.
Исто је било и са миљеником премијера меког срца. Малим са Јејла. Стварно, шта би с њим?
Да је новинарка из ове приче тада питала и причала све би било јасније, можда и другачије.
Можда Вучићу не би поклонили оно време за најаву, а потом реконструкцију владе и изборе када је у кампањи кудио људе које је претходно хвалио.
Сада "безгрешни" премијер предложио новог министра привреде. И хвали га. Опет ћемо добити најбољег. Као и ове претходне. Рече министар Вулин, пре објављивања имена новог министра, да ће сигурно бити одличан јер они ни до сада нису грешили у избору па не зна зашто би сада. Ако нису грешили, шта је онда са Динкићем и Радуловићем? Новинарка из ове приче била је и на Вулиновој конференцији, али га то није питала. Није било у синопсису.
Пре избора Жељка Сертића новинари имају прилику да покажу да ли су новинари или "новинари". Његова биографија је инспиративна за новинаре. Дипломирани менаџер. На Униону. Рођен 1967. године, а Унион почео да ради 2005. Ако је био први уписани бруцош, Сертић је то постао са 38 година. Као свршени средњошколац је био директор предузећа Магма, а власник тог предузећа је Дмитар Ђуровић, снс кадар на месту Коридора Србије. Случајност?! 
Не би било добро да медији почну да пишу о његовом евентуалном сукобу интереса тек када то у оквиру нове реконструкције "примети непогрешиви." И када новинарка из ове приче добије синопсис са питањима у вези са оснивачким правима у предузећу Готра и функцији председника Привредне коморе Србије, а потом и министра привреде.

СУДИЈА МИРЈАНА ГРУЈИЧИЋ У СЛУЖБИ РЕЖИМА

Писала сам 9. априла ове године да је Николић избегао долазак на суђење по тужби др Војислава Шешеља који је Николића тужио због гнусних лажи да је Шешељ наручио његово убиство. Тужба је чамила у фиоци судије скоро четири године. У међувремену је промењен судија, исправније је рећи, нађен је судија који не мари за закон. "Судија" Мирјана Грујичић. Ко се имало разуме у право, не мора бити ни судија ни адвокат, зна да се процеси не завршавају на припремном рочишту. Мирјана Грујичић не зна. Можда је само "заборавила". Видело се на почетку рочишта, припремног, да је Грујичићева већ одлучила. Спуштеног погледа неколико пута је поновила да је већ уморна и помало деконцентрисана. Није била ни једно ни друго. Било је ипак мало срамота. Без образложења је одбила све доказне предлоге Шешељевог адвоката. Прихватила је предлоге Николићевог адвоката да се изврши увид у текстове Времена, е-новина, Загребачког Јутарњег листа, Блица...
Када је обелоданила да је поступак тавршен, једино адвокат Томислава Николића није била изненађена. А адвокат је Весна Лончар, жена министра Златибора Лончара. Овај податак је важан да би се схватила суштина притисака на суд. Наравно, не мислим да Весна Лончар не треба да се бави својим послом зато што јој је муж министар. Не треба и не сме да утиче на независне судове. Убеђена сам да је управо то било пресудно у оваквом грубом кршењу права од стране изабраног судије.
Овај случај је школски пример да у Србији нису сви исти пред законом и да закон није једнак за све.
Знамо већ да наши судови све више личе на Хашки трибунал, али неки се бар потруде да формално спроведу поступак. Не и Мирјана Грујичић.
Судију Мирјану Грујичић добро је упознао и самохрани отац Стеван Јовановић. Он тврди да већ седам година води судски спор за остваривање права на алиментацију за своје две девојчице, а једна је асматичар и нема пара за лекове. Мајка их је напустила и живи у Аустрији. Вероватно није сиромашна.
Стеван већ две године има правоснажну пресуду, али пресуда не може да се изврши. За то је одговорна судија Грујичић. Како Стеван тврди, она прихвата све папире које приложи његова бивша супруга и који су најчешће лажни. Прихвата и одуговлачи. Тако већ седам година.
Адвокат др Војислава Шешеља је поднела жалбу на небулозну одлуку Мирјане Грујичић. Чека се став другостепеног суда. Не бих да утичем на суд овим текстом, али изгледа да је у Србији потребно упозоравати правосудне органе да им Устав гарантује самосталност и независност у раду. И да не подлежу ниским страстима. Обавеза им је да штите професију и да се одлучно одупру инструментализацији правосуђа у политичке сврхе.
Случај Стевана Јовановића могао би бити последица подлегању ниских страсти. Случај Томислава Николића јесте инструментализација у политичке сврхе. Два у један. Мирјана Грујичић.

ВЛАДА НА ГРАНИ

Када је пре неколико дана најављено да ће Агенција за борбу против корупције "чешљати" имовинске карте чланова нове-старе владе најавила сам на друштвеним мрежама да ће нас резултат расплакати. И би тако. Сви јад и беда. Пуки сиромаси. Ваљда су хтели да оставе утисак. Мада не верујем да ико жив у овој земљи мисли да министри треба да буду бескућници. Да живе на грани. Нормално је да сви имају неку имовину, бар решено стамбено питање. Не тражи народ сиромашне министре већ смањење сопственог сиромаштва. Не тражи нико да министри лажу и обмањују. Да вређају интелигенцију. Они само треба поштено да раде и да сви у Србији имају користи од њиховог рада. Да раде у интересу државе и народа. Актуелни режим је издао државне и народне интересе. И краду, и лажу. Лажу и о својој имовини. Не хају за закон. Људи потпуно ослобођени од морала и савести.

И шта би резултат "чешљања" Агенције за борбу против корупције?

Александар Вучић, како пише у извештају нема ништа. Прошле године је пријавио стан од 117 м2. Ове године га нема. Медији претпостављају да је стан оставио бившокј жени и деци. Нека је. Ако је. И треба. Али, где живи сам, или са новом женом. Да није можда у свратишту за бескућнике? У сигурној кући? Испод моста? Или на грани? Сигурно ништа од тога. Не тражим Вучићеву адресу. Не намеравам да га посећујем. Али, ваљда је нормално да се зна где живи председник владе. Резиденцију је одбио. Агенција је морала да утврди стамбени статус премијера. Можда је прибавио нови стан. Купио. Наследио. Добио на поклон. Можда живи код родитеља или у стану нове жене. Можда је подстанар. Шта год да је мора да се зна. Не само због законске обавезе. Већ да не бринемо. Шта ако је Вучић подстанар. Кирију за прошли месец није могао да плати. Платио је банкет у Народној скупштини приликом именовања његовог премијерског кабинета. Дао целу плату. Сам је рекао. Неће имати ни за кирију за овај месец. Потрошио се за поклоне у Босни и Херцеговини. Скупи апарат за сарајевску болницу, лични прилози за Саборни храм Пресвете Богородице у Сарајеву, за сарајевску Катедралу, за Бегову џамију. За све му је била недовољна и цела плата. Ваљда је позајмио. Одакле ће да врати? Ако коначно формира обећани фонд за болесну децу, можда не би би било лоше усмерити му СМС-ове. Треба помоћи човеку у невољи. Мора и премијер да има да се прехрани. Према извештају Агенције Вучић нема. То што је Вучић званично бескућник требало је ваљда да покаже како је он поштен човек. А није. Као ни извештај Агенције који вређа интелигенцију и који показује шта заправо режим мисли о грађанима Србије. Очигледно мисле да смо глупи и да могу да нам продају рог за свећу.

Без имовине, или без података о имовини су и Расим Љајић ( показали су ми његову лепу вилу у Новом Пазару), Кори Удовички, Лазар Крстић, Душан Вујовић, Снежана Богосављевић- Бошковић, Никола Селаковић, Срђан Вербић и Јадранка Јоксимовић. Саосећам.

Остали министри су бар стамбено збринути. Имају куће или станове. Неки су само сувласници, али, добро, не морају заузимати места бескућницима у свратиштима. Велимир Илић има подужи списак имовине. Понешто је купио, али углавном наследио. Чак и базен. Лако је Вељи кад је имао тако напредног деду па ни базен није морао сам да гради.

Шалили се са овим или не, једно је сигурно. После овако безобразног и неодговорног извештаја о имовинском стању чланова Владе време је и за "чешљање" Комисије за борбу против корупције. Независног регуларног тела!

ДИКТАТУРА У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

У једној фб преписци полемисало се о диктатури у Србији. Обећала сам фб пријатељима да ћу објаснити појам диктатуре. И, ево.

Многи правни теоетичари дефинисали су појам диктатуре. Нема велике разлике у дефиницији. Суштински се и не разликују. За објашњење ћу користити дефиницију проф. др Војислава Шешеља из његовог уџбеника Политички систем који је објављен 2000. године. У свету постоје два облика политичког режима. Демократија и аутократија. Демократија може бити непосредна и представничка. Код нас је формално представничка. То је свакако најздравији полититички режим. Само када би га и стварно било. Аутократија има чак  осамнаест појавних облика. Овде о одиктатури. Диктатура се најчешће колоквијално поистовећује са аутократијом. Диктатура је политички режим личне власти. Диктатура представља моноплистичку власт једног човека који ничим није ограничен у свом властодржачком деловању. Диктатора формално именује легална власт, а он влада са неограниченим овлашћењима. Диктаторски режими формално прибављају елементе легитимитета, привидно прихватајући постојање демократских институција. Диктатура је била позната још у римском праву и трбало би да је апсолутно превазиђена у савременом свету. Требало би. А није. На жалост, на делу је у Србији. Довољно је навести само неколико примера који то потврђују.

СНС је на прошлим изборима освојила апсолутну власт у Србији. Са само једном четвртином гласова бирача. Апсолутна већина дала је председника владе, а он преузео апсолутну власт.

Председника и чланове владе формално је изгласала Народна скупштина. Пре тога, још у улози мандатара, Вучић је поручио народним посланицама да ће влада бити изгласана без обзира на то како ће они гласати. Веровала сам да је погрешио и да ће се извинити због грешке. Али није. И незнам шта је мислио да уради да се случајно десило да не добије већину гласова? Да није због тога "спонтано" окупио грађане испред скупштине?!

Одлучио је да у Народној скупштини снимање полагања заклетве чланова владе могу да прате само одабрани медији. Нечувено. Прво, како он може да одлучује у име Народне скупштине!? Друго, како сме, и на основу чега, да утврђује подобност медија!? Накнадно је одлука промењена. Не зато што се предомислио и схватио да је прекорачио надлежност. Већ зато што је на тај начин желео да поручи да је најмоћнији, да он може све. И да је онако како он каже.

Избор чланова владе који нису и чланови странака које учествују у власти је такође корак ка диктатури. Представља се као брига о држави и народу. А није. То је само показивање моћи и утицаја. Без ограничења. Сам бира министре који једино њему одговарају. Српској напредној странци не могу. Нису чланови. Ни један функционер те странке не сме ставити примедбу на рад нестраначких министара. Јер они су Вучићеви министри. Лични. Формално изабрани у Народној скупштини. Данима се преко својих медија играо именима људи. Овај ће бити министар, па неће. Биће онај. И то је радио да покаже моћ и самовољу. Нескривену. Напротив. Има потрбу да се баш тако представи. Да покаже кога сви у Србији треба да се плаше.

Председник владе, када не би био диктатор, не би смео говрити у првом лицу. Влада је извршна власт. Колективно одлучује. Колективно управља државом. У оквиру Устава и закона. Оног истог Устава који је законодавну власт формулисао као засебну грану власти. Равноправну. Рекла бих мало "равноправнију" од остале две гране власти. Судске и извршне. Рекох "равноправнија" јер бира органе друге две гране власти, а чланове Парламента бира народ. Вучић је ипак неуставно одлучио да уведе нигде регулисану праксу да се председник Народне скупштине мења на годину дана. Променио је и ту одлуку. Опет да покаже ко је "бог и батина" у Србији.

Много је примера који даказују Вучићеву диктаторску власт. Личну. Понашањем клизи ка тиранији. То је облик политичког режима где диктатор директно и отворено крши сва правна начела и испољава потпуну самовоњу и безакоње, а руководи се искључиво сопственим интересима. Само, тиранин државно кормило преузима нелегално и нелегитимно.

ЗА НАУК ЦЕЛОМ ДРУШТВУ

У наслову је једна реченица из образложења пресуде Зорици Матић. Жени која је осуђена због изношења тестова из штампарије Службеног гласника. Како рече судија злоупотребила је службени положај. Помоћни радник! Да се разумемо, није то смела да уради. Чак ни ако је само помогла пријатељима чије је дете полагало пријемни испит. Морала је дисциплински да одговара. И да буде кажњена. Дисциплински!

Често сам, као представник Српске радикалне странке, била присутна код штампања гласачких листића. За тестове би требало да се примењује иста технологија. У штампању учествује мања група људи. И шеф. Листићи (тестови) се у току процеса штампају, машински секу и машински пакују. Пакети се лепе. Плоча са које се штампало се одмах уништава. За једнократну употребу је. Пакети се чувају и уз полицијску пратњу превозе до места предвиђеног за даљу дистрибуцију. Потписује се записник о примопредаји. Са тачним бројем преузетих листића (тестова). 

Очигледно је да је примерак теста могао да узме само неко од људи који су у штампарији били у групи која је штампала тестове. Вероватно је тамо била и Зорица Матић. Како је могла да узме тестове, а да то не види нико од присутних? Ни шеф. Немогуће. Не нагађам. Знам. Знам и закључујем. Или није била формирана група за израду тестова, или је био лош одабир. У оба случаја немар, аљкавост, неодговорност... Не Зорице Матић. Да, Радоша Љушића! Помињао се као одговорно лице и Жарко Обрадовић, тадашњи министар просвете. Због тог изнетог теста Вучић га није реизабрао у току реконструкције владе. Имала сам много примедби на Жарково министровање. О томе се није говорило као о разлозима због којих је престао бити министар. Говорило се о украденом тесту. Судија рече, изнетом. Одговоран је само зато што у штампарију није послао некога ко би испратио штампање тестова. Ако није. За све остало одговоран је Радош Љушић. Директор Службеног гласника и функционер Српске напредне странке. Једнако висок као и када је био функционер Демократске странке Србије. Он није одговарао. Зато што је функционер СНС. Не претпостављам. Знам. Одговарала је Зорица. Изгубила посао. Иде у затвор. Платиће судске трошкове. Због своје велике грешке и његовог још већег немара.

И онда јутрос читам текст испод наслова: "Владином лимузином превозили грађу". Има и слика. Возач отвора гепек возила које користи Скупштина Србије. Други човек убацује две дашчице у гепек. Познајем обојицу. Први је возач у Скупштини, други кућни мајстор. У Скупштини. Закључујем да су те две дашчице требало да се искористе да се у згради Парламента нешто поправи. Можда и за потребе новог председника. Очигледно без провере о чему се ради, неко од надлежних у Скупштини изјави да ће се утврдити одговорност и да ће одговорни бити кажњени. Возач и кућни мајстор. Са платама од око 25.000 динара.Лепа прича за читаоце жељне сензација. Лепа прича и да се скрене пажња са питања како је Маја Гојковић изабрана за председника скупштине и поред афере о Аутобуској станици у Новом Саду. Како је уместо у затвор доспела на место трећег човека у Србији? Другог, ако Николић из неког разлога не буде могао да обавља функцију председника Србије. Уместо Маје одговараће ова двојица. Она неће. Она је високи функционер СНС. Једнако висока како је била и у пет претходних странака и коалиција у којима је столовала. Да ли ће и ова двојица остати без посла као Зорица и као она два мученика који су превезли купус и паприке од пијаце до куће. Наравно, нису смели, али десило се. И због тога ове године неће моћи да купе ни купус ни паприку. А министар хоће. Моћи ће и да плати такси да му се то довезе до куће. Оне што му је влада изнајмила јер мора да ради у миру и у посебном амбијенту.

Јасно је да у нашем друштву увек пуца најтања карика. Само неки још нису схватили да се због једне пукнуте карике понекад мора бацити цео ланац. Постаје неупотребљив. Не може да се поправи. Карике су попуцале. Ланац се држи. Ланац је, а већ је јасно, Српска напредна странка и Александар Вучић. Исправно је Александар Вучић и Српска напредна странка. Чини ми се да ланац морати да се баци много пре него што се очекивало. За наук целом друштву.

КО НАС СВАЂА СА РУСИЈОМ?

Писало се и причало о гласању делегације Народне скупштине Републике Србије у Савету Европе у Стразбуру. Говорим о гласању о декларацији о осуди Русије због Крима. Наравно нећу о том акту. Мој став је јасан и недвосмислен. Подршка Руској федерацији и потврда предизборног слогана Српске радикалне странке И КОСОВО И РУСИЈА.

Шта је заиста било у Стразбуру, а како је требало да буде? Посланици Демократске странке и Уједињених региона гласали су против интереса Русије, а то значи и против интереса Србије. Објашњавали су посланици да је то њихово право и да је такав начин гласања у Стразбуру. То јесте тачно. Делегација Србије у Савету Европе се дели у групе социјалиста, напредњака, народњака, демократа...у складу са ставовима и програмима политичких партија којима припадају. Тамо се углавном договарају у оквиру тих група по кружоцима и не обавештавају остале чланове делегације о тим договорима, осим ако желе да проћаскају и похвале се да су управо разговарали са неком од креатура која свакако не ради у интересу Србије. И да, чланови делегације Српске радикалне странке никада нису приступили ни једној од тих европских групација.

 А није први пут да делегација Србије нема јединствен став о некој теми о којој се расправља и одлучује у Савету Европе. Чланови делегације Српске радикалне странке предложили су, пре четири године, резолуцију која је штитила интересе Србије на Косову и Метохији. Против је гласао Драгољуб Мићуновић, а медији су једва објавили само делић саопштења које смо тим поводом издали.

Е, сад...ово са Русијом...или је било неозбиљно, или злонамерно. Чини ми се и једно и друго. Тада се знало да ће тема Русије и Крима бити на дневном реду, а знало се и да делегација Скупштине Србије путује у Стразбур. Нису морали, ионако је Скупштина била распуштена, али ако већ воле да путују онда је требало и да се консултују. Понављам, знали су за дневни ред. Због специфичности и осетљивости питања било је нормално да Вучић позове председнике странака чији су чланови у делегацији која је присуствовала заседању Савета Европе и да тражи да нико из наше делегације не гласа на штету Русије, наравно, ако и он тако мисли. Ако неко од председника не би прихватио његов предлог, још боље, захтев, онда је лепо о томе могао да обавести јавност и да од Небојше Стефановића затражи да не одобри то путовање. Значи, да се хтело, могли смо сачувати образ државе и не замерати се пријатељској Русији. Да се хтело?

Није се хтело и зато све и јесте фарса. Нико од напредњака није се јавио да осуди посланике који су гласали као и њихови ментори који су писали предлог о којем се гласало све док вест о гласању није доспела у медије. А могли су да реагују одмах, саопштењем из Стразбура. Нису. Исти су им ментори. Зато је све фарса. Зато је и неозбиљно и злонамерно. И на штету сопствене државе и сопственог народа.

У СУСРЕТ НОВОЈ-СТАРОЈ ВЛАДИ

Није баш најјасније да ли добијамо нову Владу, или је у питању само реконструкција. Али, избор владе, као и контрола њеног рада, је у надлежности Народне скупштине па баш о томе вреди мало проговорити. Кажу напредњаци су освојили 158 посланичких мандата. Нису. Тај број мандата освојила је коалиција око СНС-а и већ су формирали своје посланичке групе. СНС је освојила 133 мандата. Сама. Довољно и да сама формира владу и наравно преузме одговорност за Србију. Бојим се за пропаст Србије. Моји страхови, моја ствар. Једна четвртина бирача се није плашила. Поверовали су у шарене лаже и све више их је који признају да су погрешили. Биће их све више. Када схвате да су само инструмент у рукама Александра Вучића. И да служе за његове експерименте. Први је експеримент са избором предеседника Народне скупштине. Вучић очигледно хоће да створи утисак да изборна кампања још траје. Можда тако треба ради промене свести. Не његове. Његова је одавно промењена.Променили су је. Вучић је, као, широкогруд и нуди једногодишње мандате будућим председницима Скупштине. Е, сад што је то неуставно, незаконито, противпословнички...баш га брига. Има 133 посланика, или 158. Можда и преко 200. Народни посланици ће очигледно бити Вучићеви посланици. Можда сви и нису свесни да на тај начин промовишу новог диктатора. Јер, по дефиницији, диктатор све своје одлуке формално покрива одлукама надлежних органа. Наравно, не пита их и не слуша. Они су слепи послушници. Дакле, не може ротирање председника Народне скупштине. Бар не при позитивној легислативи. Закон о Народној скупштини прописују да мандат председника Скупштине траје колико и мандат скупштинског сазива који га бира. Мандат може престати и пре тог рока ако председник буде разрешен, ако поднесе оставку или ако му истекне мандат. Није могуће изабрати некога за председника скупштине и унапред, на дан избора, предвидети да ће тај председник бити разрешен за годину дана. Разрешење се тражи када председник не обавља функцију у складу са Уставом законом и Пословником Народне скупштине. Или ће можда бирати некога ко ће свесно кршити Устав, законе и Пословник да би задатог дана био разрешен?! Тешко је поверовати да би неко то прихватио. Тешко је поверовати и да би неко прихватио функцију председника Скупштине уз обавезу да неког дана поднесе оставку. Јер, оставку мора поднети из неког разлога. Како ће годину дана унапред знати који ће разлог имати за подношење оставке? Закон помиње и истек мандата, а то подразумева смрт. Дакле, немогуће. Чак ни Вучић неће успети са овим потпуно небулозним и глупим предлогом. Наравно, предлог треба да држи у стању опијености све оне који су га бирали, јер, боже мој, он толико размишља о свима да нуди и оно што не мора.
Нуди и министарска места. Само што конкурс није расписао. Могу и страначки и нестраначки кандидати. Може и власт и опозиција. Ма, могу сви. Опет само да остави утисак. Истина је да нема кадрове, али и да нема овлашћења да сам предлаже чланове сопственог кабинета. Ништа се није променило последњих 14 година. Народ гласа, странка победи, а ЕУ послушник преузима списак министара који ће министровати у име и за рачун ЕУ. Добро је једино што послушник ипак полаже рачун бирачима. На следећеим изборима. И да. Фарса са нестраначким личностима је такође одлика диктатура. У парламентарној демократији странка која победи мора да преузме одговорност за сваког члана владе и сваког државног функционера. Коме ће, на пример, одговарати Кори Удовички? Да неће можда Главном одбору СНС-а? Не, само Вучићу. А они, обоје истом газди.
Истину јутрос рече један посланик СНС, новинар. Има ауторску емисију. Гледалац тражи одговор на неко питање, а он каже да може све то да напише и пошаље њему као народном посланику. Он ће, рече, питати надлежног министра, а министар може, а не мора да одговори. Ето, тако вучићевци схватају демократсе принципе и улогу представника народа у Парламенту. А да смо нормална држава министар би стајао мирно пред представником народа, пред народним трибуном. На жалост, оно што сада седи у Народној скупштини далеко је и од народа и од народног трибуна. Они би само да сви будемо близу ЕУ, а они близу њиховог вође. Може, али не за дуго...

НИКОЛИЋ ОПЕТ ИЗБЕГАО СУЂЕЊЕ

Пре скоро четири године др Војислав Шешељ поднео је приватну кривичну тужбу против Томислава Николића зато што је Николић у медијима пласирао лажну вест да је Шешељ из хашке тамнице наручио његово убиство. Још је тврдио да то није први пут, да је Шешељ и раније наручивао убиства, чак је у све умешао и Шешељеву супругу, која је наводно доносила из Хага некакве спискове. Намера је била јасна. Знао је Николић да прича глупости и да износи лажи, али се надао да ће у Хашком трибуналу поверовати у његове лажи и забранити Шешељу комуникацију са спољним светом, чак и са најужом породицом.
Три и по године тужба је стајала у нечијој фуоци и нико није намеравао да предмет отвори и да започне суђење. На сваку интервенцију адвоката др Шешеља судија је одговарала да не могу да нађу адресу туженог Николића. Невероватно. И птице на грани знају да је Томислав Николић био народни посланик са најдужим посланичким стажом и да је годинама био запослен у Народној скупштини. Закон је предвидео да се у судском поступку свако писмено странкама може доставити и на адреси радног места. Прописано је и да суд не утврђује ноторне чињенице, али ето судија није знала. Питање је само зашто није поступала када је од адвоката Војислава Шешеља добијала адресу Народне скупштине. Безобразлук поступајуће судије је настављен када је Николић, на жалост, постао председник Србије. Позив нису успели да му уруче јер је непознат на адреси. Добро, можда је и био. Можда су тада око њега били Вучићеви напредњаци. Позив му нису уручили ни када је, како је написано на доставници, био у Амерци. Председник, а прима пошту лично. Значи ови Вучићеви нису знали да је у међувремену дипломирао па га ставили на писарницу ццц...
Коначно му је почетком године уручен позив и прво припремно рочиште је заказано за 21. фебруар ове године. Није одржано. Николићев адвокат је тражила изузеће судије због пристрасности према тужиоцу. Пристрасна према Шешељу, а четири године није поступала по његовој тужби! Ново рочиште је заказано за данас. Код истог судије, у истој судници као и оно претходно. Али, у реформисаном правосуђу у Србији се дешавају разна чуда. Десило се и данас. Када смо (ми смо Красић и ја) са Шешељевим адвокатом дошли у судницу судија је адвоката обавестила да предмет више није код ње, већ код друге колегинице. Невероватно, али није знала у којој судници та колегиница суди. Унезверено је гледала када смо је питали зашто адвокат Војислава Шешеља није обавештен о тим променама. Намера је јасна. Требало је да се адвокат не појави на време у новој судници и сматрало би се да је тужба повучена. Не знам зашто ми је остао утисак да је реч о напредној судији. Мораћу да проверим да није можда из групе од оних око 600 судија који нису били реизабрани па су сви приступили СНС. Сви су у међувремену постали судије, али нико није обавестио јавност да су напустили напредњаке, или више никоме није важно да Устав забрањује судијама да буду чланови политичких партија. Бар формално.
Углавном, стигосмо и до нове судије. У последњи час. Адвоката Томислава Николића смо затекли како седи испред суднице. Очигледно добро информисана о новонасталим променама. У судници се понашала другачије. Тражила је одлагање припремног рочишта јернаводно  није могла извршити увид у списе предмета. За четири године!  Били смо запрепашћени констатацијом судије да у спису предмета нема фотокопије броја Блица у којем је објављена Николићева лаж. Судија није крила ни да је добила спис предмета без пописа аката у њему. Она прва је баш била послушна. Добро, требало би да је професионална, али...напредњачка реформа...
Ипак, почело је. Следеће рочиште заказано је за 16. мај. Видећемо шта ће Николићу смислити да се опет не појави на суду. Али, једном мора, а мора и да одговара. Овај пут због лажи које је изнео о човеку чије име би требало да изговара стојећи.

НЕЋУ ДА СЕ ПЛАШИМ ДА КАЖЕМ ДА САМ СРПКИЊА

Спин мајстори су заиста моћни. Да би се избегле озбиљне расправе о катастофалном стању у држави, ових дана смо затрпани причама о бујању национализма-српског. У Србији. Осуђују се сви који гласно кажу да воле Србију. Свако на свој начин. Радомир Почуча, на пример кроз осуду срамних активности жена у црном. СНП Наши зато што су објавили листу србомрзаца који  отворено раде против српских националних интереса и то све о државном трошку. Кажу, позивали су на линч. Ја сам то схватила као Уставом гарантовано право на слободу речи и мисли и зато то и браним. Озбиљна полемика о овоме развила се и на друштвеним мрежама и охрабрујуће је да су скоро сви који су се укључили у полемику подржали слободу говора и да су исправно нападе на "кривце" схватили као позив на линч.

Медији су били другачијег мишљења, ваљда због "слободе" медија којима је аутоцензура главна карактеристика. 

"Почучине" жене у црном и србомрсци СНП-а Наши били су данима ударна тема у дневницима и вестима телевизија са националном фреквенцијом, а и у најгледанијим емисијама попут јутарњих програма, Утиска недеље, 24 минута са Зораном Кесићем...

О оном момку у Новом Саду који је шетао са трудном женом у мајици са кукастим крстом сазнала сам управо на друштвеним мрежама. Медији то нису приметили. Или јесу, али им није било интересантно. Можда су мислили да кукасти крст није провокација и да је управо та мајица на новосадском шеталишту доказ о заштити људских права у Србији. Због европског пута, наравно.

Нису се претерано бавили ни недопустивим сведочењем Соње Бисерко у спору Србије са Хрватском. Била је сведок Хрватске. Против Србије. То је ваљда њено уставно право. Ја мислим да није, али Соња Бисерко би Србију у ЕУ, а ја не бих ни по коју цену. Ја ћу се увек залагати за Косово и Метохију у саставу Србије, а она је давно признала шиптарску државу. Она је савремена, ја припадам ретроградним снагама. То не мислим ја, то је став спин мајстора у медијима у Србији. То је став и актуелног режима. Да није...

Да ли се још неко сећа да је Наташа Кандић у сред Београда ошамарила старца са Косова и Метохије. Она мрзи Србе и то не крије, али зашто нас не воле надлежни у Републици Србије?! Ко год је некога ударио на јавном месту добио је осуђујућу пресуду, бар прекршајну. Наташа Кандић није...она је ошамарила Србина са Косова и Метохије. И ослобођена.

"Нашим" медијима није била интресантна ни тема о некаквом форуму за безбедност који организује Факултет политичких наука. То је форум за безбедност Београда, Приштине и Тиране. И да, организатор је ФПН из Београда. За њих је очигледно уз Београд и Тирану као главне градове суверених држава и Приштина главни град шиптарске државе. Зар ово није признање те лажне државе? А надлежни ћуте. Ћуте и аминују. Медији и даље трубе да нико из Србије неће признати шиптарску државу. А медији су је одавно признали. Медији извештавају о "влади Косова", "скупштини Косова",  "премијеру Косова"...Зар такво извештавање није признање те такозване државе?! А надлежни ћуте.

Примера је много и све наводи на закључак да после измена Устава Републике Србије који је и званично најавио још увек ППВ Србија више неће бити држава српског народа и свих других који у Србији живе. 

Ја се залажем за такву Србију. За Србију у којој нико не сме бити дискриминисан, чак ни Срби. Хоћу да без последица кажем да сам Српкиња и да сви други без последица могу да кажу ко су и шта су. Поштујем право свих, али не дозвољавам да моје газе. Зато и јесам члан Српске радикалне странке, доследна у пропагирању идеологије српског национализма и заштите права сваког грађанина који живи у Србији. По највишим европским стандардима, али изван Европске уније.

ЕЕЕЕЕ, ДА, ДА ЛИ ЋЕ БИТИ И ППВ?!

И би 16. март. Победише напредњаци, пардон Александар Вучић. Људима је пружио наду. Лажну. Поверовало је њих 23%. Због оних 20 %, а посебно оних скоро 50%, он је и званично владар живота и смрти у Србији. И шта сад? Ако је неко очекивао, а Вучић јесте, да ће освојити натполовичну већину, ваљда је био и спреман да преузме власт, одмах, а Вучић није. Повукао се у илегалу. Његови медији извештавају да пише програм будуће Владе. У кампањи је урлао да они (он) има програм, да има решење за све нагомилане проблеме. Његови медији преносили. Ваљда је зато и победио. Због програма. Оног који пише. Неки кажу преписује. Свеједно је. Битно је да је слагао да има програм. Слагао је и да има људе. Сад је као великодушан па ће понудити свима, или скоро свима, да уђу у Владу. Опет би да подели одговорност. Неће моћи, моћни Вучићу! Победио си, испрси се. Решавај проблеме. Запошљавај, доводи инвеститоре, уређуј институције система, изјасни се о Криму...Не замајавај гладан народ Дарком Шарићем. Са Мишковићем ти је успело, али црева крче, ускоро ће се чути и до Немањине.

Нећу о лажним обећањима. Говорили смо у кампањи. Вучић је био гласнији. Тачније, присутнији. У њговим медијима. А сви су његови. Народ хоће Владу, ваљда због одговорности или да би имали на коме да искале гнев због погрешног гласања. А схватили су. Многи. И јавно о томе говоре. Вучић је на потезу. Није лепо да се дуго чека. Неће му користити одуговлачење, а и не слуша он оне што су га бирали. Они су му били важни само до 16. марта. Али има кога мора да слуша. Лепа Кети је нестрпљива. Најавила се у госте, а домаћин у илегали. Сам. Пише програм, а она би само да провери да ли је добро поставио приоритете из програма који му је давно уручила. Он зна да је то једини програм који ће реализовати. Ништа не пише. Вежба. Пред огледалом. Треба се појавити у медијима. Његовим. Треба онима који су гласали објаснити да они нису приоритет. Не само да нису приоритет, већ уопште нису важни. Може он то, само да намести фацу да буде што уверљивије. Ако је могуће да не примете колико боли, а то ће бити тешко, немогуће, чак.

И да, Вучићева скупштинска већина није 158, већ 133 посланика. И јесте већина. Комотна. Изгласаће Владу какву год им Вучић предложи. Може и Вук Драшковић, и Веља Илић, и Вулин, Карићи, Расим, а и требало би, они су му били на листи, њихових је оних 25 посланика које медији представљају као Вучићеве. Његови медији. А и клупа за резрве је нестрпљива. Нуде се, чекају, моле...Сви би у Владу са Вучићем. А он ћути, мудрује, као размишља. Тешко му је да буде очигледно да је Влада већ састављена и да то није урадио он, већ заједнички газда. Зато и одугловачи. Да остави утисак како је брижно размишљао и закључио у најбољем интересу Србије. Пренеће медији. Његови. А бирачи? Они му више нису важни. Смислиће он нове лажи пред следеће изборе. Неће више вредети. Неће помоћи ни медији. Његови. Мада...можда му до тада и откажу послушност. И њихова црева ће да крче, и њихове деце.

У Србији је ипак све јасно. Не зна се само да ли ћемо имати ППВ, или је то било за једнократну употребу. Баш као и ППВ.

О ШЕШЕЉУ У ОГЛЕДАЛУ ЧИКАГА

Проф. др Војислав Шешељ је својим деловањем у Хашком трибуналу одавно превазишао границе Србије. Он је данас раме уз раме са највећим антиглобалистима на Планети. Зато и јесте 11 година у зидинама Шевенингена. Медији у Србији не воле о томе да пишу. Имају преча посла. Треба писати о Вучићевим лжима и обманама, као и раније о лажима тадашњих режима. Зато искрено захваљујем Маријани Маљковић што се сетила да направи овај интервју за Српско Огледало у Чикагу. Верујем да Србе у Чикагу занима Шешељева борба и да су поносни на њега као што је он поносан на сваког Србина а где био. Уосталом, његова хашка борба јесте борба за Србију и српске националне интересе.

Srpsko Ogledalo Serbian Mirror
http://serbianmirror.com/arhiva/201402/1-10.pdf

ЗА РИПЛИЈА

Свако ко се осмели да украде неке паре, прво што помисли је: "Само да ме не ухвате они из тужилаштва". Претпоставља се да се тужилаштва стварно баве подизањем оптужница против лопова и криминалаца. Посебно се то претпоставља за Републичког јавно тужилаштво и Државног тужиоца Загорку Доловац. Али, изгледа да они који их добро познају немају тај страх. Прва је то схватила Мирјана Максимовић која се дрзнула да из Републичког тужилаштва фалсификовањем проневери-читај украде- три милиона динара, најмање. Наравно, није ми тема Мирјана Максимовић. Правник сам и поштујем презумцију невиности. Истрага и правоснажна пресуда ће утврдити да ли је и колико буџетског новца украла извесна Мирјана. Проблем је много озбиљнији. Реч је о Републичком јавном тужилаштву. Њихова је обавеза да раде тако да се нигде или скоро нигде неко не усуди да узме оно што није његово.

Како је могуће да госпођа Доловац не примети да у Тужилаштву недостаје три милиона динара. Са колико то средстава располажу да су им три милиона неприметна. Зар Загорка нема појма колико се новца троши за службена путовања и где то уопште путују јавни тужиоци? Њихово је да прате прописе, а то је могуће на интернету, могу да читају и штампана издања закона. Шта ће им службена путовања! Да иду по белом свету да им непријатељи Србије у Европској унији соле памет!? Ето, да није тог суманутог срљања у Европску унију не би било ни овог скандала, не било службених путовања па ни Мирјана не би могла да украде, ако је украла.

Кажу да је фалсификат скоро савршен. Фалсификат учињен у служби Државног тужилаштва. Да није трагично било би смешно.

Ако ово није доказ колико су урушене институције система, не знам онда шта јесте. Подсећа ли вас ово на украдене тестове и хапшење раднице која је наводно у брусхалтеру изнела један примерак?  Мене подсећа.

Свакако да свако сноси личну одговорност за дело које учини и зато мора и да одговара, али не може се заобићи ни одговорност надређених. Бар морална.

Радош Љушић, директор Службеног гласника у којем су штампани тестови није се тада ни огласио, а камоли поднео оставку. Не оглашава се ни Загорка Доловац, очигледно не размишља ни о оставци. Морална одговорност!? Мада...ако Вучићу затреба неки проценат...ко зна.

ВУЧИЋЕВЕ МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ

Новим спином Вучић жели да прикаже како је он спреман да зарад општег интереса жртвује чак и рејтинг странке. Медији му одлично помажу. Ово његово пренемагање и "очекивање" да неће добро проћи на изборима је најобичнији маркентишки трик. Оваквим порукама Вучић хоће да убеди све који су спремни да за њега гласају да обавезно изађу на изборе да не би доживели пораз. Ово је легитимно право сваког ко учествује на изборима.

 Ми српски радикали такође позивамо све који су против уласка србије у Европску унију и искрену сарадњу са Руском Федерацијом и све који желе оздрављење Србије и оздрављење Војислава Шешеља да обавезно изађу на изборе и да гласају за листу Српске радикалне странке и на републичком и на градском нивоу. Зашто онда реагујем, запитаће се неко. Па зато што су скоро сви медији у Вучићевим рукама и под његовом директном контролом, а он кукумавчи како су се сви медији сјатили у борби против њега и његове странке. Када би то стварно било тако, онда Вучић не би имао где да се жали на медијски прогон, или запостављање. Овим сам заправо хтела да кажем посленицима медија да сачувају достојанство професије, да се не понашају као послушни ђачићи и да се ослободе аутоцензуре. Ни један медиј нема право да у току изборне кампање запостављања иједног учесника у изборном процесу. Запостављањем Српске радикалне странке медији запостављају све бираче који ће гласати за патриотску радикалску листу, а биће их много више него што неки злонамерници очекују. Чињеница да се у медијима не извештава само о радикалском учешћу на изборима говори у прилог нашој тврдњи да се напредњаци истински плаше само Српске радикалне странке, Годину ипо дана су у Скупштини могли да раде шта год им нареде у Европској унији, а да јавност о томе нема праву информацију. То је било могуће зато што у Скупштини није било српских радикала, али то се неће поновити. Грађани су схватили да смо једини који имамо искуства, знања и храбрости да се супротставимо издајничкој проевропској политици и зато ће нас на велика врата вратити у Народну скупштину.

Што се тиче нас из Српске радикалне странке нама је као једини слободамн медиј остао интернет и зато га максимално користимо.

Феномен ми је и како вучићевци бурно реагују сваки пут када се у неким новинама појави нека вест о напредњацима коју претходно нису цензурисали. Сваку написанауреч која не одговара напредњацима брзопотезно напада Зорана Михајловић, министар-портпарол. Ако се негде напише да она злоупотрбљава функцију министра у сврху страначке кампање она одмах напада Татјану Бабић директора Агенције за борбу против корупције што званичник власти никако не би смео да уради. Али, ни Татјана Бабић није смела да, одмах пошто је изабрана на ту функцију, изјави да је добро што је њеним избором задовољан Александар Вучић. Зорани тада није пало на памет да јој скрене пажњу да је она директор независног регулаторног тела и да нема ништа са Александром Вучићем, али ни он са њом.

Углавном министарка за све свашта љутито изјави да ће она наставити свој посао министра, без обзира на изборну кампању. Е, па госпођо Зорана, не можеш да наставиш нешто чега није било, али би било добро да, за промену, бар нешто урадиш као министар па макар и у оставци. 

Још боље би било да медији почну да обавештавају о свим учесницима у изборима, а не само о напредњацима и онима који су стали у ред за будућег им коалиционог партнера. Српски радикали нису у том реду. Ми смо први за спас Србије и свих грађана који у њој живе.

АНАЛИЗА АНАЛИТИЧАРАА

Дуго се и озбиљно бавим политиком. То, између осталог, подразумева и анлитички посао. Јер, пратим стање у друштву, изјаве политичара, читам између редова, ослушкујем, предвиђам...дакле анализирам и закључујем. Дипломирала сам на правном факултету, али стварно, око мене моје колеге и пријатељи разних занимања, али здраворазумских резона, који раде то исто и углавном нам се анализе и закључци поклапају. Дакле, треба бити озбиљан и одговоран, размишљати и  закључивати и ето анализе. Из ових редова требало би закључити да су аналитичари, поготово они самозвани, апсолутно непотребни и да  за то "занимање" није потрбна никаква посебна школа. Нису је измислили ни напредњаци као експерти за брзопотезна дипломирања на којекавим факултетима. 

Интересантно је, међутим, да аналитичари ничу као печурке после кише. Чини се да свака политичка партија има свога, а у свакој предизборној кампањи један се посебно истакне. И увек тако. Често се питам ко су званични послодавци тих аналитичара, незванични су очигледни. Од чега ти људи званично живе, ко им уплаћује допринос за пензијско, здравствено и социјално осигурање?  Нисам знатижељна, али ово ми је баш интересантно. Синоћ слушам Јелену Триван као аналитичара. Рече да је у некој невладиној организацији и да је званично, она рече, аналитичарка. Ко финансира ту организацију, чије интересе заступа? Ко год да је у питању, јасно је да аналитичар не може бити независан.

Јелену сам ипак споменула успут. Тема ми је заправо Драгољуб Дража Анђелковић. Знам га када је само писао за Печат и лажно се представљао као националиста. Волео је да присуствује скуповима Српске радикалне странке и Комитета за одбрану Војислава Шешеља. Молио је преко својих пријатеља да га ставимо на листу говорника. Чини ми се, чак, да је једанпут и измолио. Био је потпуно непознат широј јавности, а ако се негде и појавио критиковао је проевропске странке и политику уласка Србије у Европску унију.

Нешто се променило у Дражиним ставовима баш негде у време промене власти у Србији. Случајно? Ма јок! За паре, вероватно евре. Невероватна трансформација. И, Дража постаде незаобилазни аналитичар. Чешће се појављује у емисијама него Афричка шљива у  рекламама. И онако "независно" хвали напредњаке, посебно најнапреднијег међу њима. Тешко је слушати га, али ја се, ето, присиљавам и слушам не бих ли чула бар једну примедбу упућену Александру Вучићу. Нема шансе! АВ је нај, нај, у свему нај...Опет питање, ко плаћа овог човека да тако неселективно и бљутаво пристрасно хвали сваки Вучићев потез, а види се да човек не гладује?!

Кад оно, група незадовољних напредњака обелодани истину у коју сам сумњала, анализирајући њгове наступе, наравно као политичар, а верујем да су слично закључили и сви грађани који су имали "стомак" да га слушају. Да не околишам, била сам уверена да га плаћа Александар Вучић. Знате, за наивне лепше звучи када Вучића хвали Анђелковић, који каже да није члан СНС-а, него на пример Зорана или Зоран Бабић који Вучића виде као божанство.

Елем, та група незадовољних напредњака обавесила је, у отвореном писму, јавност да је Анђелковић за хвалоспеве о Вучићу добијао паре из страначке централе, а носио му их је Влада Ђукановић. После тога финансирање је перузео ЕПС, е, сад да ли су због тога повећани децембарски рачуни за струју...? Још није утврђено, као што није ни утврђено ко је по Вучићевом налогу дао пет милиона динара за Дражин "аналитички" ангажман у изборној кампањи.

И опет сам поносна што сам члан и функционер Српске радикалне странке. Ми никада нисмо имали свог аналитичара, и нећемо. Нисмо никада придавали неки значај анализама тих и таквих аналитичара. Анализирали смо сами и закључили да суноврат Србије мора да се заустави и позвали смо патриоте да се придруже Српској радикалној странци у борби против проевропских странака и самоубилачког такозваног европског пута Србије у Европску унију. Искрени патриоти су се одазвали позиву и приступили су часној и доследној породици српских радикала. На на нашој изборној листи су Младен Обрадовић, вођа Српског Образа и Иван Ивановић, председник СНП Наши. Листа се зове Српска радикална странка др Војислав Шешељ, а Шешељ је носилац и први на листи. Овој листи не треба подршка аналитичара, ово је патриотска листа коју ће подржати сви којима је стало до Србије и српских националних интерса.

ПОБРКАНИ ЛОНЧИЋИ

Почела је изборна кампања. У наредном периоду наслушаћемо се различитих обећања и то је свакако легитимно право свих учесника на изборима. И сама ћу, заједно са осталим српским радикалима, пропагирати програм српских радикала. Наравно, ни сада, као ни никада пре, нећемо давати лажна обећања. Ми смо озбиљна политичка партија, са озбиљним председником, са доследном политиком и наша кампања засниваће се на прекиду преговора са ЕУ, из политичких, економских и социјалних разлога...О овоме други пут и више пута. 

Данас пишем подстакнута изјавама представника власти у оставци, оба табора. Напредњаци се хвале да су први предали изборну листу, већ сам писала да су потписе "сакупљали" десетак сати пре него што је утврђен изглед обрасца, али добро, може им се...Надам се да ће бирачи озбиљно размишљати о овој муљавини. Не запамтих колико их је у коалицији, четири или пет. Значи, нису сами и гласови које добију неће бити само њихови. Социјалисти у "тројном пакту" као и прошли пут. И они морају да деле гласове. Озбиљне странке тако не раде, тако се варају бирачи, а озбиљни излазе сами па шта Бог и срећа јуначка да. Ни ово није тема, није данас, а биће.

Данас пишем да скренем пажњу и учесницима на изборима и бирачима. Групације које су биле на власти не смеју да замазују очи бирачима причом шта су све проблеми у држави. Онај ко је био у прилици да те проблеме реши, а није, нема право да констатује да ти проблеми постоји. Очекује се да испричају шта су урадили и то мора да им буде изборна платформа. О томе шта су проблеми у друштву могу да говоре бирачи јер то најбоље знају, осете на својој кожи. О тим проблемима може и мора да говори и опозиција и наравно да понуди разумна, озбиљна и остварива решења. Чини ми се да ће овај пут власт у оставци да глуми опозицију, истина њихова обећања, као и до сада, неће бити ни озбиљна, ни разумна, ни остварива.Па драги грађани, размишљајте и о овоме до 16. марта. Размишљајте и одлучите, 17. накнадна памет неће имати значаја.