Претражи овај блог

понедељак, 25. август 2014.

БРЗИ ОДГОВОРИ И ДРУГЕ ЛАЖИ

"Отворићемо канцеларију за брзе одговоре"- мантра која му је 2012. донела озбиљне гласове бирача. Сви медији су само то преносили, а данас нема храброг и независног новинара да га упита зашто је лагао. Као што га тада нису питали шта то стварно значи. Говорио је да ће се преко те Канцеларије грађевинске дозволе добијати за 90 дана. Нису га питали зашто за 90 када Закон о општем управном поступку предвиђа 30, а у посебно компликованим случајевима 60. Нико се није бавио суштином. Лаж ионако нема суштину. Важно је да постиже циљ.
Лажно обећање о смањењу цене струје довело је до повећања од "само" 20%, јер "реално требало је много више".
Говорили су, с правом, о огромном јавном дугу и обећали да се неће задуживати јер би нас свако ново задужење довело у дужничко ропство. Лажно обећање, јавни дуг се дневно повећава.
Уместо лажно обећаног укидања ТВ претплате добили смо таксу. Истина, један период је нећемо плаћати и ваљда би због тога требало да му аплаудирамо.
Најпре незванично, а онда и званично у оквиру премијерског експозеа обећао оснивање приватно-јавног фонда за лечење деце. Четири месеца после деца се и даље на лечење упућују СМС порукама сиромашних грађана.
Последња кампања обележена је новим мантрама. Финска компанија Сису само што није стигла у Прибој. Ипак није. Уверљивим лажима успео је да убеди раднике ФАП да одустану од штрајка јер то не би било добро за лажљиву кампању.
Српски Мерцедес требало је већ увелико да крстари светским путевима. Али није. Успели су да направе само један мерцедесов знак. Довољно за кампању.
Од обећаног укидања Бус Плуса добили смо укидање привилегија за ученике, студенте, пензионере...
Од Београда на води...лепа макета. И много билборда. Скупих. Зато морају да се чувају. Уз накнаду, наравно.
Чувени уговор са Етихадом искамчили су фејбукаши и твитераши. Али није показао све. Сакрио је најважније, а и оно што је показао недвосмислено указује да је то штетан уговор.
Исто и са средствима прикупљеним за поплављене. Нема јавних информација о трошењу тих средстава. Ти људи су заборављени, а средства...?!
Од обећаних социјалних карата становништва добили смо укидање бенефиција за децу у вртићима, труднице, породиље, пензионере и принудну наплату струје. Одузимањем од плата и пензија и пленидбом покретне имовине...плашим се и за непокретну. Све то уз камату и накнаду извршитељима- утеривачима дугова.
Лажна обећања су бројна, ово су најдрастичнији примери и највеће лажи. А, она највећа је да ће поднети оставку ако за првих 6 месеци њихове власти свако у Србији не осети да живи бар мало боље. Таквог за ових ево, већ четври пут по шест месеци, нисам срела, можда новинари јесу па зато ћуте и не подсећају. А требало би, то им је посао. И одговорност што га медијски величају без покрића.
А, он премијер меког срца, плаши народ да ће остати без "спаситеља". Зато прича да је свестан да ће изгубити следеће изборе због болних резова, да су против њега медији, тајкуни и тамо неки странци. И твитераши и фејсбукаши. Лаж већа и од оне да ће се изборити са корупцијом и криминалом.
Истина је да он лаже и обмањује, да су му медији потчињени, тајкуни бизнисмени, странци газде...а корупција цвета, на сваком кораку.
Ни твитераши и фејсбуковци не воде кампању против њега, само отварају очи јавности. Не плаше га се, чују, виде и знају да пренесу и упозоре.

петак, 22. август 2014.

ВУЧИЋЕВ ДЕМАРШ РУСИЈИ

Спин мајстор је данас превазишао самог себе. Конференцију је почео решавањем техничких проблема тонаца, а минут касније Србију увукао у проблеме из којих ћемо тешко изађи. Александар Вучић и демарш Европске уније.
До данас је било у рукавицама, сада је сваком јасно. Вучић је спреман да испуни сваки ултиматум ЕУ. Упозоравли смо на то и пре избора, а посебно после прихватања такозванг Бриселског споразума. Некима очигледно није било јасно. Али, после овог данас...?!
Вучић је театрално упознао јавност да му је тамо неки ЕУ чиновник у Обреновцу предао захтев шефова дипломатија Европске уније да Србија као земља кандидат за придруживање ЕУ не треба да искористи руске узвратне санкције да би преузела место европским извозницима хране, односно да се уздржи од мера које су усмерене ка коришћењу нових могућности трговања са Руском Федерацијом и проширења српског удела на руском тржишту. 
У једној реченици је саопштио да тај захтев прихвата, али да то није захтев већ препорука и наставио конференцију у сасвим другом правцу да се не би приметило да је интересе Европске уније ставио испред интереса сопствене државе и народа.
Уводећи фактички најоштрије санкције и Русији и Србији Вучић је опет поновио да му не пада на памет да уводи санкције Русији...само неће ни прстом мрднути да се повећа извоз у ту земљу. Ако то нису економске санкције, шта су онда. 
Уместо прихватања неморалног и противправног захтева ЕУ морао је да ангажује све расположиве ресурсе и стави их на располагање свим заинтересованим привредним друштвима и пољопривредним газдинствима да искористе позив Привредне коморе Руске Федерације и новонасталу ситуацију у општем интересу. То би урадио сваки озбиљан и одговоран политичар и државник. Због своје земље и народа, не због Русије.
Ова штеточинска одлука Александра Вучића сигуран је пут ка суспензији Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом који је закључен пре 14 година и чије несагледиве позитивне економске последице није довољно користио ни један режим у Србији. Све због тзв. европског пута.
Србија је земља која се може опоравити само развојем пољопривреде и прехрамбене индустрије. У Србији сељаци просипају млеко или га дају свињама и кравама зато што нема сигурног и континуираног тржишта. У Србији сељаци све више и све чешће производе храну само за сопствено домаћинство. У Србији сваке године протестују сељаци због ниских откупних цена пшенице, вишања, малина... Е, та Србија има злата вредан споразум са Русијом, тој Србији је понуђено да у Русију извезе све што може да произведе, али та Србија има штеточинску, поданичку и издајничку власт коју не интересују грађани који су их, због бројних лажних обећања, довели на власт. Е, та Србија, наша Србија има политички, економски, социјални и сваки други интерес да искрено сарађује са Руском Федерацијом. О љубави не говорим. Она је у народу. Зна ово и Вучић, али он је доведен на власт да уради најпрљавије послове у интересу САД и великих западних сила. Добро им служи, гладни, напаћени, понижени и преварени, драги, грађани Србије.
 








 

четвртак, 21. август 2014.

НАПРЕДНИ КАДРОВИ

На време смо упозоравали да напредњаци немају школоване кадрове. Скупљали су их с конца и конопца по Србији. Све саме локалне кабадахије. Давали им паре за кампању, они њима обећања за функције када дођу на власт. Речено им је и да би било добро да имају високошколске дипломе. Речено - учињено. Лично их познајем бар десет који су 2008. године били свршени средњошколци или они са трогодишњом средњом школом, а данас су државни или оштински функционери са факултетским дипломама. И са више функција. Функције нису отимали, постављао их је. Вучић. Без њега сигурно нико није могао бити постављен на неку функцију, без његове сагласности или, јо чешће, његовог предлога. Више од две године Вучићеви полтрони и финансијери су обављали по две и више функција. И по пет.
Да се разумемо, не залажем се за департизацију. То је популистички наметнута тема у предизборној кампањи, а у ствари је увод у диктатуру. Нормално је да политичка партија која победи на изборима преузме одговорност за све сегменте друштва, да на кључне функције постави своје људе, да одговара за њихов рад и да се грађани на наредним изборима изјашњавају о њиховом раду.
Лажном причом о департизацији Александар Вучић скида одговорност са себе због лошег избора кадрова. Нестручних и склоних криминалу. Због тога морају да одговарају лично, а Вучић и СНС политички. То је исправан приступ. Као и Вучићева одговорност за гомилање функција.
Да би скренуо пажњу јавности са правих и озбиљних проблема у држави Вучић је најавио обавезу свих снс функционера да могу обављати само једну плаћену функцију. На остале да поднесу оставке или ће бити искључени из странке. Шта Србија и шта грађани Србије имају од тога што ће Вучић неког бахатог финансијера којег је поставио на неколико функција искључити из странке? Нема ништа, али има Вучић. На овај начин помоћу режимских медија ствара слику да у Србији нико не ваља и да нико ништа не може да уради, осим њега, наравно.
Питање на које нико не тражи одговор је зашто је дозволио да један човек обавља неколико плаћених функција. Зашто је дозволио да то траје више од две године? 
И још... Ако су ти напредни кадрови све функције обављали успешно, зашто онда подносе оставке? Довољно је да се одрекну накнаде за више од једне функције. Тако би показали и они и он да им је истински стално до интереса државе и народа. Али ако нису успевали или знали да раде на неколико послова, а уредно су примали накнаду за сваки, морали би да одговарају. И они и он. Он више, они су само испуњавали његове захтеве. Можда би овакав, исправан, приступ утицао на популарност. Негативно, наравно. Али, спин...
Ово је већ одговорност "новинара" из јучерашње приче.

среда, 20. август 2014.

НОВИНАРИ ИЛИ "НОВИНАРИ"

Чиме год се у животу бавимо у обавези смо да чувамо достојанство професије. И струку. Посебно су то дужни новинари. Они обликују јавно мнење и озбиљно утичу на велики број људи који немају ни знања, ни времена ни воље да анализирају оно што им се сервира, већ све прихватају здраво за готово. Они, новинари и медији, имају пресудан утицај на обликовање изборне воље грађана.
Бивши Вучићев министар привреде Саша Радуловић одржао је конференцију да би упознао јавност са сумњивим и штетним уговором који је Вучић закључио са Етихадом. Могао је и пре Вучићеве конференције. Било би више ефекта. Али, то није тема. Тема је спин. Спин који држи "високи" Вучићев рејтинг.
Новинарка на Радуловићевој конференцији показала је како је у Србији новинарство ниско пало. Извињавам се малом броју озбиљних професионалаца који се сигурно неће препознати у овој причи.
Та новинарка "новинарка" је очигледно имала задатак да скрене пажњу јавности са суштине. И успела је, посебно на једној телевизији. Са националном фреквенцијом, нормално. Дама је "професионално" инсистирала да Радуловић одговори на њена питања која се односе на поступке који се против њега воде у Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Да се разумемо, Радуловић заиста дугује одговоре на та питања. Дугују их и Вучић и Агенција. Поступци против Радуловића се одавно воде. Започети су пре него што је Вучић проценио да је он непроцењива вредност у његовој влади и то на месту министра привреде. О томе се тада писало само на фејсбуку и твитеру. Медији "нису" имали такве информације. Ни Вучић и снсовци који су после салви похвала на Радуловића осули дрвље и камење.
 И Млађан Динкић је као Вучићев избор постао министар финансија, судећи по медијима, изгледало је са беспрекорном биографијом. О њему се "све сазнало" тек када је то одговарало господару Вучићу.
Исто је било и са миљеником премијера меког срца. Малим са Јејла. Стварно, шта би с њим?
Да је новинарка из ове приче тада питала и причала све би било јасније, можда и другачије.
Можда Вучићу не би поклонили оно време за најаву, а потом реконструкцију владе и изборе када је у кампањи кудио људе које је претходно хвалио.
Сада "безгрешни" премијер предложио новог министра привреде. И хвали га. Опет ћемо добити најбољег. Као и ове претходне. Рече министар Вулин, пре објављивања имена новог министра, да ће сигурно бити одличан јер они ни до сада нису грешили у избору па не зна зашто би сада. Ако нису грешили, шта је онда са Динкићем и Радуловићем? Новинарка из ове приче била је и на Вулиновој конференцији, али га то није питала. Није било у синопсису.
Пре избора Жељка Сертића новинари имају прилику да покажу да ли су новинари или "новинари". Његова биографија је инспиративна за новинаре. Дипломирани менаџер. На Униону. Рођен 1967. године, а Унион почео да ради 2005. Ако је био први уписани бруцош, Сертић је то постао са 38 година. Као свршени средњошколац је био директор предузећа Магма, а власник тог предузећа је Дмитар Ђуровић, снс кадар на месту Коридора Србије. Случајност?! 
Не би било добро да медији почну да пишу о његовом евентуалном сукобу интереса тек када то у оквиру нове реконструкције "примети непогрешиви." И када новинарка из ове приче добије синопсис са питањима у вези са оснивачким правима у предузећу Готра и функцији председника Привредне коморе Србије, а потом и министра привреде.