Израз народна посланица први пут се чуо у Народној скупштини Републике Србије. Било је то 2000. године, а творац ове накарадне кованице била је Гордана Чомић. Пре више од две деценије Чомићка је на јавној сцени и непрекидно силује српски језик новоговором који неодољиво подсећа на новоговор хрватске државе. Говор Гордане Чомић и којекаквих "чланица" антисрпских невладиних организација забављао је све док Чомићка није постала "носилица" или "носиља" важне државне функције. Како год да себе зове на тој функцији асоцијација је јасна - кока носиља, кокошка.
Престало је бити смешно када је Гордана Чомић постала "носиља" државне функције. Важне. Министарске. У напредњачкој влади. По позиву Александра Вучића. На месту министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Сва важна, логореична, позната по томе да је у стању да изговори немерљив број речи у минути и да ништа не каже, објаснила је Србији да је неопходно да легислативу обогатимо са три закона. Законом о истополним заједницама, Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Законом о родној равноправности. И имала је објашњење. Рекла је да су то "људскоправашки закони". Знам зашто, прва асоцијација била ми је Хрватска странка права Анте Старчевића. Не знам да ли је напредњачка Гоца имала неку асоцијацију.
Срећом, Српска радикална странка одмах је кренула у акцију и организовала прикупљање потписа уз петицију против геј бракова. А то су у ствари те истополне заједнице. Према предлогу министра Гордане Чомић организоване по одредбама Закона о браку и породици. Тај закон није био на дневном реду. За сада. Александар Вучић је рекао да такав закон као председник Републике неће потписати, али му је Чомићка бацила рукавицу изјавом да се о потписивању или непотписивању закона може говорити тек након изгласавања закона у Народној скупштини. Радикали су наставили своју патриотску обавезу. Прикупљање потписа траје.
И ова два закона који су усвојени у Скупштини су супротни Уставу Републике Србије. О томе ћемо са Уставним судом. Иницијатива Српске радикалне странке о испитивању уставности појединих одредби ових закона ускоро иде у Уставни суд.
Највише пажње јавности привукао је Закон о родној равноправности. И невероватно неразумевање и предлагача Закона и паметњаковића у Народној скупштини. Невероватно је да нико од њих није разумео да је пол уставна категорија, а да Устав не познаје род. А тек род у означавању занимања?! Знимања немају род. Имају назив. И никако другачије не може.
Не може жена која тренира бити тренерка ни тренерица. У Србији тренира обучена у тренерку, а у Хрватској обучена у тренерицу. Жена са генералским чином је генерал, генералица је генералова жена, а генералка...генерална проба, генерално чишћење, генерални преглед мотора. Писац би у овом новоговору био пишкиња, под условом да је жена. Жена морнар је морнарица. Ратна или мирнодопска? Па...руководилица, металица, очевидица, камионџијка, машиновођкиња, водичица, бекица, кроатизоване психолошкиње, социолошкиње, археолошкиња и остале иње...дуг је низ и вероватно је тешко одгонетнути која су занимања у питању у овим примерима.
Гордана Чомић је запамћена као најригиднији председавајући Народне скупштине и збуњивала је када је тражила да се народни посланик удаљи од говорнице. Ако је народни посланик жена, Чомићка је морала да каже: молим говорницу да се помери од говорнице. И није јој било смешно. Љутила се што се народни посланик не помера и што је говорница није чула.
Тај такозвани родносензитивни говор морао би да води рачуна и о мушкарцима са одређеним занимања. Акушерски техничар би у свакодневном говору био бабац, мушка проститутка проститутак, па стриптизац, спонзорац, плетиљац, попац, удавач...Извињавам се ако нисте разумели, али богами, чека вас казна из носиличиног закона. Учите!
Е, сад како би Чомићка реаговала да је неко назове пушачицом или риболовицом, не знам, као што не знам ни како би реаговала жена која је секретар у министарству, ако је Чомићка назове секретарицом, а секретарица је она што седи испред кабинета секретара. Да није трагично, баш би било смешно.
На Твитеру сам приметила доста луцидних објашњења за Чомићкине глупости. Како кажу твитераши, морала сам и да крадем. Један интелигентни и невероватно бистар твитераш написао је: Разбио сам шоферку од сада има сасвим ново значење. Или: поцепао сам тренерку, сада има потпуно ново значење. Стварно има.
Размислите где идете ако сте кренули на ћевапе. Ако их продаје мушкарац, дошли сте у ћевабџиницу код ћевабџије. Ако их продаје жена, водите рачуна где сте дошли. Могли бисте уместо ћевапа добити батине. Од ћевабџинице. Оне која продаје ћевапе.
Замишљам да Гордана Чомић оде у продавницу и да се жали шефу на понашање продавца. Шеф би јој, нормално рекао: Ви сте купац, а купац је за нас закон. Побунила би се и рекла: Ја нисам купац, ја сам купица. Упс! Па то је мала купа.
Неисцрпан је број примера који су последица бесмисленог закона. И неуставног. Иницијатива коју припремамо за Уставни суд биће озбиљнија, аргументована и уверена сам да ће ове глупости бити заустављене проглашавањем неуставним одређених одредби овог закона. Добро је да су напредњаци изгласали да се закон примењује за три године. Довољно за реаговање Уставног суда.
