Вучићев позив на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, он рече Косову, одвија се у јавности. Другачије од Вучићеве намере. Са много мање подршке. Зато ово и пишем. Да допринесем, колико год је могуће, да Вучићева демагогија не победи разум и патриотска осећања сваког здравог Србина. А демагогија је поручити нацији да проблем Косова и Метохије мора да се реши да се не би остављала нерешена питања "нашој деци". Тако воле родитељи Срби. Да заврше за живота да се деца после не муче. Само, за разлику од Вучића родитељи Срби желе да за живота уреде имање, ако могу да га прошире. А за живота га не би смањивали ни када би им живот од тога зависио. Не би ради деце.
Државник не би смео ни ради деце, ни ради државе. Богами ни ради оних који су државу стварали. Вучић би да се одрекне предака ради потомака. Не може то. Не беру су људи на грани. Рађају се од предака и никада их се не одричу. Часни људи.
Ако Александар Вучић мисли оно што говори када каже да је Косово и Метохија саставни део Србије и да нико никада неће признати лажну државу на нашој територији, онда му је позив на "унутрашњи дијалог" беспредметан и непотребан. Срби су сагласни с тим. Зато су и гласали за њега. Не би, што и он одлично зна, да је тај дијалог и дилему понудио у предизборној кампањи.
Није Вучићу споран став Срба. Зна га он. Спорно је и очигледно га плаши став налогодаваца. И оно што није желео да подели са јавношћу. После разговора у Вашингтону. И после изјаве Ане Брнабић да ће се о статусу "Косова" расправљати на крају преговора. И да ће се Србија, ако нас "притисну" између Руске Федерације и Европске уније изабрати Унију. Изгледа да је "притискање" постало све снажније. Брже, јаче, боље. Они би рекли.
Колиоко Вучићев позив упућује на признање самопрокламоване државе Косово најбоље сведочи чињеница ко је све подржао и похвалио овај његов потез. Чеда Јовановић, Весна Пешић, Филип Давид, Милан Антонијевић и све оне креатуре са Запада које годинама траже да Србија призна "Косово" и који нам отворено говоре да без тога нема уласка Србије у Европску унију.
Да би се ублажио утисак због подршке антисрпских лобиста Вучић је лансирао Душана Ковачевића. Он је као прихватљив свима. И онда је Ковачевић лансирао "високоумну" мисао да се мора разговарати јер Србија нема деце за нове ратове. Као да је рат ико помињао и као да га ико жели. И као да је Србија имала вишка деце кад је ратовала па их слала у битке да се вишак потроши. И још Душан Ковачевић подсети да ће и Хрватска ускоро тражити 11.000 хектара српске земље у општинама Сомбор, Апатин и Бачка Паланка. Као да је хтео да каже да се најпре одрекнемо Косова и Метохије па да видимо онда да удовољимо и Хрватској. Можда ће Душан Ковачевић кренути около да види да ли још неко тражи нешто од Србије па да и то опослимо. О истом трошку. А, нама ће ваљда она шљива остати.
Све је ово , драги народе, вређање патриотских осећања сваког Србина ма где живео. Али и вређање интелигенције.
Покушавају са спином да ће, ако не признамо "Косово" бити рата. А рат нико није помињао. И нико га не жели. И неће га бити! Па и до сада нисмо признали ту лажну државу и рата није било. Зар се не плаше да би га могло бити ако Србија призна "Косово". Ако су Вучић и ови који га подржавају заборавили то је 13 % државе Србије. И Срби који су тамо рођени и који тамо живе. И они који су морали да оду да би спасили живу главу. И желе да се врате.
Александар Вучић воли да каже да је за његове владавине све што је урадио било први пут у историји.
Молим га да не буде први пут у историји да се владар одриче дела државе којом влада. Због државе и народа га молим. Због предака и потомака.
Да. Ево и да приупитам Вучића. Шта ће бити после тог унутрашњег дијалога, ако га буде било? Ако заиста не планира да се одрекне наше јужне покрајине, онда му никакав дијалог није потребан. Ако планира да испуни захтев САД и ЕУ, опет му дијалог не треба. Одговорност је само његова. Пред историјом, пред прецима и пред потомцима.
Волела бих да не буде први пут у историји. Не због Вучића. Због Србије. Због свих нас. Због историје. Због предака. Због потомака.
Због свега тога сам поносна што припадам Српској радикалној странци и што делим и пропагирам идеологију своје странке и нашег председника др Војислава Шешеља.
И молим Вучића да послуша Шешеља. Док је слушао на издају није ни мислио. Нека се сети и нека послуша.
Преговоре о Косову и Метохији треба замрзнути. У све разговоре укључити нашу силу заштитницу Руску Федерацију. Преговоре вратити у УН и инсистирати на примени Резолуције 1244. И наравно, прекинути преговоре о уласку Србије у Европску унију.
Нека послуша. Биће боље и њему и нама. Њему ће бити и лакше.
И да будем искрена не молим због Вучића. Због Србије. Због историје. Због предака и потомака молим.
