СВИ ВУЧИЋЕВИ САВЕТНИЦИ

Сећате ли се Вучићевих еуфоричних најава белосветских "експерата" које ће нас одвести у боље сутра. Сви су нестали, а претходно су себи обезбедили боље сутра. На рачун грађана Србије.

Почео је са Монтгомеријем којег су на оснивачкој скупштини напредњачке странке извиждали "оснивачи". Тада је Вучић још увек покушавао да сакрије од чланова сопствене странке да је он окренуо ћурак наопако и да је постао већи европејац од оснивача Бориса Тадића, чак и од Чедомира Јовановића. Принали су да су Монтгомерија за саветовање око формирања странке плаћали 7.500 евра месечно евра. Одакле? Новинари никада нису хтели да истраже. Истина, тада је напредњачки председник био Томислав Николић па га је можда он ангажовао. За оне фасцинантне савете о стиропору и штрајку глађу.

У међувремену Вучић је постао власт и онда су се ређали: Крстић, Гузенбауер, Строс Кан, Фратини, Блер...

Лазар Крстић је представљен као стручњак са Јејла којег је сами Бог послао да спаси Србију. Дошао је само захваљујући Вучићу. Тај врли стручњак, који је "заборавио " диплому и докторат па је саветовао премијера са дипломом средње школе, ојадио је Србију за 183 милиона евра. И поднео оставку. Обећао је да ће и даље саветовати премијера којег је назвао меко срце. Њему је очигледно био. Где је сада тај стручњак са Јејла? Човек је завршо свој посао и посао оних који су га послали и отишао. 

Беше и Строс Кан. Развратник који је у својој земљи кривично одговарао због проституције и подвођења. У нашу је долазио "о сопственом трошку". Сваки дан. Авионом. И саветовао Вучића. Где је данас Срос Кан? Ни њега, ни његових резултата. Ни наших пара.

Бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер, познат по жустром залагању за независност самопрокламоване државе Косово, је, чини се, био најуспешнији саветник. Лепо је Вучићу објаснио да треба да се  одрекне Косова и Метохије. Оно кад је у зору долазио у зграду Владе и тамо поред Вучића затицао само два, три службеника. И Гузенбауер је негде нестао. Вучић је прешао на Курца.

Још један од виртуелних саветника био је и Франко Фратини. Познат по томе што је Вучића саветовао да тражи да се утврди датум заједничког сећања на све жртве из последњих ратова на подручју бивше Југославије. И направио будалу од њега. Брине чињеница да Александра Вучића саветује човек који је виђен за генералног секретара НАТО. Само да нас не изненаде резлтатима саветовања.

После свих тих пропалих белосветских политичара који су у Србији нашли Меку за пуњење својих новчаника, Вучић је без трунке срамоте обелоданио да ће га саветовати Тони Блер. Осведочени непријатељ српског народа. Злочинац који је бомбардовао Србију. И који је 15 година касније, захваљујући Вучићу, држао предавања српским министрима и запосленима у државним органима. Не зна се колико је предавања одржао, али се зна да свако кошта 270.000 евра. Иначе, власник фирме Тонија Блера је Абдулах, брат шеика Бин Заједа и пре Вучића саветовали су Атифете Јахјага, председника самопрокламоване државе Косово. Вучићев "брат" шеик Бин Зајед је финансијски помагао сепаратистичке снаге на Косову и Метохији, а Вучић га је частио хотелом на Копаонику, пољопривредним земљиштем у Војводини, Београдом на води...

Скупо су нас коштали бесплатни Вучићеви саветници. Не само финансијски.Сигурно је да су сви они лепо уновчили своје "знање", а очигледно је и да  их је Вучић слушао. То показују "резултати" Владе. Од Бриселских споразума до смањења плата и пензија.

УСТАВНИ СУД КАО ПОЛИТИЧКА ПРОСТИТУТКА

У свакој правној држави највиши функционери стоје мирно пред судијама Уставног суда. У свакој правној држави. Не и у Србији. Уставни суд није део правосудног система. Изнад је. Изнад свих је. Требало би да буде. Уставни суд Републике Србије је толико важан да му је у Уставу посвећено цело поглавље од 10 чланова. И све лепо пише. Само још да судије актуелног сазива  прочитају.

Није шала и није за шалу. 

Знам да у овом сазиву Уставног суда постоји бар један судија без мрље у каријери. Жао ми је само зашто се не окуражи и не стане у заштиту професије. Није довољно не гласати за спорне одлуке. А било их је. Прокоментарисаћу три. Драстични примери.

Никад заборављене 2008. године режим Бориса Тадића је активно учествовао у прављену напредњачке странке. Тада је Томислав Николић отео 20 посланичких мандата Српске радикалне странке. Противуставно. Расправљало се тада у Скупштини и скупштинским одборима о томе. Данима. О детаљима неки други пут. Сада о Уставном суду. Било је јавно читање нацрта Закона о измени Закона о избору народних посланика. Сви осим демократа и напредњака заступали су исправан став да је предложено решење неуставно и да наш Устав не дозвољава народним посланицима да располажу мандатима који неспорно припадају странкама са чије су листе изабрани. И онда се десило чудо. Пред крај расправе Гордана Чомић је славодобитно махала неким папиром. И прочитала је одлуку Уставног суда који је прогласио неуставном одредбу Закона о избору народних посланика којом је било исправно регулисано да посланичким мандатима располажу политичке партије као предлагачи изборних листа. Тако је једино могуће у пропорционалном изборном систему који је предвиђен у Уставу Републике Србије. Сви смо били у неверици. Због очигледно противуставне одлуке Уставног суда. Због чињенице да је одлука донета у току скупштинске расправе о тој одредби. Због тога што је текст одлуке добила Гордана Чомић и то пре него што је објављена у Службеном гласнику. Да је тада Чомићка знала шта ће бити после вероватно не би тако обрукала ни себе, ни своју странку, ни судије Уставног суда.

Други драстичан доказ како Уставни суд уместо уставног поретка штити интерес режима десио се почетком ове године. Годинама је у АП Војводина на снази била неуставна Одлука о избору посланика. Пола посланика је бирано по Уставом предвиђеном прпорционалном систему, а пола по неуставном већинском систему. Српска радикална странка је пре неколико година поднела Уставном суду предлог за испитивање уставности одредбе која је то предвиђала. Наша посланичка група је поднела предлог за измену Одлуке о избору посланика у АП Војводина. И онда је скупштина већина Демократске странке одлучила да промени спорну Одлуку и да се и у АП Војводина коначно уведе пропорционални изборни систем. И десило се чудо. Дан након усвајања Одлуке у Скупштини АП Војводина Уставни суд је донео Одлуку да је претходна одлука била неуставна.

Да не буде забуне није Уставни суд служио само Демократској странци и Тадићу и Пајтићу. Пре два дана су неуставном одлуком отворено стали на страну напредњака и Александра Вучића. Донели су политичку одлуку да Закон о привременом уређиваљу начина исплате пензија на основу које су у новембру 2014. године смањене пензије у Србији није противуставан. А јесте.

 Образложењем Одлуке Уставни суд је отворено подржао мере Владе Републике Србије и упустио се у политичке оцене, занемарујући своју основну улогу и уместо заштите уставног поретка, ставио се у заштиту лика и дела Александра Вучића.

Оцена Уставног суда да је оспоравани Закон очувао одрживост пензијског система и обезбедио редовне исплате пензија је политички, а не правни став и представља срамоту о којој ће се дуго причати. Уставни суд се понео као да је њихова обавеза да обезбеде пензије. Заштитили су Владу Републике Србије која има обавезу да обезбеђује исплату пензија.
Тачно је да из Устава не произлази гаранција пензијског давања у одређеном износу, али је начин обрачуна тог износа регулисан Законом о пензијском и инвалидском осигурању, а оспораваним Законом су смањене пензије мимо законом утврђене методологије.
Уставни суд је занемарио чињеницу да држава може да дугује, али не и да смањује пензије. Али влада је обавезна да у том случају о томе обавести јавност и да утврди рок и начин до када ће и на који начин вратити дуг пензионерима. Да Вучић не би морао јавно да призна да није у стању да обезбеди исплату пензија у помоћ је прискочио Уставни суд.
Тврдња Уставног суда да је оспоравани закон привременог карактера и да зато није противуставан била би срамота и за сваког правника приправника, а камоли за судије Уставног суда, који имају најмање 15 година искуства у правној струци. Замислите какве би последице биле да се донесе закон да је дозвољено убијати људе и да се то ограничи на месец дана. По овој логици Уставни суд би утврдио да то није противуставно јер је привременог карактера.
Тврдити да закон није неуставан зато што тим законом нису обухваћени сви пензионери је вређање интелигенције и невиђена глупост.
Доношењем ове недостојне одлуке Уставни суд је показао да није ни самосталан ни независан државни орган који штити уставност и законитост, људска и мањинска права што му је уставна обавеза и топло им препоручујем  да поднесу иницијативу за покретање поступка за разрешење у складу са чланом 174, став 3. Устава Републике Србије јер је то једини начин да после оволико бруке спасу бар трун професионалног достојанства који је, надам се, некима од њих остао.
Да се разумемо. Постаћемо правна држава када Уставни суд буде штитио, а не рушио правни поредак. Ни пре ни после.

АКО НЕКО ОВИХ ДАНА СРЕТНЕ ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА

Не подсећам Николића на Брзову ногу. Само хоћу да му помогнем. Да увеличам његову посету папи. Да га подсетим шта би требало да му каже. Запправо да понови оно што је некада говорио. 

Томислав Николић и Александар Вучић су рецезенти Шешељевих књига Понтифекс максимус сатанистичке цркве Јован Павле II, Антихристов намесник зликовачки римски папа Бенедикт XVI, Ватикан главно сатанино гнездо и Римска курија вечито жедна српске крви. На промоцијама тих књига и књиге Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације, Николић је говорио:

– Нажалост, јуче сам прочитао изјаву једног српског владике, познат је по свом залагању за екуменизам, познат по жељи да доведе папу у Београд, он је рекао – морамо да прихватимо чињеницу да је Европа један лонац у коме се кува различит материјал, али једног дана Европа ће ипак бити чорба.

– У основи, једна основна теза никада више неће бити побијена. Римокатоличка црква је све римокатолике на тлу бивше Југославије, изузев Словенаца, претворила у Хрвате и Римокатоличка црква би и даље да од православаца прави римокатолике, а од римокатолика да прави Хрвате, не само на територији Србије, мислим да они имају офанзиву на Руску федерацију. Тамо, наравно, неће правити Хрвате, али ће правити некакве другачије Русе, и то је сада сасвим јасно.

– Тако бих драге воље свим Србима који живе у Хрватској поклонио по једну ову књигу, зато што сам забринут за њих и за њихову децу, за њихово неопокатоличавање, похрваћење које се масовно врши у Хрватској.

- То је зликовачка црква, Римокатоличка црква је зликовачка црква. Какав је то монструозан план, или ћете сви бити римокатолици и Хрвати, или вас ту неће бити.

– Целокупна та завера не завршава се на Римокатоличкој цркви, пренета је у све европске институције, у светске институције. На овако малом народу и на овако малој држави склопиле су се све светске организације.

– Наслов књиге коју вам данас представљамо у себи садржи бар три премисе, три основне поставке Војислава Шешеља које нико, али баш нико у науци неће моћи да оспори. Једна је да је хрватска нација заиста вештачка, друга да је то пројекат Римокатоличке цркве, а трећа да је пројекат злочиначки, зато што је углавном заснован на злочину.

– Тако су нам и Турци превели у ислам велики број Срба, а онда је Римокатоличка црква кренула на православне Србе. Ко год каже да је Хрват данас питајте га којим језиком говори. Требало је измислити нацију, па је требало измислити и језик. Зато што је хрватска нација која је говорила посебним језиком, изумрла и однела са собом језик. Па, хајде измишљајмо језик и оно наше “спрдање” са њиховим кованицама и новим речима у ствари је њихова наука којом су измишљали себи језик. Шта је то злочиначко у томе? Претворити све римокатолике у Хрвате, све на територији бивше Југославије, осим Словенаца, њих нико не сме да дира. Како их претворити у Хрвате? На све могуће начине. Видећете у књизи како се жале шта ће бити са двеста, скоро двеста педесет хиљада покатоличених Хрвата ако победе комунисти, ако Други светски рат заврши поразом НДХ.

Замислите како то изгледа кад неко добије нових двеста педесет хиљада грађана, а на који начин? Убиствима, јамама, заробљеничким логорима. Како је Павелић називао Јасеновац? Каже да ту постоје неке твртке, ту се производи, какав логор! Ту се ради, то није уперено ни против кога, ту нико не губи главу и све је то покривала историјска наука Хрватске, а српска наука ћутала! Српска наука се повиновала и повлачила.

– Браћо и сестре, даме и господо, основна идеја Тима за одбрану др Војислава Шешеља је да је папа Јован Павле Други командно одговоран за све злочине које су усташе починиле над српским народом.

– Није српски народ у сукобу са Богом, али не може ни да призна да је папа бог. Српски народ је у сукобу са ватиканском државом. А како да не будете у сукобу са државом која је настала на основу уговора са Мусолинијем? Да ли је то основ за настајање једне државе? Уговор са фашизмом како тада, тако и данас, као и Независна Држава Хрватска као и ова сада савремена Република Хрватска. Кад нешто настане на фашизму, на нацизму чак, кад нека држава настане тако што протера све своје грађане који не припадају цркви која води ту државу, све своје грађане који не припадају идеологији која ће да води ту државу, онда та држава нема изгледа да опстане.

– Велики је противник римски папа, покварен, не верује у Бога јер је он бог. Шта има он да верује у неког другог, у њега треба веровати. Велики је протвник, вратио је све фратре у Хрватску кад је ХДЗ дошао на власт. Вратио је фратре који су пацовским каналима побегли да им не би било суђено за ратне злочине. Долазиле су чиче да доврше посао који им није успео до 1945. године. Помогао да се створи држва на геноциду над српским народом, први је признао, јер је знао у тој држави неће бити места за Србе. Па, ми питамо колико се још деце у Хрватској води као да су Срби? Колико је деце променило име, презиме, веру да их не би нико прогањао? Питам митрополита загребачког Јована – што подвигом не заслужи, што мучеништвом не заслужи да га памтимо, а не позивом да нам дође папа. Да дође папа да на лицу места види шта се ради на Косову и Метохији. Па, кога то још мисле да варају, кога да преваре? Колико пута да нас преваре у историји?

– Улога Римокатоличке цркве је злочиначка, али ја не могу да кажем да су верници који припадају Римокатоличкој цркви лоши људи. За мене ниједан човек који верује у Бога не може да буде лош човек, али нешто  није у реду са Ватиканом, нешто није у реду са државом која је настала тако што је потписала уговор са Мусолинијем, са државом која је  настала на уговору потписаном са фашистом. Још им је фалио Хитлер, али не бојте се, видећете у овим књигама да уопште ништа против њега нису имали. Кад су завршили посао, и кад је тадашња Југославија већ била на прагу слободе, Ватикан је помогао да се извуку сви усташки злочинци и са њима сви фратри злочинци и да нестану. Мислите да су помрли? Не. Кад је Туђман победио, вратили су се овенчани славом и усташе и њихови фратри и све се поновило и било би још горе да Србија и целокупан српски народ нису устали у одбрану и зато су сада сви они које ми волимо и које поштујемо, сви они које слушамо и сви они који су нешто вредели у то време у српском народу у Хагу.

– Римском папи треба рећи – нема помирења са злочинцем, и то кад хоће злочинац. То је најлакше тако. Уништаваш двеста-триста година један народ. Читали сте “Пилипенду” од Матавуља, кад Србин гладује, фратар му понуди yак кукуруза али да дође на мису у недељу. Значи, један народ уништаваш двеста-триста година, преводиш га, отимаш му из срца веру, преводиш га у потпуно другачији начин веровања у Бога и то му представљаш – то је Бог, ти си веровао у Бога и сад верујеш у Бога, само ћемо мало другачије то да радимо.

– Што ми да тражимо помирење, ми треба да тражимо опрост. Прво да заслужи римски папа да ми нешто опростимо Римокатоличкој цркви, али у чије име?

Жртве кад опросте, то је тек прави опрост, а ја као политичар могу да се правим и да сам опростио и да нисам, данас једно, сутра друго. Ако Римокатоличкој цркви опросте жртве, онда да рачунамо да је дошло до помирења. А да се владике мире са папом е, богами, то неће моћи.

– Мозак читаве операције за уништавање Србије и српског народа је Римокатоличка црква, подстрекач, иницијатор, духовни покровитељ, онај ко опрашта сваки грех за новац. Како Ватикан може да буде држава на неколико хектара земље, са неколико стотина становника?

– Верујући човек не може да мрзи, не може да буде непоштен, не може да почини тешка кривична дела али може ако му, или унапред, или по извршењу дела Римокатоличка црква оправда сваки грех.

– Из тих стотина хиљада страница изашло је четири хиљаде. На свакој страници је документ, документ који говори да сва зла која се чине српском народу (а могу и други народи у свету који не припадају Римокатоличкој цркви, или нису припадали, да донесу такве доказе) да сва зла потичу од Римске курије, од њеног система организованог злочина. У свим тим књигама наћи ћете доказ да је папа Јован Павле II, да проговорим речником хашког права, командно одговоран за све злочине који су се догодили на територији бивше Југославије и да је само наследио папу Пија XII, који је можда био и гори од њега, али ово више није време у коме су римске папе судили мртвим папама, вадили их из гроба и спаљивали. Пије се извукао. Папа Јован Павле II се извукао али је за сваки случај, кажу, у тестаменту написао да његова архива буде уништена.

– Бог зна хоће ли ико икада сазнати и успети да скицира ту мрежу злочина које је извршила Римокатоличка црква још од времена када су крсташи сабљом и мачем уводили хришћанство.

– Сада, притиснути овим нашим промоцијама, и неки представници Српске православне цркве приближавају римског папу Бенедикта српском народу. Можда би код некога и успели, али папа се пре неки дан говором мржње обратио припадницима исламске вере и рече им шта мисли о њима, о свима њима, не појединачно, не о верским вођама, не о верницима, него о свима њима. Данас или сутра он ће да се пере пред представницима исламског света. Позвао их је да им каже како није тако мислио. Јесте, мислио је баш тако. И он је био један од идеолога папе Јована Павла II, њихова завера је била страшна. Пије XII је решио да Србе протера из Хрватске, дао благослов да раде са њима шта год желе, да их убијају, да их покатоличе, да их протерују.

Када је римска црква крајем Другог светског рата омогућила да пацовским каналима из Хрватске побегну ратни злочинци, са њима су побегли и фратри који су учествовали у злочинима.

– И оно што сте пре неки дан чули да је папа, нови папа рекао за муслимане. Па узнемирио се цео муслимански свет. А рекао је, цитирао је “Како код  и код тог Мухамеда нема ништа ново, само насиље, смрт, само религија која се спроводи насиљем. А заборавља папа на крсташке ратове.

– А план ватиканске државе, најмоћније државе на свету која се простире на неколико хектара има неколико стотина становника, је одавно смишљен.

И није папа Војтила случајно био из Пољске, из источне Европе. Његов план је био ширење Римокатоличке цркве на Исток заједно са кокаколом, фармерицама, дрогом, свим пороцима које Запад може да убаци међу честиту православну децу.

– Јер нико од нас нема претке који нису страдали од Римокатоличке цркве. Она се замерила целом свету. А само држи на окупу богате, моћне и државнике. Верници из слепог фанатизма верују да је папа Бог на земљи. Да знају колико је пута папа Јован Павле Други пребројао прсте на ногама, није подигао главу цео дан, јер није могао да дигне главу Бог на земљи, почели би да се питају шта то не ваља у нашем схватању хришћанства. Да ли заиста може још неко поред Бога да буде Бог?

– Да припадам Римокатоличкој цркви и да ми неко пружи оволико доказа о томе шта моја црква ради другим народима на свету озбиљно бих се замислио колико им ја одласком у њихову цркву помажем у свему томе. Како је то почело?

– Колико је само књижевних дела написаних о страдањима Срба, о покрштавању, о протеривању о убијању. Шта сте очекивали друго од Римокатоличке цркве чији су фратри благосиљали убице и крваве ножеве, чији су фратри присуствовали целодневним и целоноћним клањима Срба.

– Али хоћемо да се мешамо ако неке владике заговарају да папа дође у Србију. Ту ћемо добро да се умешамо. Не могу неке владике да нас убеђују како је време за помирење. То нека питају оца мале Милице Ракић. Не може онај ко је починио злочин да одлучи када ћемо да се помиримо, него мора жртва да одлучи. Српски народ је жртвени народ. Када српски народ одлучи да се помири, па нека се и помири, али ако папа одлучи да се помири то је само још један злочин више према нама. И зато ми опомињемо и Српску православну цркву, не играјте се са осећањима најбољих верника, јер ви сте нас научили да разликујемо добро и зло. Немојте сада да нас терате да их поистовећујемо, јер добро и зло не иду заједно. И никад у Србији неће ни ићи.

Ово је само део онога што Томислав Николић треба да каже папи.Да понови што је некада говорио. Да покаже да није лицемер. Ако је то могуће, наравно.

Тома може да заборави, али срећом све је остало записано. И памтиће се. Неко ко је овако говорио никада не би смео ни да помисли да иде папи на поклоњење. Ни један човек не би смео.

Сме и хоће бивши човек. Томислав Николић.Не брине ме његова срамота. Брине што срамоти државу и народ.