ДИКТАТУРА У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

У једној фб преписци полемисало се о диктатури у Србији. Обећала сам фб пријатељима да ћу објаснити појам диктатуре. И, ево.

Многи правни теоетичари дефинисали су појам диктатуре. Нема велике разлике у дефиницији. Суштински се и не разликују. За објашњење ћу користити дефиницију проф. др Војислава Шешеља из његовог уџбеника Политички систем који је објављен 2000. године. У свету постоје два облика политичког режима. Демократија и аутократија. Демократија може бити непосредна и представничка. Код нас је формално представничка. То је свакако најздравији полититички режим. Само када би га и стварно било. Аутократија има чак  осамнаест појавних облика. Овде о одиктатури. Диктатура се најчешће колоквијално поистовећује са аутократијом. Диктатура је политички режим личне власти. Диктатура представља моноплистичку власт једног човека који ничим није ограничен у свом властодржачком деловању. Диктатора формално именује легална власт, а он влада са неограниченим овлашћењима. Диктаторски режими формално прибављају елементе легитимитета, привидно прихватајући постојање демократских институција. Диктатура је била позната још у римском праву и трбало би да је апсолутно превазиђена у савременом свету. Требало би. А није. На жалост, на делу је у Србији. Довољно је навести само неколико примера који то потврђују.

СНС је на прошлим изборима освојила апсолутну власт у Србији. Са само једном четвртином гласова бирача. Апсолутна већина дала је председника владе, а он преузео апсолутну власт.

Председника и чланове владе формално је изгласала Народна скупштина. Пре тога, још у улози мандатара, Вучић је поручио народним посланицама да ће влада бити изгласана без обзира на то како ће они гласати. Веровала сам да је погрешио и да ће се извинити због грешке. Али није. И незнам шта је мислио да уради да се случајно десило да не добије већину гласова? Да није због тога "спонтано" окупио грађане испред скупштине?!

Одлучио је да у Народној скупштини снимање полагања заклетве чланова владе могу да прате само одабрани медији. Нечувено. Прво, како он може да одлучује у име Народне скупштине!? Друго, како сме, и на основу чега, да утврђује подобност медија!? Накнадно је одлука промењена. Не зато што се предомислио и схватио да је прекорачио надлежност. Већ зато што је на тај начин желео да поручи да је најмоћнији, да он може све. И да је онако како он каже.

Избор чланова владе који нису и чланови странака које учествују у власти је такође корак ка диктатури. Представља се као брига о држави и народу. А није. То је само показивање моћи и утицаја. Без ограничења. Сам бира министре који једино њему одговарају. Српској напредној странци не могу. Нису чланови. Ни један функционер те странке не сме ставити примедбу на рад нестраначких министара. Јер они су Вучићеви министри. Лични. Формално изабрани у Народној скупштини. Данима се преко својих медија играо именима људи. Овај ће бити министар, па неће. Биће онај. И то је радио да покаже моћ и самовољу. Нескривену. Напротив. Има потрбу да се баш тако представи. Да покаже кога сви у Србији треба да се плаше.

Председник владе, када не би био диктатор, не би смео говрити у првом лицу. Влада је извршна власт. Колективно одлучује. Колективно управља државом. У оквиру Устава и закона. Оног истог Устава који је законодавну власт формулисао као засебну грану власти. Равноправну. Рекла бих мало "равноправнију" од остале две гране власти. Судске и извршне. Рекох "равноправнија" јер бира органе друге две гране власти, а чланове Парламента бира народ. Вучић је ипак неуставно одлучио да уведе нигде регулисану праксу да се председник Народне скупштине мења на годину дана. Променио је и ту одлуку. Опет да покаже ко је "бог и батина" у Србији.

Много је примера који даказују Вучићеву диктаторску власт. Личну. Понашањем клизи ка тиранији. То је облик политичког режима где диктатор директно и отворено крши сва правна начела и испољава потпуну самовоњу и безакоње, а руководи се искључиво сопственим интересима. Само, тиранин државно кормило преузима нелегално и нелегитимно.

ЗА НАУК ЦЕЛОМ ДРУШТВУ

У наслову је једна реченица из образложења пресуде Зорици Матић. Жени која је осуђена због изношења тестова из штампарије Службеног гласника. Како рече судија злоупотребила је службени положај. Помоћни радник! Да се разумемо, није то смела да уради. Чак ни ако је само помогла пријатељима чије је дете полагало пријемни испит. Морала је дисциплински да одговара. И да буде кажњена. Дисциплински!

Често сам, као представник Српске радикалне странке, била присутна код штампања гласачких листића. За тестове би требало да се примењује иста технологија. У штампању учествује мања група људи. И шеф. Листићи (тестови) се у току процеса штампају, машински секу и машински пакују. Пакети се лепе. Плоча са које се штампало се одмах уништава. За једнократну употребу је. Пакети се чувају и уз полицијску пратњу превозе до места предвиђеног за даљу дистрибуцију. Потписује се записник о примопредаји. Са тачним бројем преузетих листића (тестова). 

Очигледно је да је примерак теста могао да узме само неко од људи који су у штампарији били у групи која је штампала тестове. Вероватно је тамо била и Зорица Матић. Како је могла да узме тестове, а да то не види нико од присутних? Ни шеф. Немогуће. Не нагађам. Знам. Знам и закључујем. Или није била формирана група за израду тестова, или је био лош одабир. У оба случаја немар, аљкавост, неодговорност... Не Зорице Матић. Да, Радоша Љушића! Помињао се као одговорно лице и Жарко Обрадовић, тадашњи министар просвете. Због тог изнетог теста Вучић га није реизабрао у току реконструкције владе. Имала сам много примедби на Жарково министровање. О томе се није говорило као о разлозима због којих је престао бити министар. Говорило се о украденом тесту. Судија рече, изнетом. Одговоран је само зато што у штампарију није послао некога ко би испратио штампање тестова. Ако није. За све остало одговоран је Радош Љушић. Директор Службеног гласника и функционер Српске напредне странке. Једнако висок као и када је био функционер Демократске странке Србије. Он није одговарао. Зато што је функционер СНС. Не претпостављам. Знам. Одговарала је Зорица. Изгубила посао. Иде у затвор. Платиће судске трошкове. Због своје велике грешке и његовог још већег немара.

И онда јутрос читам текст испод наслова: "Владином лимузином превозили грађу". Има и слика. Возач отвора гепек возила које користи Скупштина Србије. Други човек убацује две дашчице у гепек. Познајем обојицу. Први је возач у Скупштини, други кућни мајстор. У Скупштини. Закључујем да су те две дашчице требало да се искористе да се у згради Парламента нешто поправи. Можда и за потребе новог председника. Очигледно без провере о чему се ради, неко од надлежних у Скупштини изјави да ће се утврдити одговорност и да ће одговорни бити кажњени. Возач и кућни мајстор. Са платама од око 25.000 динара.Лепа прича за читаоце жељне сензација. Лепа прича и да се скрене пажња са питања како је Маја Гојковић изабрана за председника скупштине и поред афере о Аутобуској станици у Новом Саду. Како је уместо у затвор доспела на место трећег човека у Србији? Другог, ако Николић из неког разлога не буде могао да обавља функцију председника Србије. Уместо Маје одговараће ова двојица. Она неће. Она је високи функционер СНС. Једнако висока како је била и у пет претходних странака и коалиција у којима је столовала. Да ли ће и ова двојица остати без посла као Зорица и као она два мученика који су превезли купус и паприке од пијаце до куће. Наравно, нису смели, али десило се. И због тога ове године неће моћи да купе ни купус ни паприку. А министар хоће. Моћи ће и да плати такси да му се то довезе до куће. Оне што му је влада изнајмила јер мора да ради у миру и у посебном амбијенту.

Јасно је да у нашем друштву увек пуца најтања карика. Само неки још нису схватили да се због једне пукнуте карике понекад мора бацити цео ланац. Постаје неупотребљив. Не може да се поправи. Карике су попуцале. Ланац се држи. Ланац је, а већ је јасно, Српска напредна странка и Александар Вучић. Исправно је Александар Вучић и Српска напредна странка. Чини ми се да ланац морати да се баци много пре него што се очекивало. За наук целом друштву.

КО НАС СВАЂА СА РУСИЈОМ?

Писало се и причало о гласању делегације Народне скупштине Републике Србије у Савету Европе у Стразбуру. Говорим о гласању о декларацији о осуди Русије због Крима. Наравно нећу о том акту. Мој став је јасан и недвосмислен. Подршка Руској федерацији и потврда предизборног слогана Српске радикалне странке И КОСОВО И РУСИЈА.

Шта је заиста било у Стразбуру, а како је требало да буде? Посланици Демократске странке и Уједињених региона гласали су против интереса Русије, а то значи и против интереса Србије. Објашњавали су посланици да је то њихово право и да је такав начин гласања у Стразбуру. То јесте тачно. Делегација Србије у Савету Европе се дели у групе социјалиста, напредњака, народњака, демократа...у складу са ставовима и програмима политичких партија којима припадају. Тамо се углавном договарају у оквиру тих група по кружоцима и не обавештавају остале чланове делегације о тим договорима, осим ако желе да проћаскају и похвале се да су управо разговарали са неком од креатура која свакако не ради у интересу Србије. И да, чланови делегације Српске радикалне странке никада нису приступили ни једној од тих европских групација.

 А није први пут да делегација Србије нема јединствен став о некој теми о којој се расправља и одлучује у Савету Европе. Чланови делегације Српске радикалне странке предложили су, пре четири године, резолуцију која је штитила интересе Србије на Косову и Метохији. Против је гласао Драгољуб Мићуновић, а медији су једва објавили само делић саопштења које смо тим поводом издали.

Е, сад...ово са Русијом...или је било неозбиљно, или злонамерно. Чини ми се и једно и друго. Тада се знало да ће тема Русије и Крима бити на дневном реду, а знало се и да делегација Скупштине Србије путује у Стразбур. Нису морали, ионако је Скупштина била распуштена, али ако већ воле да путују онда је требало и да се консултују. Понављам, знали су за дневни ред. Због специфичности и осетљивости питања било је нормално да Вучић позове председнике странака чији су чланови у делегацији која је присуствовала заседању Савета Европе и да тражи да нико из наше делегације не гласа на штету Русије, наравно, ако и он тако мисли. Ако неко од председника не би прихватио његов предлог, још боље, захтев, онда је лепо о томе могао да обавести јавност и да од Небојше Стефановића затражи да не одобри то путовање. Значи, да се хтело, могли смо сачувати образ државе и не замерати се пријатељској Русији. Да се хтело?

Није се хтело и зато све и јесте фарса. Нико од напредњака није се јавио да осуди посланике који су гласали као и њихови ментори који су писали предлог о којем се гласало све док вест о гласању није доспела у медије. А могли су да реагују одмах, саопштењем из Стразбура. Нису. Исти су им ментори. Зато је све фарса. Зато је и неозбиљно и злонамерно. И на штету сопствене државе и сопственог народа.

У СУСРЕТ НОВОЈ-СТАРОЈ ВЛАДИ

Није баш најјасније да ли добијамо нову Владу, или је у питању само реконструкција. Али, избор владе, као и контрола њеног рада, је у надлежности Народне скупштине па баш о томе вреди мало проговорити. Кажу напредњаци су освојили 158 посланичких мандата. Нису. Тај број мандата освојила је коалиција око СНС-а и већ су формирали своје посланичке групе. СНС је освојила 133 мандата. Сама. Довољно и да сама формира владу и наравно преузме одговорност за Србију. Бојим се за пропаст Србије. Моји страхови, моја ствар. Једна четвртина бирача се није плашила. Поверовали су у шарене лаже и све више их је који признају да су погрешили. Биће их све више. Када схвате да су само инструмент у рукама Александра Вучића. И да служе за његове експерименте. Први је експеримент са избором предеседника Народне скупштине. Вучић очигледно хоће да створи утисак да изборна кампања још траје. Можда тако треба ради промене свести. Не његове. Његова је одавно промењена.Променили су је. Вучић је, као, широкогруд и нуди једногодишње мандате будућим председницима Скупштине. Е, сад што је то неуставно, незаконито, противпословнички...баш га брига. Има 133 посланика, или 158. Можда и преко 200. Народни посланици ће очигледно бити Вучићеви посланици. Можда сви и нису свесни да на тај начин промовишу новог диктатора. Јер, по дефиницији, диктатор све своје одлуке формално покрива одлукама надлежних органа. Наравно, не пита их и не слуша. Они су слепи послушници. Дакле, не може ротирање председника Народне скупштине. Бар не при позитивној легислативи. Закон о Народној скупштини прописују да мандат председника Скупштине траје колико и мандат скупштинског сазива који га бира. Мандат може престати и пре тог рока ако председник буде разрешен, ако поднесе оставку или ако му истекне мандат. Није могуће изабрати некога за председника скупштине и унапред, на дан избора, предвидети да ће тај председник бити разрешен за годину дана. Разрешење се тражи када председник не обавља функцију у складу са Уставом законом и Пословником Народне скупштине. Или ће можда бирати некога ко ће свесно кршити Устав, законе и Пословник да би задатог дана био разрешен?! Тешко је поверовати да би неко то прихватио. Тешко је поверовати и да би неко прихватио функцију председника Скупштине уз обавезу да неког дана поднесе оставку. Јер, оставку мора поднети из неког разлога. Како ће годину дана унапред знати који ће разлог имати за подношење оставке? Закон помиње и истек мандата, а то подразумева смрт. Дакле, немогуће. Чак ни Вучић неће успети са овим потпуно небулозним и глупим предлогом. Наравно, предлог треба да држи у стању опијености све оне који су га бирали, јер, боже мој, он толико размишља о свима да нуди и оно што не мора.
Нуди и министарска места. Само што конкурс није расписао. Могу и страначки и нестраначки кандидати. Може и власт и опозиција. Ма, могу сви. Опет само да остави утисак. Истина је да нема кадрове, али и да нема овлашћења да сам предлаже чланове сопственог кабинета. Ништа се није променило последњих 14 година. Народ гласа, странка победи, а ЕУ послушник преузима списак министара који ће министровати у име и за рачун ЕУ. Добро је једино што послушник ипак полаже рачун бирачима. На следећеим изборима. И да. Фарса са нестраначким личностима је такође одлика диктатура. У парламентарној демократији странка која победи мора да преузме одговорност за сваког члана владе и сваког државног функционера. Коме ће, на пример, одговарати Кори Удовички? Да неће можда Главном одбору СНС-а? Не, само Вучићу. А они, обоје истом газди.
Истину јутрос рече један посланик СНС, новинар. Има ауторску емисију. Гледалац тражи одговор на неко питање, а он каже да може све то да напише и пошаље њему као народном посланику. Он ће, рече, питати надлежног министра, а министар може, а не мора да одговори. Ето, тако вучићевци схватају демократсе принципе и улогу представника народа у Парламенту. А да смо нормална држава министар би стајао мирно пред представником народа, пред народним трибуном. На жалост, оно што сада седи у Народној скупштини далеко је и од народа и од народног трибуна. Они би само да сви будемо близу ЕУ, а они близу њиховог вође. Може, али не за дуго...

НИКОЛИЋ ОПЕТ ИЗБЕГАО СУЂЕЊЕ

Пре скоро четири године др Војислав Шешељ поднео је приватну кривичну тужбу против Томислава Николића зато што је Николић у медијима пласирао лажну вест да је Шешељ из хашке тамнице наручио његово убиство. Још је тврдио да то није први пут, да је Шешељ и раније наручивао убиства, чак је у све умешао и Шешељеву супругу, која је наводно доносила из Хага некакве спискове. Намера је била јасна. Знао је Николић да прича глупости и да износи лажи, али се надао да ће у Хашком трибуналу поверовати у његове лажи и забранити Шешељу комуникацију са спољним светом, чак и са најужом породицом.
Три и по године тужба је стајала у нечијој фуоци и нико није намеравао да предмет отвори и да започне суђење. На сваку интервенцију адвоката др Шешеља судија је одговарала да не могу да нађу адресу туженог Николића. Невероватно. И птице на грани знају да је Томислав Николић био народни посланик са најдужим посланичким стажом и да је годинама био запослен у Народној скупштини. Закон је предвидео да се у судском поступку свако писмено странкама може доставити и на адреси радног места. Прописано је и да суд не утврђује ноторне чињенице, али ето судија није знала. Питање је само зашто није поступала када је од адвоката Војислава Шешеља добијала адресу Народне скупштине. Безобразлук поступајуће судије је настављен када је Николић, на жалост, постао председник Србије. Позив нису успели да му уруче јер је непознат на адреси. Добро, можда је и био. Можда су тада око њега били Вучићеви напредњаци. Позив му нису уручили ни када је, како је написано на доставници, био у Амерци. Председник, а прима пошту лично. Значи ови Вучићеви нису знали да је у међувремену дипломирао па га ставили на писарницу ццц...
Коначно му је почетком године уручен позив и прво припремно рочиште је заказано за 21. фебруар ове године. Није одржано. Николићев адвокат је тражила изузеће судије због пристрасности према тужиоцу. Пристрасна према Шешељу, а четири године није поступала по његовој тужби! Ново рочиште је заказано за данас. Код истог судије, у истој судници као и оно претходно. Али, у реформисаном правосуђу у Србији се дешавају разна чуда. Десило се и данас. Када смо (ми смо Красић и ја) са Шешељевим адвокатом дошли у судницу судија је адвоката обавестила да предмет више није код ње, већ код друге колегинице. Невероватно, али није знала у којој судници та колегиница суди. Унезверено је гледала када смо је питали зашто адвокат Војислава Шешеља није обавештен о тим променама. Намера је јасна. Требало је да се адвокат не појави на време у новој судници и сматрало би се да је тужба повучена. Не знам зашто ми је остао утисак да је реч о напредној судији. Мораћу да проверим да није можда из групе од оних око 600 судија који нису били реизабрани па су сви приступили СНС. Сви су у међувремену постали судије, али нико није обавестио јавност да су напустили напредњаке, или више никоме није важно да Устав забрањује судијама да буду чланови политичких партија. Бар формално.
Углавном, стигосмо и до нове судије. У последњи час. Адвоката Томислава Николића смо затекли како седи испред суднице. Очигледно добро информисана о новонасталим променама. У судници се понашала другачије. Тражила је одлагање припремног рочишта јернаводно  није могла извршити увид у списе предмета. За четири године!  Били смо запрепашћени констатацијом судије да у спису предмета нема фотокопије броја Блица у којем је објављена Николићева лаж. Судија није крила ни да је добила спис предмета без пописа аката у њему. Она прва је баш била послушна. Добро, требало би да је професионална, али...напредњачка реформа...
Ипак, почело је. Следеће рочиште заказано је за 16. мај. Видећемо шта ће Николићу смислити да се опет не појави на суду. Али, једном мора, а мора и да одговара. Овај пут због лажи које је изнео о човеку чије име би требало да изговара стојећи.

НЕЋУ ДА СЕ ПЛАШИМ ДА КАЖЕМ ДА САМ СРПКИЊА

Спин мајстори су заиста моћни. Да би се избегле озбиљне расправе о катастофалном стању у држави, ових дана смо затрпани причама о бујању национализма-српског. У Србији. Осуђују се сви који гласно кажу да воле Србију. Свако на свој начин. Радомир Почуча, на пример кроз осуду срамних активности жена у црном. СНП Наши зато што су објавили листу србомрзаца који  отворено раде против српских националних интереса и то све о државном трошку. Кажу, позивали су на линч. Ја сам то схватила као Уставом гарантовано право на слободу речи и мисли и зато то и браним. Озбиљна полемика о овоме развила се и на друштвеним мрежама и охрабрујуће је да су скоро сви који су се укључили у полемику подржали слободу говора и да су исправно нападе на "кривце" схватили као позив на линч.

Медији су били другачијег мишљења, ваљда због "слободе" медија којима је аутоцензура главна карактеристика. 

"Почучине" жене у црном и србомрсци СНП-а Наши били су данима ударна тема у дневницима и вестима телевизија са националном фреквенцијом, а и у најгледанијим емисијама попут јутарњих програма, Утиска недеље, 24 минута са Зораном Кесићем...

О оном момку у Новом Саду који је шетао са трудном женом у мајици са кукастим крстом сазнала сам управо на друштвеним мрежама. Медији то нису приметили. Или јесу, али им није било интересантно. Можда су мислили да кукасти крст није провокација и да је управо та мајица на новосадском шеталишту доказ о заштити људских права у Србији. Због европског пута, наравно.

Нису се претерано бавили ни недопустивим сведочењем Соње Бисерко у спору Србије са Хрватском. Била је сведок Хрватске. Против Србије. То је ваљда њено уставно право. Ја мислим да није, али Соња Бисерко би Србију у ЕУ, а ја не бих ни по коју цену. Ја ћу се увек залагати за Косово и Метохију у саставу Србије, а она је давно признала шиптарску државу. Она је савремена, ја припадам ретроградним снагама. То не мислим ја, то је став спин мајстора у медијима у Србији. То је став и актуелног режима. Да није...

Да ли се још неко сећа да је Наташа Кандић у сред Београда ошамарила старца са Косова и Метохије. Она мрзи Србе и то не крије, али зашто нас не воле надлежни у Републици Србије?! Ко год је некога ударио на јавном месту добио је осуђујућу пресуду, бар прекршајну. Наташа Кандић није...она је ошамарила Србина са Косова и Метохије. И ослобођена.

"Нашим" медијима није била интресантна ни тема о некаквом форуму за безбедност који организује Факултет политичких наука. То је форум за безбедност Београда, Приштине и Тиране. И да, организатор је ФПН из Београда. За њих је очигледно уз Београд и Тирану као главне градове суверених држава и Приштина главни град шиптарске државе. Зар ово није признање те лажне државе? А надлежни ћуте. Ћуте и аминују. Медији и даље трубе да нико из Србије неће признати шиптарску државу. А медији су је одавно признали. Медији извештавају о "влади Косова", "скупштини Косова",  "премијеру Косова"...Зар такво извештавање није признање те такозване државе?! А надлежни ћуте.

Примера је много и све наводи на закључак да после измена Устава Републике Србије који је и званично најавио још увек ППВ Србија више неће бити држава српског народа и свих других који у Србији живе. 

Ја се залажем за такву Србију. За Србију у којој нико не сме бити дискриминисан, чак ни Срби. Хоћу да без последица кажем да сам Српкиња и да сви други без последица могу да кажу ко су и шта су. Поштујем право свих, али не дозвољавам да моје газе. Зато и јесам члан Српске радикалне странке, доследна у пропагирању идеологије српског национализма и заштите права сваког грађанина који живи у Србији. По највишим европским стандардима, али изван Европске уније.