ЖЕНСКА МОМЧАД

 

Они који се сећају спортског коментатора Милке Бабовић сећају се и да је она колективне спортске женске екипе звала женска момчад. И тада је то свима било смешно. Било би и сада да се не ради о женама које је Александар Вучић изабрао за чланове Владе Републике Србије. Да. Вучић их је изабрао. „Замолио је“ једнопартијски парламент да усвоји његов предлог, о којем ће, како рече, Ана Брнабић моћи да говори наредних дана. Као у време бирања влада када је Милке Бабовић била спортски коментатор.

Без обзира на полну структуру најављене Владе, она једну од својих основну функцију неће испунити. Не може, ако је та функција борба против корупције и криминала. Не могу то министри који су огрезли у криминалу. Не могу то Зорана Михајловић, Златибор Лончар, Небојша Стефановић, Вања Удовичић...

Основни утисак, када се прочита састав нове Владе, је да се заправо чита списак досманлијских мање или или више познатих функционера. Деведесет посто министара су учествовали у петооктобарској булдожер револуцији. Под шињелом Расима Љајића, Млађана Дикнића, Мирољуба Лабуса, Војислава Коштунице, Бориса Тадића. Разних досманлија, свакако.

Да ли је реално да се ти министри ухвате у коштац са криминалом својих стваралаца и ментора? Па није, наравно да није. Као што није реално да ће се криминалом бавити министри који су у претходној влади учествовали у криминалу. Нити је реално, нити ће се десити.

Покушај да се представи да је велики број жена у Влади неки епохални успех, само је покушај. Поготово када се прочитају биографије тих ускоро министара.

За јавност је свакако најинтресантније питање откуд у Вучићевој влади Гордана Чомић. Посланици Српске радикалне странке о томе су на дуго и широко говорили у Народној скупштини када су напредњаци ничим изазвани смислили да Гордана Чомић, коју су баш тих дана нагло прозвали Гоца, у Народној скупштини представља предлог закона којим се повећао проценат жена на изборним листама. Не нужно и у Народној скупштини.

Наивно је било веровати да су напредњаци стварно прихватили некакав, макар и најбољи предлог, Гордане Чомић. Нису, наравно. Али „Гоца“ је била пројекат. Било је још кандидата. Татјана, за напредњаке Тања, Мацура, на пример. „Гоца“ је ипак била репрезентативнија.

Она је прихватила да због личне користи послужи као икебана каква је Вучићу тада била потребна. Њу је извукао из проевропске, читај антисрпске, опозиције и припремио је за изборе. Сакупио потписе, који наравно морају и да се плате, организовао кампању кроз коју је ишла везаних очију и бирачима показала средњи прст. Била је то порука - баш ме  брига за изборе, ја сам се договорила са Вучићем. Гордана Чомић, борац за равноправност и друштвени дијалог?!

Гордана Чомић која одавно јавно заступа став да је Косово и Метохија изгубљено за Србију и да га треба предати шиптарима. Гордана Чомић која јавно прича да се у Сребреници десио геноцид, Гордана Чомић која тврди да су Радован Караџић, Ратко Младић, Војислав Шешељ и други српски јунаци ратни злочинци. Још каже, без обзра на пресуде Хашког трибунала, они су за њу ратни злочинци. За Гордану Чомић, Вучићевог министра.

Јавност се сећа Гордане Чомић из времена досмалијске силе када је често мењала Наташу Мићић и водила седнице Народне скупштине. И баш је била за дијалог! Можда због онога што је целу посланичку групу Српске радикалне странке новчано казнила и избацила са седнице само зато што смо носили мајице са ликом нашег председника који је тада био у Хашком казамату. И натписом Српски јунак, што је био општи став у Србији. Или због онога што је учествовала у истеривању посланичке групе Демократске странке Србије па је дозволила да у Народној скупштини у неком периоду буде преко 300 народних посланика. Или због свакодневног кажњавања народних посланика, углавном Српске радикалне странке, чак и када би неко од нас рекао да је Борис Тадић издајник. Такође општи став у Србији.

Пребирам тако шта је то што је Гордану Чомић препоручило за Вучићевог министра. Ово већ набројано не би могло бити, неприхватљиво је за препоруку. Једино што ми је пало на памет је да је Александар Вучић изабрао „Гоцу“ Чомић за министра чији портфељ задовољава захтеве чиновника Европске уније јесте њен однос према Александру Вучићу у време његове најблиставије политичке каријере, у време када је као народни посланик жустро и срчано заступао ставове Српске радикалне странке и када је био оличење младог политичара изразито националног набоја.

Вероватно је сада захвалан Гордани Чомић што га је прекидала у пола реченице, што му није дозвољавала да заврши мисао и вероватно мисли да му је тако помогла. Било би му још теже да се представи као новорођени европејац да га Гордана Чомић није прекидала у пола реченице и што му није дозвољавала да до краја изнесе своје тадашње евроскептичне  ставове.

Ипак, има „Гоца“ огромну заслугу која је некако остала у другом плану. Јавност зна да су Мики Ракић и Борис Тадић свестрано учествовали у прављењу Српске напредне странке. Неправедно је скрајнута веома важна улога Гордане Чомић у томе. Она је била спона са Уставним судом који је донео неуставну одлуку и мандате дао на располагање народним посланицима. Она је имала кључну улогу у отимању мандата Српске радикалне странке. Она је на сред јавног слушања утрчала у салу и славодобитно махала још топлим примерком Службеног гласника где је објављена неуставна одлука Уставног суда.

Вучић је очигледно захвалнији Гордани Чомић за формирање напредњачке странке него многим страначким првоборцима који су и у овој расподели остасли „кратких рукава“.

О томе, а и о осталим министрима причаћемо и писаћемо у наредном периоду. И нећемо их делити по полу. Има много важнијих критеријума. Криминалцима и издајницима није место у српској влади. О томе ћемо. Конкретно и аргументовано.

Ово је било посвећено „женској момчади“, Гордана Чомић је парадигма, а за два-три дана женска момчад истрчава на терен.

Шести октобар може да почне.

 

ИНТЕРВЈУ ПОРТАЛУ СРПСКА СТВАР

 

У ишчекивању нове Владе разговарали смо са Вјерицом Радета,

потпредседником Српске радикалне странке

 

У НОВОЈ ВЛАДИ НЕ СМЕЈУ БИТИ МИНИСТРИ СА АФЕРАМА,

РАСПРАВА О ПОЛНОЈ СТРУКТУРИ БУДУЋЕ ВЛАДЕ ЈЕ БЕСМИСЛЕНА

Српска ствар: У медијима се свакодневно обавештава да ће у новој влада Ане Брнабић бити 50% жена. Да ли верујете у то?

Вјерица Радета: То је апсолутно небитна информација, као што је небитно и да ли ће тако стварно бити. Таквим информацијама се замајава јавност. Људима се скреће пажња са реалних и свакодневних проблема. Када се на насловним странама режимских медија појави наслов да ће жене бити у великом проценту у Влади па се још лицитира са именима, објаве се фотографије неколико мање или више познатих жена које се баве политиком, наравно у оквиру владајуће странке, онда то, потпуно неоправдано, постаје тема о којој се прича.

Српска ствар: Ако у Влади ипак буде више од 50% жена, да ли очекујете да ће таква Влада бити успешнија од ове још увек актуелне?

Вјерица Радета: Бити припадник овог или оног пола, ове или оне старосне доби, није квалитет сам по себи, а није ни мана. То је само чињеница која не може имати никаквог утицаја на нечији рад. И у овој влади Ане Брнабић било је жена министара, али је рецимо Зоран Михахловић оставила најдубљи траг у раду Владе. Не зато што је жена, већ због тога што је шпијун у Влади, што је расипала новац из буџета, што је брукала и Владу и државу на сваком кораку. Зорана Михајловић је противзаконито у приватне сврхе трошила новац са кредитне картице Владе Србије, она је самостално уговорила посао на градњи дела коридора од Прељине до Појата са Америчким Бехтелом и оштетила државни буџет за 300 милиона евра, она је паралисала рад Катастра и тако опструисала рад једне од најважнијих служби у земљи, она је са осмехом у згради Владе испратила изјаву бившег америчког амбасадора Скота да је Косово самостална држава она се мешала у све и свашта, прогонила раднике на градилиштима, нападала кинеске компаније које раде у Србији...Зорана Михајловић ништа од овога није радила зато што је жена већ зато што је то њен модел понашања. И у томе се мало разликује од, на пример, Златибора Лончара.

Српска ствар: Шта иначе очекујете од нове Владе?

Вјерица Радета: Ништа спектакуларно. Политика Владе не зависи од имена министара и то је општепознато. Било би вема важно да Александр Вучић не дозволи да у новој Влади остану министри који су уплетени у афере и разне криминалне послове. Јавност зна који су то министри јер смо ми из Српске радикалне странке указивали на све министарске лоповлуке и недостојна понашања. Председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ недавно је на конференцији за новинаре упозорио Александра Вучића да такви министри никако не би смели бити чланови нове Владе. За Србију би било добро да послуша добронамеран савет. Будућа Влада може бити успешна само ако прекине преговоре око уласка Србије у Европску унију.

Српска ствар: Да ли очекујете да ће нова Влада бити влада континуитета са садашњом владом, с обзиром да ће на челу бити исти пердседник Владе?

Вјерица Радета: Континуитет нове са актуелном Владом не зависи од тога ко је председник Владе већ од концепта државне политике коју не креира Влада већ председник Републике. Добро би било да се континуитет прекине у односу на евроинтеграције, а да се настави и појача интензитет сарадње са Руском Федерацијом, Народном Републиком Кином и другим пријатељским земљама. Једино такав заокрет био би користан за државу и народ. Пре свега за решавање проблема на Косову и Метохији. У сваком случају, ми ћемо пратити све потезе будуће Владе и као и до сада разоткривати незаконите потезе министара, али ћемо критиковате и све погрешне политичке потезе власти.

 

Српска ствар: Како коментаришете то што ни три месеца након избора није изабрана нова Влада и како коментаришете то што техничка влада доноси одлуке о важним животним питањима?

Вјерица Радета: Након завршених избора и изборног резултата Српске напредне странке било је логично да се Народна скупштина конституише у веома кратком року, а потом и да се изабере Влада. С обзиром да је Уставни суд последње нерегуларне парламентарне изборе признао као регуларне и тако показао понизнонст према актуелном режиму, није било разлога да тако не буде, али Александар Вучић воли да драматизује ствари, да дисциплинује и своје сараднике и будуће коалиционе партнере, да их, што би се рекло, крчка на тихој ватри, он је изабрао да поступак избора Владе траје овако дуго. Опет да би се јавност забављала неважним стварима. Медији намећу тему избору Владе да се не би бавили одлукама Владе о, на пример, осуди избора у Белорусији, отказивању војних вежби, нејасних одлука о настави у доба короне...И о техничкој Влади која то није, јер још увек није прошао законски рок за избор нове владе. Формално је све у складу са законом, суштински са вољом председника Српске напредне странке.

ТРЕСЛА СЕ ГОРА, РОДИО СЕ...ПРЕМИЈЕР

 

 

Добро је председник Републике набројао чланове Устава Републике Србије и позитивних закона који га обавезују да Народној скупштини предложи кандидата за председника Владе. Да предложи. Народној скупштини.

Кандидат за председника Владе, мандатар, представља Народној скупштини експозе и састав кабинета. Скупштина расправља и бира. Гласањем. Наравно, скупштинска већина ће подржати предлог. Али јој треба бар формално признати уставна овлашћења. И наравно, мора бити конституисана пре него што председник Републике обелодани предлог за мандатара.

Ипак, све је другачије. И само формално у складу са Уставом и законима.

Председник Републике је фактички јавности представио експозе будуће Владе. Одредио је мандатара, а остале чланове Владе је оставио да се крчкају. На тихој ватри. Њих ће, као, предложити „изабрани“ мандатар Ана Брнабић. Неколико сати пре него што је председник Републике рекао да ће предложити мандатару да...један актуелни члан Владе је такође обавестио јавност да ће председник у наредних неколико дана рећи и ко су будући министри. Хм! Грешка у корацима. Или, истина увек пронађе пут. Као вода.

Формално, избор Владе јесте још увек у року који предвиђа позитивно законодавство. А, Народна скупштина?! Конституисање је почело у законском року. Скоро три месеца касније није завршено. Евидентирање народних посланика није исто што и конституисање новог скупштинског сазива. Истина, овај актуелни скупштински сазив је последица нерегуларних избора. Којима је легитимитет дао режимски Уставни суд. Можда је то разлог што једнопартијска скупштина још увек није изабрала председника, потпредседнике, генералног секретара, скупштинса радна тела...Можда је некога ипак срамота због „бриљантног“ изборног резултата. Можда.

У експозеу који је представио председник Републике, а који ће уредно, својим речима, поновити мандатар Ана Брнабић нема неких изненађења, ни новина. Логично, јер „Ана Брнабић је водила одговорну политику, није се додворавала ни страним центрима моћи, нити коме у земљи“. Тако је рекао.

Новине се очекују у именима министара, али и новим министарствима. Ваљда међу новим министрима неће бити досадашњи министри који су огрезли у криминалу, око којих се врте афере, који су добри шпијуни страних центара моћи, који не заслужују такву функцију. Не би смели бити!

Вероватно је Ана Брнабић замолила председника Републике да најави нова министарства. Не би он да га није замолила. Зна он шта је чија надлежност.

А, шта ће бити надлежност нових министарстава? За сада може само да се претпоставља. Мада, називи су прилично јасни.

            Министарство за људска права, равноправност полова и друштвени дијалог је ново министарство. Плашим се да претпоставим шта ће бити кључни послови у овом мннистарству. Мудрије је сачекати. Не коментарисати на основу претпоставки. Али, већ за који дан када се буде знало име министра, биће јасне и намере. Упознаћемо јавност с њима. Благовремено.

            Министарство за бригу о породици, деци и демографији добија име. Постојало је четири године. Без портфеља, али са надлежностима из имена новог министарства. Без портфеља, али са министром и стратегијом за побољшање демографске слике Србије. Тако су причали. Истина, резултате нису показали. Или их није било, или су их вешто крили. Оно што нису успели да сакрију је поражавајуће. За десет година у клупама 40.000 ученика мање. Поражавајуће и обесхрабрујуће. Ако ће подаци из извештаја новог министарства бити бољи, онда добро. Пратићемо. И ако више не буде преко четврт милиона деце која живе испод егзистенцијалног нивоа. Без трећег оброка. Који би могао бити и шоља чаја и парче хлеба са џемом. Ни то немају. У држави са највећим БДП-ом. Имало би ново министарство шта да ради, ако буде воље и ако се не буде само причало о стартегији. Без реализације.

            Председник Републике најављује много нових имена у будућој Влади. Додуше, то је посао Ане Брнабић, али договориће се они. И њихова скупштинска већина. Не брине ме то. Брину мотиви. И Вучићево образложење. Каже да је у овој, још увек актуелној, Влади било много корупције. Значи, још је има. Каже да су неки лоше радили, а неки уопште нису радили. Добро би било и када би Србија добила одговор на питање зашто су такви још увек у Влади. Збуњују овакве Вучићеве изјаве, посебно када их помеша са онима када говори да је ово најбољи период у новијој историји Србије. Понекад оде и даље. У историју.

            И није актуелна Влада у техничком мандату. Била би да је премијер поднео оставку, а није. Формално, све је у законским оквирима. И то да странка која освоји апсолутну већину на изборима месецима калкулише о именима председника Народне скупштине, Владе и министара. Закон и логика често се мимоилазе. Као право и правда.

            И, да. И даље су оптицају четири опције за будућу коалициону власт. И они се још крчкају. На тихој ватри.

 

А, СВЕ СМО ПРЕДВИДЕЛИ...

 

 

Видим на разним порталима и друштвеним мрежама, Твитер се посебно истакао, реакције на примену закона. Да, на примену закона и то оних који су или донети или потврђени у последњем скупштинском сазиву.

Илустроваћу са неколико примера, али само принципијелно, нећу улазити у конкретна решења. Нека, то ће надлежни. Мала шала!

Прича о девојчици из Зајечара која је одузета од родитеља па дата хранитељској породици потом на усвојење породици из иностранства, узбуркала је јавност. И рекох, нећу о конкретном случају. Хоћу о правди, правичности, закону и деловање српских радикала у Народној скупштини. О истини, пре свега.

Истина је да је Породични закон донет 2005. године вољом досманлијско-социјалистичке већине. Мењан је 2011. године, вољом исте већине. И опет мењан 2015. године вољом напредњачко-социјалистичке већине. У прве две расправе српски радикали су се истицали суштинским и аргументованим примедбама на које је власт остала глува. Суштинске примедбе односиле су се управо на хранитељске породице и на давање наше деце странцима на усвајање. На жалост, у расправи 2015. године нисмо учествовали јер нисмо били у Парламенту.

Проблем нисмо заборавили па смо га актелизовали у октобру 2018. године и почетак сваке седнице обележили смо, између осталог, предлагањем измена Породичног закона. Тражили смо пооштравање услова за одузимање деце из родитељког старања и давање те деце хранитељским породицама. Хранитељство може бити веома хумано, али може бити и добар бизнис, што се у Србији на жалост дешава. Хумано је да нека породица прихвати да брине о деци чији родитељи стварно то нису у стању. И добро је да трошкове издржавања такве деце преузме држава.

Није добро, а није ни хумано, када хранитељске породице добијају децу ради хранитељста, а да та деца носе изношене патике рођене деце „хранитељских“ породица и да у сваком смислу буду подређена тој деци. Многи сиромашни родитељи би обезбедили услове за живот својој деци када би они уместо хранитељских породица добијали новац за издржавање деце, а деца би била срећна и задовољна јер би расла у природном окружењу, испуњени искреном љубави својих родитеља.

Тражили смо и да се укине одредба која омогућава да се наша деца дају на усвајање странцима. Да се потпуно укине таква могућност. Из више разлога. Један је и тај да када дете буде усвојено у иностранству више се не може пратити шта је с тим дететом. А и у демографској ситуацији у којој смо, не смемо себи дозвољавати тај луксуз да и једно једино дете трајно оде из Србије. Што се дешава код усвајања.

Зашто подсећам на све ово? Пре свега да бих подсетила какви се закони доносе у Народној скупштини без адекватне реакције јавности у току расправе. Када се закон донесе и ступи на снагу реакције углавном немају никаквог смисла. И ако је тачно све што се прича и пише о девојчици којој се наводно не може ући у траг, све је рађено по закону. Лошем закону. О чијим штетним последицама смо на време упозоравали.

Ништа мање у јавности није био интересантан ни случај младог пијанисте из Ниша. Чији тактови на клавиру су сметали његовим комшијама. Свирао је он клавир и раније и вероватно сметао том истом комшији, али није било правног основа да реагује. И онда су паметњаковићи у Влади предложили, а напредњачка већина усвојила закон којим је до апсурда ограничена „бука“ у стану. До апсурда зато што је дозвољена бука заправо шапат. И о томе смо детаљно говорили у Скупштини. Нисмо знали да ће проблеме имати млади пијаниста који је узбуркао јавност. Могао је да свира и неки други инструмент. Да певуши. Шлагере, народне песме, крајишке, националне, староградске... Укуси комшија су њихова ствар. А реакција је ствар закона. Који је дозволио да комшије могу да се иживљавају.

Може се десити и да неко слабијег слуха само мало гласније пусти телевизор и да има нервозног комшију који ће пожурити да га пријави. И мораће да утиша телевизор. То што ништа неће чути његов је проблем.

Значи, закон је дозволио комшији да пријави сваку „буку“ мало јачу од шапата и инспектор мора да дође да то провери. Ако утврди да је то тачно, мора писати пријаву судији за прекршаје. Судија мора да поступи по пријави и да изрекне казну. Дакле, бездушан комшија и савесни инспектор и судија за прекршаје забраниће наводну буку. И није проблем у бездушном, завидном, безобразном, фрустрираном...комшији. Ни у инспектору који само ради свој посао. Ни у судији који примењује закон и кажњава. Проблем је у закону, а закон доноси скупштинска већина. У овом случају напредњачка. И проблем је што јавност реагује на последице. И што је тада касно. Просто је. Ако судија за прекршаје казни младог пијанисту, направиће му озбиљан проблем, али ће поступити по закону. Ако га не казни, прекршиће закон и добиће негативне поене јер ће му другостепени суд поништити пресуду. Закон апсурда узима данак. Ко зна колико је још примера који нису доспели у јавност. И колико ће их тек бити. Тешко да ће некоме у фактички једнопартијској Скупштини пасти на памет да тражи измену овог накарадног закона. Ми до следећих избора не можемо. Али, памтићемо.

Зато треба слушаи српске радикале и сада када се као ванпарламентарна странка боримо за разум, знање и озбиљност у Парламенту. Ми препознајемо проблеме и стручно и аргументовано критикујемо предлоге Владе и нудимо права решења. Треба реаговати на време. После буде касно.