Успевали су ливањски Срби да сачувају сећање на своје тешко страдале претке. И подсећање да су их ни криве ни дужне на најсвирепији начин усмртиле комшије-усташе. Нисам пропустила ни један парастос, још из времена када ме је покојна баба Ружа за руку водила у цркву, а касније и на стратиште у Прологу где су на Огњену Марију, или ових дана, 1941. године погубљени Срби Губерани. Педесет годиа су ливањски Срби палили свеће својим погубљеним и несахрањеним прецима у православној цркви у Ливну, али и у црквама у селима Доњег Ливањског поља.
Онда су потомци славних предака 1991. године извадили кости мученика из ливањских јама и из стратишта у Прологу, опрали их, сложили и донели у порту цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну. Достојанствено су сахрањени у крипти коју смо изградили у порти цркве. Опело је служио блаженопочивши патријарх српски Павле са епископима и свештенством Српске православне цркве. Некако нам је свима било лакше. Сахранили смо своје претке како ред налаже и Бог заповеда.
Мислили смо да ћемо и у свим наредним годинама, и ми и они који ће доћи после нас, редовно обилазити крипту у којој би наш свештеник, наш поп Мирко, а и други после њега, служио парастост, а сви ми се окупљали, палили свеће и сећали се наших жртава и подсећали на њихове џелате. Да се никада не заборави!
Комшије-усташе- су су и тој нашој племенитој идеји стале на пут. Учинили су све да се, после педесет година, понови злогласна 1941. година. Срби су ту 1991. годину ипак сачекали спремнији и мање наивни. Бар нису дозволили масовни покољ, као онај од пре педесет година.
Од тада, од времена када је Ливно очишћено од Срба, окупио нас је наш поп Мирко и наставили смо са годишњим парастосима. У Београду. У Новом Саду. У Бања Луци. У далекој Флориди, али и у поново отвореној цркви у Ливну и у обновљеним црквама у ливањским селима.
Успели смо да своје претке учинимо бесмртнима. Њих 1571, зверски уморених. Уз помоћ и разумевање Српске православне цркве, која је наше Свештеномученике и мученике ливањске увела у диптих светих имена, а прошле године епископ бихаћко.петровачки, владика Сергије је у цркви у Ливну обелоданио проглашење Светих Свештеномученика и мученика ливањских.
Од тада наши свети преци помињаће се 30. јула у молитвама свих православних храмова широм света. Во вјеки вјекова!
Ове године литургија посвећена Светим Новомученицима ливањским у Београду ће бити служена у Цркви Светог Марка са почетком у девет часова, а ја сам почашћена да будем поносни и захвални домаћин.
Ми, Срби лијевњани, наставићемо да се 30 јула окупљамо на литургијама, у својим црквама, широм планете, и да традиционалну реченицу-Бог душу да им прости заменимо са- Свети Новомученици, молите за нас.
