Усташе су их зверски побиле пре осамдесет и једну годину. Пре тридесет и једну годину потомци су им извадили кости из ливањских јама и уз опело патријарха Павла сахранили у крипти православне цркве у Ливну.
Тада сам последњи пут била у родном Ливну. И није ми недостајало. Није ми било жао. Све до сада. Да није потернице Хашког трибунала у суботу бих била у Ливну и присуствовала литургији на којој ће еписко бихаћко-петровачки, владика Сергије обелоданити проглашење Светих Свештеномученика и мученика ливањских. Биће сви моји. Молићу Свете Мученике ливањске да ми опросте што нећу присуствовати том величанственом чину. Разумеће. Непријатељи српског народа су неуморни, али њихова мржња према васколиком српству нема јачину наше вере и наде. Ваљда зато што ми њих не мрзимо. Само презиремо.
Хвала Српској православној цркви што је покланим и измученим ливањским Србима подарила место у Сабору светих и омогућила и нама и свим будућим поколењима да им целивамо икону.
Посебну захвалност за овај свети чин дугујемо нашем пароху, ливањском свештенику Мирку Јамеџији који је све ове године остао уз свој народ и годишњим парастосима учинио да потомци ливањских мученика не забораве страдање својих сродника.
Ливањске усташе су мислиле да ће у зверском покољу својих комшија, пријатеља и кумова заувек затрти српско семе у Ливну. Што нису успели 1941. године, наставили су 1991. Али, хвала Богу претекли смо оба покоља, истина расути по свету, али од ове године под заштитом Светих Новомученика ливањских који ће нас поново објединити у молитви која ће се сваке године у литургијама слушати 30. јула са олтара свих православних храмова широм света. И тако вјеки вјекова.
Злокобна усташка кама учинила је наше свете претке бесмртним, а нама њиховим потомцима остаје аманет да се молимо Светим Новомученицима ливањским као што ће се они пред Господом молити за нас.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на мајском Сабору 2020. године у диптих светих имена увео је и друге страдалнике и мученике, Жртве зверских усташких и муслиманских хорди. Своје место међу светим новомученицима добио је и дечак светац Слободан Стојановић који је постао симбол страдања српске нејачи од усташких логора до НАТО бомби.
Свети Новомученици, молите се за нас.
