ХИТНО ФОРМИРАТИ НАУЧНИ ИНСТИТ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ПРАКСЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

Српска радикална странка је још 23. новембра 2017. године јавно тражила од актуелног режима да се формира институт који би се бавио проучавањем праксе Хашког трибунала. Председник Странке др Војислав Шешељ о томе је говорио поводом изрицања срамне пресуду генералу Ратку Младићу. Упозорио је тада Владу Републике Србије, поготово Министарство правде, да не смеју да пасивно реагују на изрицање пресуде српском генералу.

Пресуда генералу Младићу није крај свих мука и проблема и Србије, и српског народа и поготово Републике Српске. Пресуда је донесена потпуно противправно – судско веће није указало ни на једну директну везу између Ратка Младића и злочина који су му  приписани. Флоскула о удруженом злочиначком подухвату коју су користиле судије Хашког трибунала служила им је  тамо где нису имали доказа за осуђујућу пресуду и да се сви други докази прогласе непотребним.

Обавеза према држави и народу

И због те пресуде и због свих пресуда и изречених казни оптуженим Србима, а већина их је невина и морали су бити ослобођени, неопходно је да Влада Републике Србије хитно формира научни институт за проучавање судске праксе Хашког трибунала. Др Војислав Шешељ је у до сада објављених десет научних дела анализирао многе пресуде и доказао бесмисленост тих пресуда, али један човек не може сам тим да се бави. Физички је немогуће. Много је пресуда, много доказног материјала. Оног обелодањеног, али и оног који никада нигде у јавности није објављен. Милиони страница доказног материјала остало је у Хашком трибуналу и вероватно ће једног дана све то бити спаљено или искоришћено као стари папир. У Трибуналу готово никоме није стало до истине, а последице тога и јесу пресуде Србима којима је укупно изречено више од хиљаду и сто година затвора.

Институт би био расадник младих стручњака

Формирањем овог института могли би се запосити млади правници, најбољи студенти правних факултета из Србије, сви они који су заинтересовани за научни рад, а пријављени су код Националне службе запошљавања. Наравно, у том научном институту радили би и искусни правници, професори, људи који се баве науком. Овај посао био би велики изазов за младе правнике који би се тамо обучавали за научни рад и кроз ту обуку би детаљно проучавали све хашке пресуде.

Многи млади правници би те пресуде проучавали као своје тезе за мастер или докторске студије. То би их винуло у свет науке, а Србији и српском народу би урадили важан посао.

Србија мора дати квалитетан и стручан одговор на све оно што се дешавало у Хашком трибуналу. Нису довољне политичке фразе. Лако је дезавуисати Хашки трибунал политичким аргументима – важно је да се он суштински дезавуише правним аргументима. Заправо, захваљујући политичким аргументима, срамним пресудама и пре свега јавном суђењу др Војислава Шешеља у Хашки трибунал је одавно постао најомраженија институција код српског народа. То и није било нарочито тешко, али свакако највеће заслуге за то има Војислав Шешељ. Он их је понижавао на сваком суђењу. Показао је своју супериорност и што је најважније кроз свој процес је у потпуности разобличио све актере у крвавом распаду бивше Југославио. Сједињене Америчке Државе и велике западне силе који су и формирали Хашки трибунал да би опрали своје крваве руке и сву кривицу за злочине приписали српском народу. Осим тога Шешељ је у Хагу одбранио част српских четника, добровољаца Српске радикалне странке.

Правним аргументима против Хашког трибунала

Да би се Хашки трибунал дезавуисао и правним аргументима потребна је добра воља и ангажовање квалитетних људе који ће то урадити вођени жељом да се у потпуности скине љага са српског народа, али и потребом да се сами лично афирмишу као стручњаци и научници.

Овај обиман и сложен посао не могу радити само ентузијасти. То мора бити државни пројекат. Власт у Србији не сме да се оглуши о овај предлог српских радикала јер је формирање института за проучавање праксе Хашког трибунала од непроцењивог значаја за српске националне интересе. Сви наши непријатељи користе пресуде тог антисрпског такозваног суда да цео српски народ прогласили злочиначким. У сенци хашких пресуда су сви злочини почињени против Срба за које углавном нико није одговарао. И остаће тако ако се сами не потрудимо да пред историјом сперемо љагу коју нам деценијама намећу.

На жалост, непријатељи српског народа имали су и имају своје гласноговорнике и у Србији. Србе по рођењу. Било их је и у ужилаштву за ратне злочине у Београду, али и у Вишем суду, Одељењу за ратне злочине. Некада је Наташа Кандић жарила и палила у том суду. Ни једна пресуда није била донета без њене сагласности и сугестије. Радила је са Семом Назаром који је диктирао пресуде. Све је то у јавности познато. Сваки човек у Србији зна да је Хашки трибунал био антисрпски. Сви знају суштину „хашке правде“. Али, то није довољно. Није довољно што се то препричава у народу и што се сви згражавају над пресудама Трибунала. Осуђујућим за Србе, ослобађајућим за све остале. Срби су љути зато што се, као и у Хашком трибуналу, и у нашим судовима углавном суди Србима за наводне ратне злочине учињене над Хрватима, муслиманима и шиптарима.. Наравно, свако онај ко је учинио кривично дело мора за то и да одговара, али некако се чини да једино Срби нису имали жртава. А имали смо највише, нажалост. И наше жртве заслужују да починиоци злочина буду кажњени. Заслужују истину. Ту истину нам нико неће поклонити, морамо сами да расветлимо све догађаје. Не причом. Не љутњом и псовкама. Морамо то урадити аргументовано, на научној основи. Све мора бити перфектно, прецизно и убедљиво. То је могуће формирањем института који би се бавио проучавањем праксе Хашког трибунала.

Од нечега мора да се почне

Због статуса Републике Србије, Републике Српске окупиране Републике Српске Крајине као и заштите српских националних интереса надлежни државни органи не смеју да се оглуше о ову идеју. Ово је један од најважнијих послова који мора хитно да се заврши. Ако се буде одуговлачило, могло би бити касно. Не сме се дозволити да нестане ни један једини документ, ни један доказ који би могли допринети расветљавању праксе Хашког трибунала и неправедних осуда наших сународника.

УСТАВНИ СУД МОРА ДА ШТИТИ ДРЖАВНЕ ИНТЕРЕСЕ

Српска радикална странка је, водећи рачуна о државним интересима, поднела Уставном суду Републике Србије Иницијативу за оцену уставности члана 1. Закона о потврђивању Уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу који је скупштинаска већина усвојила 14. фебруара 2019. године. Иницијативу смо поднели још 4. марта, али од Уставног суда не стиже никаква информација. Као и много пута раније Уставни суд, уместо заштите државних интереса, штити актуелни режим. Зато и не реагују. А, већ су морали, с обзиром да примена овог споразума може нанети велику штету држави и и много муке неким нашим држављанима.

Закон о потврђивању Уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу никако није смео бити усвојен јер може имати катастрофалне последице и зато Уставни суд мора да га поништи.

Не сме се дозволите испоручивање држављана Србије Америци

Овај уговор предвиђа да се Сједињеним Америчким Државама могу испоручити сва лица држављани Србије која су кривично дело извршила од 1901. године до данас. Значи, има ретроактивно важење. У кривичном праву се избегава било какво ретроактивно важење,  међутим, овде се гази један од основних принципа уставног поретка.

            Код доношења овог закона није се водило рачуна о чињеници да се кривично-правни системи Србије и Сједињених Америчких Држава много разликују. На пример, тамо постоји смртна казна, код нас не постоји, па се у овом уговору каже – даће се гаранција да неће бити изречена смртна казна. Међутим, кад неко дође до америчког суда, више никаква гаранција не важи. Не може извршна власт Сједињених Америчких Држава ограничити ниједан свој суд у том погледу. Тамо је суд изнад извршне власти у конкретном судском поступку и онда извршна власт још може да добије озбиљне критике зато што је закључила уговор који се не може реализовати. Наравно, овај  уговор ће се примењивати само на српске држављане. Илузорно је очекивати да ће Сједињене Америчке Државе изручити неког свог држављанина Србији, чак и ако би било неспорно да је то њихова обавеза по овом уговору. Наравно, прво ће уследити захтев за изручење осумњичених за убиство браће Битићи. Американцима ништа не значи чињеница да они пред нашим судовима не би могли да одговарају јер је у случају браће Битићи наступила апсолутна застарелост. Што је најгоре, американци могу за то убиство да оптуже било кога.

Американци хоће осумњичене за убиство браће Битићи

Реалност је да се нико у Србији неће усудити да се супротстави захтеву за изручење од стране Сједињених Америчких Држава. Ако (а десиће се) Американци кажу – дајте нам тог, тог и тог полицијског генерала, јер су осумњичени за убиство браће Битићи, поставља се питање ко ће се усудити да каже – е, ми имамо дискреционо право да вас одбијемо. Уосталом, да је ико мислио да одбија евентуални захтев за изручење, не би ни дошло до закључивања и потврђивања оваквог уговора. Напротив, применом овог неуставног уговора иде се на руку захтевима Сједињених Америчких Држава које нам испостављају на такозваном путу у Европску унију. Без обзира колико је актуелна власт опредељена за улазак Србије у Европску унију, не сме се пренебрегнути обавеза поштовања Устава Републике Србије.

У Србији је апсолутна застарелост кривичног гоњења за најтеже кривично дело 25 година. То се не односи на ратне злочине и злочине против човечности. Код Американаца нема тог ограничења. Они и после сто година воде кривичне поступке за убиство, за силовање и за разнa друга дела. Шта то значи и шта све можемо да очекујемо ако буде примене овог уговора?! Дефинитивно немерљиву штету за државне и националне интересе.

Десиће се и у случају паљења америчке амбасаде у Београду. То је у Сједињеним Америчким Државама кривично дело за које нема ограничења кроз институт застарелости. Подсећамо, десило се каменовање, па онда можда случајно паљење зграде амбасаде.

Одговорност за паљење америчке амбасаде, а не и за бомбардовање кинеске

Ако  Американци затраже да буду испоручени они који су наредили каменовање амбасаде, тражиће да се изруче Борис Тадић, Војислав Коштуница и Томислав Николић. Не може се десити да се осуде младићи који су гађали камењем зграду амбасаде ако се не суди онима који су омогућили да се то ради, чак и наредили. Ако Уставни суд допусти примену овог уговора, последице ће бити као оне од суђења у Хашком трибуналу. А данас је ваљда свима јасно да је то квази суд у којем се судило искључиво Србима. То се никада више не сме дозволити. Изручивање високих државних функционера, актуелних или бивших, страним судовима је питање части државе.

            Да ли неко мисли да би било могуће да Србија затражи изручивање оних који су бомбардовали кинеску амбасаду у Београду?! Па и када би се то десило, изручивање сигурно не би. Србија се потврђивањем овог уговора фактички потчинила америчким правосудним властима. И то супротно одредбама Устава Републике Србије.

Американци ће инсистирати на својим захтевима, а власти у Србији ће удовољавати њиховим захтевима. И све то газећи Устав. Наравно, ако Уставни суд не буде хитно реаговао по овој иницијативи. Поштовањем Устава чува се и  достојанство државе, а примена овог уговора о изручењу понизила би државу и све држављање Србије.

Познато је да у Сједињеним Америчким Државама нема  стриктне поделе власти на извршну, законодавну и судску власт, као што је то случај у европским земљама. Код њих  све то ради извршна власт, све док се не дође до суда.

            ФБИ је у саставу Министарства правде, Јавно тужилаштво је у Министарству правде.  У Америци тужиоци не иду „на консултације“ у стране амбасаде као што је то чест случај у Србији. Због свега тога се не може имати поверења да не би било страшних злоупотреба код примене овог уговора. Чак и када би био у складу са одредбама нашег Устава. А није.

           

.

ОКАНИ СЕ ФАШИСТИЧКИХ МЕТОДА, РАСИМЕ

Након објављивања књиге др Војислава Шешеља под насловом "Новопазарски краљ хероина Расим Љајић" Расим је кренуо на хајку на Србе у Новом Пазару. Расим и његови чауши обелоданили су неко отворено писмо које су наводно новопазарски Срби упутили др Војиславу Шешељу.

Није увек напад најбоља одбрана

Опасно ти је писмо Расиме. Не за Војислава Шешеља и Српску радикалну странку. Опасно је за безбедност Срба у Рашкој области. Открио си овим писмом своје право лице и своје намере. Покушаваш да обележиш Србе, да им ставиш жуту траку. Ти и твоји људи сте овим писмом и пресретањем Срба на путу до посла и физички раздвајали Србе и муслимане. Ви и ваш коалициони партнер Сулејман Угљанин бисте очигледно волели да направите гето за Србе. Неће моћи Расиме. Раскринкан си. Шешељ те раскринкао. Неће ти помоћи ни Торцида. И њихова прва и последња жеља.

И Расиме, нису Срби у Новом Пазару „Српска заједница“. Срби су већински народ у Србији, где је и Нови Пазар. Или и ти отворено заступаш ставове свог коалиционог партнера у Бошњалком националном савету, Сулејмана Угљанина?!

У свом писму које си лажно назвао писмом Срба из Новог Пазара тражиш од Шешеља да више не брани Србе и да не напада њихове комшије муслимане. Јадан покушај манипулације, краљу хероина!

Никада Војислав Шешељ није нападао ни вређао муслимане. Напротив. Увек их је називао нашом браћом и поносно истицао да су многи муслимани чланови Српске радикалне странке. Ни тебе није напао зато што си муслиман већ зато што си нарко бос. Једнако опасан и за српску и за муслиманску децу. Само је желео да заштитим ту децу од тебе, од дроге која је озбиљна опасност за сву нашу децу. И српску. И муслиманску.

Министар за сваку владу

Никада те, Расиме, ни Војислав Шешељ ни било ко од нас српских радикала није ни помињао као муслимана већ као министра у владама Србије. У свакој од 2000. године до данас. Никада нисмо били некоректни. У Народној скупштини смо критиковали предлоге закона које си заступао. Аргументовано и с разлогом. Никада ти ни једну увредљиву реч нисмо упутили. Није нам био проблем ни да јавно кажемо да си коректно обављао посао шефа Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом. И, да. Ниси нам помагао. Само си био коректан. Да те подсетим да је Национални савет био у обавези да сваки документ који достави хашком тужилаштву одмах достави и Тиму који је помагао припрему одбране др Војислава Шешеља. Никада то ниси урадио. Нас је Шешељ обавештавао шта је достављено тужилаштву па смо ми то тражили од Националног савета. Прецизније, звали смо тебе. Најчешће Зоран Красић и ја. И ти си нам то обезбеђивао. Тек по нашем позиву, а не по службеној дужности како је требало да буде.

За Шешеља су муслимани увек били наша браћа

То што ти мислиш да те Шешељ сада напада зато што си муслиман па се кријеш иза овог лажног писма, само је твој бедни покушај да скренеш пажњу са Шешељеве књиге „Новопазарски краљ хероина Расим Љајић“ у којој су пренета сва твоја недела због којих треба да буду забринути сви људи у Новом Пазару. А као што знаш и јесу. И захвални су др Војиславу Шешељу што је све то објавио. Што је обелоданио оно што сви у Новом Пазару знају и шапатом препричавају већ годинама. Сви. И Срби и муслимани. И што захваљујући Шешељевој правичности и храбрости нико више о томе не шапуће. О томе се гласно прича. Зато си ти написао ово писмо и хвалио се да си сакупио хиљаде потписа. Српских.

Добро знаш да није било тако. Пресретали су твоји људи Србе запослене у Општини Нови Пазар и у општинским јавним предузећима и установама. Убеђивали их да потпишу. Уцењивали радним местом. Узалуд. Презриво су одбијали. Успео си да „убедиш“ њих десетак да то потпишу. Плаше их твоји људи, страховали су за посао, јер ти си газда Новог Пазара. Ти, твоји рођаци и сарадници.

Јесу ли ти рекли како их је постидела она храбра Српкиња. Рекла је да не може да потпише. Да треба да напишу да је говно па ће тек онда потписати. Ето, Расиме како су Срби у Новом Пазару доживели твоје писмо и прозрели твоју превару и твоју злу намеру.

Ево и твог лажног писма, а ти објави тих хиљаде потписа, ако их имаш.

„ОТВОРЕНО ПИСМО ГРАЂАНА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ ИЗ НОВОГ ПАЗАРА ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ-ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ РАДИКЛНЕ СТРАНКЕ

Ми, грађани Републике Србије, грађани Новог Пазара, по националности Срби, по васпитању људи, се јавно обраћамо господину Војиславу Шешељу.

Господине Шешељ, молимо Вас немојте више да браните Србе тако што нападате наше комшије, људе са којима живимо и радимо. Нови Пазар је мали град и овде се сви знамо, тако да Вам можемо рећи да сте изабрали погрешног човека од кога би нас бранили.

Све ово што радите изазива велику узнемиреност у Српској заједници у Новом Пазару. Ви сте, господине Шешељ, овако бранили Србе у Хрватској, у Босни и Херцеговини, на Косову, знамо добро како данас живе ти људи, тако да смо са пуним правом забринути сада када чујемо да сте почели да браните и нас. За Вас је ово можда само политика, али ово су наши животи, ово су наша огњишта, ови људи које нападате су наши пријатељи и комшије. Доста штете смо имали од Вас и Ваше политике током деведесетих, не желимо да се то време врати. Не желимо да живимо у гетоу, не желимо да ратујемо Ваше ратове, не желимо да смо предмет Ваших обрачуна. Оваквим нападима ви подстишете етничке поделе, посебно на овакав начин када то радите, та политика је у нашем граду доживела пораз.

Због тога Вас још једном позивамо и тражимо од Вас-престаните да нас браните, нама то не треба, нико Вам неће рећи хвала, нико од тога неће имати користи. Не ширите мржњу, поготово не у наше име, то Вам опростити нећемо.

У Новом Пазару, 17.01.2019. год.

Потписници отвореног писма“

ИЗВРШИТЕЉИ ПРОТИВ НАРОДА СРПСКИ РАДИКАЛИ ПРОТИВ ИЗВРШИТЕЉА

Свашта је овај народ прежвљавао. Од државних и парадржавних органа. Увек због такозваног пута у Европску унију. У Европску унију никада нећемо ући, али последице прописа које режими већ скоро две деценије усклађују са захтевима којекаквих чиновника Уније остављају неизбрисив траг у животима грађана Србије.

Србија неће у Европску унију

Због погрешног и штетног опредељења за улазак Србије у Европску унију реформисали су нам школство и увели најгори могући-болоњски- начин студирања. Реформисали су правосуже и извршили трибунализацију нашег правосудног система. Увели су нотаре и пренели им део судске надлежности, а њихове услуге су десетину пута скупље од судских. Увели су такозвана независна регулаторна тела чији рад и закључци никога не обавезују. Формирали су десетине агенција, у суштини парадржавних органа, у које за високе зараде запошљавају активисте странака на власти. Легално финансирају антисрпске невладине организације из државног буџета. Криминализовали су државу кроз буразерске приватизације и гашење индустрије. Легализовали су корупцију кроз Закон о лобирању. И тако... Низ је бескрајан. Баш као и пут Србије до Европске уније.

Стране банке под заштитом државе

Усклађивање цена енергената са европским стандардима и српским платама отерали су многа домаћинстав у дужничко ропство. Због немогућности плаћања рачуна за комуналне услуге, струју, телефоне, због немогућности куповине огрева и школског прибора, због обезбеђивања услова за адекватно лечење чланова домаћинства, због пуког преживљавања многи су, можда некада и неопрезно, тражили помоћ од банака. Чекови, дозвољени минус на рачуну, краткорочни кредити, кредити за решавање стамбених потреба под неповољним условима, кредитне картице, све су пошасти које су просто наметнуте народу као спасоносно решење у некој кризној породичној ситуацији. Банке које послују у Србији се драстично разликују од банака са истим називом у некој другој европској држави. Овде су дошли, односно овде су их Лабус и Динкић довели да би стекли огроман капитал и изнели га из Србије. Биле су под апсолутном заштитом Народне банке. И тако је од Млађана Динкића до Јоргованке Табаковић. Људима су наплаћивали незаконите таксе, наплаћивали сваку услугу посебно, одређивали превисоке камате за њихова средства и симболичне на штедњу грађана. Приликом закључивања уговора банке нису преузимале никакав ризик. Ризик болести, губитка посла, смрти члана породице, елементарних непогода, било који други ризик био је искључиво ризик онога ко је узимао кредит. А већина је то радила зато што их је нека мука на то натерала. Наравно, шта год да је био мотив и разлог за задужење обавеза враћања дуга постоји. Нико одговоран не може да помисли да дуг не мора да се врати. Напротив.

Извршитељи као савремене харачлије

Ово што данас јавни извршитељи раде Србији далеко је од пуког враћања дуга. Далеко од логике и здравог разума. Људи не верују да им се дешава оно што им приређују извршитељи. У неверици остају без крова над главом. Србија је препуна прича о кабадахијском понашању ове новостворене касте. Да човек не поверује. Нешто више од двеста људи, двестаседамдесет прецизно, држи целу Србију у страху. Од те групе савремених харачлија страахују сви. И богати и сиромашни. Посебно сиромашни. Нико није успео да уђе „у рачун“ јавних извршитеља. Ни најбољи математичари не могу да израчунају како се то дуг од око три хиљаде динара претвори у пљачку од преко тридесет хиљада динара колико отимају извршитељи. Раде то по принципу преких судова. Или плати, или дај стан. Тако раде већ неколико година под патронатом државе. Увели су их Тадићеви жути, а прихватили Вучићеви напредњаци. Кажу, тако раде одговорне власти. Континуитет у пљачки сопственог народа.

Од преузимања власти у Србији напредњаци су покушавали да јавни извршитељи раде добро свој посао и да нема ништа лоше у томе што за дестоструко мањи дуг избацују породице на улицу. Трајно. Временом јавност је почела да бруји о томе. Власт је осетила незадовољство па су на велика звона најавили измену закона који су неколико година сами донели. И људи се понадали. Помислили да ће им скинути извршитеље са грбаче. Да су схватили колико су претерали.

Измене Закона још једна напредњача превара

Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу власти су се наругале са народом. Најважнија измена била је да јавни извршитељи неће моћи одузимати куће и станове за дуг за комуналне услуге већи од пет хиљада евра. Пет хиљада евра комунални рачуни?! Како ли просечно домаћинство уопште дође до толиког дуга без претходних упозорења и тужби? Једноставно, у договору са извршитељима са којима неко из тих комуналних предузећа дели оно што од народа отме. И да, станове не одузимају за дуг до пет хиљада евра, петхиљада и један евро дуга и оде стан од више десетина хиљада евра. Социјално одговорна држава!!! Тако представници режима воле да кажу за своју власт. Интересантно је да извршитељи нису смањивали интензитет пљачкања ни док је трајала расправа о изменама закона. Било им је јасно да су те измене само козметичке, замајавање народа и давање лажне наде да ће се смањити надлежности јавних извршитеља. И награда. Да, оно што јавни извршитељи, поред дуга, камата, трошкова извршења, такси...узму за себе закон назива награда. Каква иронија. Неко вас опљачка, наплати то, а пљачкашу је то награда. Пише у напредњачком закону.

Чега се паметан стиди...

Уместо да се јавно извине власт се хвали „успесима“ јавних извршитеља. Кажу одузели су више од три хиљаде станова. Три хиљаде! А у току извршења, заправо пљачке низале су се филмске приче. Подстанар узео кредит, банка одузела стан станодавцу. Син извршитељке купио стан који је други извршитељ продавао. Извршитељ продао стан без знања власника. Истерали на улицу старицу оболелу од карцинома. Лжни подстанар у договору са нотаром и извршитељем отео стан власнику. Деда се задужио, извршитељи одузели стан унуку. Ратни војни инвалид са породицом истеран из стана. Породица усред зиме истерана из стана... Три хиљаде сличних прича. Стравичних.

Све ово представници власти називају успехом. Хвале се како је повећан ниво наплате дуга. Отимачину и пљачку не помињу. Незаконито и криминално понашање већине јавних извршитеља такође. Али их хвале. Сви. Од министра до председника Републике. Врхунац је била изјава Александра Вучића да не разуме зашто народ не воли извршитеље кад они најуредније пуне државни буџет. Да није трагично било би баш смешно.

Српски радикали уз народ

Српска радикална странка већ годину дана покушава да уразуми власт, да заштити народ. Већ годину дана радикалски посланици траже да Народна скупштина стави ван снаге Закон о извршењу и обезбеђењу. Да се укину јавни извршитељи. На почетку сваке нове седнице члан Председничког колегијума Српске радикалне странке народни посланик Срето Перић у име Посланичке групе понавља захтев за укидање извршитеља. Сваки пут захтев образлаже објашњавајаући неки нови случај од којег се нормалном човеку памет помути. Не само због одузимања стана већ и због начина и безобзирности поступљања јавних извршитеља. Упадају у цик зоре, не обраћају пажњу на децу, на старе и болесне, на временске услове...Само нападају као хијене и једва чекају плен који се мери десетинама и стотинама хиљада евра. Захваљујући чињеници да ова власт нема емпатије према народу јавни извршитељи су постали најбогатији људи у Србији. Али, каже Вучић пуне буџет. Истина свој више него државни, али ни то није лоше за власт. Захваљујући невероватном богатству и „заради“ јавних извршитеља можда ће просечна плата у Србији ускоро и бити петстотина евра. Обећао Вучић пре две године, а јавни извршитељи се баш труде да учине председнику. Народ нека се задовољи статистичким подацима. Једино је то важно. И лепо звучи.

Ми смо своје урадили, на потезу је власт

За разлику од режима српски радикали су разумели муку народа. И страх од јавних извршитеља. Народ је поверовао српским радикалима и председнику др Војиславу Шешељу да смо одлучни у намери да се јавни извршитељи укину и да се поступак извршења врати у надлежност судова. Разговарали смо са људима широм Србије и активисти Српске радикалне странке су за кратко време прикупили више од сто хиљада потписа уз петицију којом се тражи укидање јавних извршитеља. Нисмо стали на томе. Експертски тим правника Српске радикалне странке написао је нов предлог Закона о извршном поступку и обезбеђењу. Поступак извршења водиће надлежни судови и судски извршитељи. По том закону нико неће остати без крова над главом. Без обзира на висину дуга у току извршења дужнику се мора обезбедити 12 м2 стамбеног простора по члану домаћинства. Од минималне зараде и најниже пензије не може се на име дуга одузети више од једне петине тог износа, дужницима који се баве пољопривредом не могу се одузимати средства неопходна за одржавање производње. Извршење се не може спроводити без проведесног поступка и најаве. И, веома важно. Поверилац и дужник се могу договарати о начину враћања дуга све до коначног извршења. И враћање дуга мора бити хумано.

Водили смо рачуна о правима поверилаца и достојанству дужника.

Предлог закона са преко сто хиљада потписа грађана предат је у процедуру Народној скупштини Републике Србије. Посланици Српске радикалне странке инсистираће на томе да напредњачка већина уважи мишљење грађана, потписника петиције за укидање јавних извршитеља и да усвоје Закон који су српски радикали поднели на добробит свих грађана наше државе.

Подношењем овог предлога закона српски радикали су још једанпут показали да су државотворна странка. Нисмо само тражили укидање јавних извршитеља већ и понудили закон који би то много боље и правичније решио. На задовољство и поверилаца и дужника.

Предлогом Закона о извршном поступку и обезбеђењу Српска радикална странка је показала да има решења за све проблеме који тиште овај народ. Да препознаје проблеме и да је спремна да их решава.

Ако напредњаци не укину јавне извршитеље које су увеле демократе, српски радикали ће их сигурно укинути јер ми нећемо бити власт која ће од својих грађана преко јавних извршитеља правити бескућнике. Одговорна власт мора да води рачуна о сваком свом грађанину, исто као и о националним и државним интересима. Једино тако је власт. Иначе је режим.

НЕ СЛУШАЈУ СРПСКЕ РАДИКАЛЕ, А ПУЗЕ ПРЕД ИСТРОШЕНИМ ЧИНОВНИЦИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Три године посланици Српске радикалне странке упозоравају скупштинску већину да мора да се донесе нови Пословник Народне скупштине, да постојећи Пословник гуши парламентарну демократију и онемогућава нормалан рад народних посланика. И такав лош Пословник власт је злоупотребљавала и на очиглед целокупне јавности наметала терор скупштинске већине. Понашање по систему -може нам се- понекад је постајало неподношљиво. Посланици власти нису имали разумевање за наше аргументе и наш стални покушај да им скренемо пажњу да је Народна скупштина храм демократије и да сви морају тако да је третирају.

Ко не слуша Шешеља, слушаће Кукана и Фабриција

Др Војислав Шешељ је неколико пута у свом посланичком обраћању Народној скупштини одржао предавања о парламентарној демократији, о односу опозиције и власти у парламенту, о значају институција система, о свим елементима уређеног демократског друштва. Посланици су га слушали са пуном пажњом и очигледним одобравањем, али су наставили да се понашају супротно инструкцијама које им је јавно давао.

Онда су разни чиновници Европске уније одлучили да у Србији „уводе“ демократију. Тражили су да Народна скупштина расправља о извештајима такозваних независних регулаторних тела. А како су то тражили? Тако што су својим ставом понизили највише државне функционере и натерали их да им „памет соле“ представници којекаквих антисрпских невладиних организација. Организовали су у Народној скупштини Национални конвент о Европској унији. У ствари националну срамоту. Окупио се у Народној скупштини шљам попут представника Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић и групе која у Београду организује фестивал Мирдита и пред таквима су се правдали Александар Вучић, Ана Брнабић и остали државни функционери. И обећали им да ће Народна скупштина расправљати о Извештајима регулаторних тела који су у Србији и формирани по налогу европских комесара.

Национални конвент о Европској унији и друга понижења

Посланици српске радикалне странке нису учествовали на том Националном конвенту. Као ни на састанку који је после тога у Народној скупштини организовао Сем Фабрицио. Он је на мировни састанак окупио и проевропску власт и проевропску опозицију. И одржао им предавање. Издао налоге. Бирао ресторан за вечеру и отишао у Брисел по дневницу. За Србију га баш брига. Важно је да је својим понашањем успео да понизи власт и натера их у загрљај проевропској опозицији. Од жуте патке до Демократске странке. Преко Бошка Обрадовића, Вука Јеремића, Сергеја Трифуновића и Драгана Ђиласа. Уместо пред сопственим народом и највећом опозиционом странком у парламенту, власт је показала понизност према Фабрицију и његовим пуленима који исмевају државу и који су лошији и од ове лоше власти. Месец јун је био пун „дипломатских“ активности у Народној скупштини.

Српски радикали чувају образ Народне скупштине

Врхунац понижења српски парламент је доживео посетом двојице бивших посланика Европског парламента. Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн. Бивши посланици Европског парламента?! Какав политички утицај и коју политички тежину имају  та двојица који су Србију могли доћи само као туристи. Никако као некаве дипломате како су представљени у медијима. А баш они су понизили Народну скупштину и Републику Србију као нико до тада. Позивали су представнике парламентарних странака на разговор иза затворених врата. Позвали су чак и ванпарламентарне странке. И свима одредили по пола сата за разговор. Позив за разговор Кукан и Флекенштајн упутили су и Српској радикалној странци. Једини смо који смо с гнушањем одбили тај игнорисали тај позив. Зато што смо једини који имамо достојанство и став.

Било је тужно гледати представнике народа како без трунке поноса и достојанства, цупкају испред сале у којој су ова двојица саслушавали посланике. Нису чекали свој ред у посланичким канцеларијама, већ испред сале. Понизно и смерно. Једни излазе, други улазе. Без речи. Као у мимоходу.

Извештаји регулаторних тела по налогу европских комесара

Након примања свих пацки које су им којекакви делили током јуна напредњаци су по њиховом налогу у ванредном заседању организовали седнице Народне скупштине на којима су разматрани извештаји „независних“ регулаторних тела. Љутили су се на нас што смо подсећали јавност да раде по налогу чиновника Европске уније. Боли истина. Али, српски радикали у Народној скупштини увек говоре истину и подсећају народ на шта све пристају представници власти у последњих скоро двадесет година зарад пута у Европску унију. Ређали су се извештаји један за другим. Расправљало се о извештају Повереника за информације јавног значаја и заштиту података о личности, о раду Агенције за борбу против корупције, Државне ревизорске институције, Комисије за заштиту конкуренције и Фискалног савета.

Расправа је била веома интересантна и наравно сви извештаји усвојени. Без критеријума.

Јавне набавке као извор корупције

Посланици Српске радикалне странке били су веома спремни за расправу о свим извештајима, али пре свега о улози тих такозваних независних регулаторних тела у држави. Поновили смо свој став да су то углавном парадржавни органи који се баве пословима који су иначе у надлежности одређених министастава и да постоје само зато што су наметнути  од стране Европске уније. Да за огромне плате раде неке послове и доносе мере које никога не обавезују. Став српских радикала о овим телима није се променио. Доследни смо, као и увек. А ставови су нам засновани на аргументима.

Било је нешто веома интересантно у сваком од ових извештаја. Сви су имали примедбе на јавне набавке у Србији. У сваком извештају било је написано да се јавне набавке не поштују. То су чињенице о којима српски радикали говоре годинама. И о томе да су злоупотребе у јавним набавкама један од главних извора корупције. Посланици власти били су збуњени. Знали су да треба да гласају за све извештаје, а у извештајима критика за непоштовање јавних набавки. Незгодна ситуација. Посебно за оне који на седницу долазе са унапред написаним говорима. Посланици Српске радикалне странке су и овај пут доминирали. Није тешко када припадате странци која има јасан Програм, изграђене ставове и која је доследна у спровођењу своје политике.

Извештаји усвојени, а после...

Челни људи регулаторних тела су одахнули. Презнојавали су се док су о њиховом раду говорили посланици Српске радикалне странке, смешкали се најблаже речено чудним говорима посланика власти, али извештаји су усвојени, функције остале недирнуте, велике плате се настављају. А јавне набавке? Констатовали су проблеме и од њих доста. Уосталом, ту им се завршавају надлежности. И то је апсурд њиховог постојања.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је изабран непосредно пред усвајање Извештаја. Хвалили га напредњаци. Посебно они који појма немају ко је тај човек. Е, тај човек је неколико дана после избора и усвајања Извештаја преко Данаса обавестио јавност да закон који су напредњаци недавно донели није добар, у ствари да не може да се примењује и да треба да се одложи његова примена. Е, сад да ли је Милан Мариновић подметнут Александру Вучићу, или ће стварно посао радити професионално, остаје да се види. До следећег извештаја.

Неизвесно је и ко ће следеће године подносити извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције. Одмах након усвајања Извештаја у Народној скупштини отворен је низ афера актуелног директора Милоја Обрадовића. Поднета је и кривична пријава. Добро, не би била једина која је завршила у фијоци.

И тако, истрошени европски чиновници и антисрпске невладине организације су испуниле свој задатак. И владајућа већина. Извештаји су усвојени. Јавне набавке остају под сумњом. Корупција цвета, а Србија на Европском путу.

НАРОДНА СКУПШТИНА У ВАНРЕДНОМ ЗАСЕДАЊУ

У току редовног пролећног заседања Народне скупштине било је, без оправданог разлога и објашњења, доста нерадних дана. У ванредном заседању било је доста радних дана. И донетих закона. Као и иначе, углавном се ради о изменама и допунама постојећих закона. И увек ради усклађивања са директивама Европске уније.

Измене закона по директивама Европске уније

Посао Народне скупштине као највишег законодавног тела је да доноси законе и да преко надлежних одбора и Владе Републике Србије прати примену закона. И нормално је да се повремено закони мењају. Ако се уоче неки недостаци у току примене закона. Истина, ако су ти недостаци бројнији, увек је најбоље донети нов закон. А најбоље је приликом доношења закона водити рачуна о интересу државе и народа па доносити законе који трају и у чијој примени се неће дешавати проблеми. Али, већ две деценије проблем у Србији је у томе што владајуће већине доносе законе по налогу Европске уније. Често се расправља о тексту који је буквално лош превод неког закона. И нормално, такви закони не могу допринети бољем животу народа у Србији. А требало би.

Последњих година честе су измене и допуне закона где у образложењу прецизно стоји да се закон мења на основу директиве број неки. И када посланици Српске радикалне странке укажу на то, посланици власти безобразно тврде да је то интерес нашег народа и да нема везе са Европском унијом.

Без заштите интелектуалне својине

У току лета усвојене су измене и допуне Закона о патентима и Закона о ауторским и нсродним правима. Једино су српски радикали били против. Пре свега због тога што су оба закона усвојена на основу директива Европске уније. И што није било суштинских измена тих закона. Што се законима не штити интелектуална својина као највећа вредност. Посланици власти нису разумели наше примедбе, нису разумели да је фалсификат свака простопроширена реченица која се препише, без означавања одакле је преписана и ко је аутор дела одакле је та реченица преписана. Не чуди што нас нису разумели. Они разумеју само како се без студирања долази без дипломе, а и фалсификовани докторати нису има страни. Уосталом, први председник највеће владајуће странке, Српске напредне странке, Томислав Николић остаће упамћен по лажној факултетској дипломи и испитима које је „полага“ до је био у Стразбуру или док је говорио у Народној скупштини. Добро, није знао ни детаље у вези са својом мастер дипломом.

Закон који ће ступити на снагу-никада

На једној од јулских седница Народна скупштина је потрошила два дана у расправи о Предлогу Закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација. Дуг наслов, али ипак много краћи од рока када ће овај закон ступити на снагу. Овај предлог закона је за рубрику-веровали ии не. Наиме, након дводневне расправе скупштинска већина је усвојила овај Предлог. И дана су Србији имамо Закон о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација. Имамо, али као да немамо. У последњем члану овог Закона стоји да ће се Закон примењивати након уласка Србије у Европску унију. Наш народ би рекао- о светом никада. Упозоравали смо посланике власти на бесмисленост доношења закона који се неће примењивати. Ми српски радикали верујемо никада. Уверени смо да Србија никада неће ући у Европску унију. И каква је корист од таквог закона , чак и да је најбољи на свету. Расправо о овом Предлогу посланици Српске радикалне странке искористили су да укажу јавности на погубност тог такозваног европског пута, али и на бесмисао доношења закона по налозима Европске уније. И понижавању Србије пред једним од својих највећих непријатеља.

Дуално образовање као израбљивање

После Закона о дуалном образовању за средњи степен школске спреме ЕУ послушници су прихватили и Закон о дуалном моделу студија у високом образовању. Министар Младен Шарчевић је тврдио да овај закон предлаже збо доброг искуства са дуалним образовањем по закону који је донет 2017. године. Као и увек спремни за дискусију посланици Српске радикалне странке су подсетили министра да тај закон тек ове школске године почиње да се примењује и да се ефекти његове примене не могу упоређивати из простог разлога што и не постоје. И министар и посланици власти били су матирани јер су ухваћени у лажи. Нису имали ни један аргумент против аргумената радикалских посланика. Министар је покушао да обмане јавност да ће сваки студент који заврши студије по дуалном систему образовања одмах добити посао код послодавца код којег би завршавао студије. Наравно, није могао да каже у којем члану Закона то пише. Зато што нигде не пише. Као ни обавеза послодавца да адекватно плати рад тог студента који би унствари више радио него студирао. Став Владе и скупштинске већине је да страним послодавцима поред свих привилегија које добијају у Србији добију и јефтину радну снагу. Јефтинију и од оне коју добијају запошљавајући раднике у Србији за минималну цену рада, која је за наредну годину нижа за седам хиљада динара од најниже потрошачке корпе. Невероватно подаништво и потцењивање и вређање сопственог народа. И опет зарад пута у Европску унију. У коју Србија никада неће ући.

Комунална милиција са овлашћењима полиције

Пракса је показала да је увођење комуналне полиције праћено низом проблема и злоупотреба од које су грађани доживљавали разне непријатности. Један инцидент се завршио смрћу продавца лубеница. И све то власти није било довољно. Опет по налогу из Европске уније донели су и Закон о комуналној милицији. Овлашћења која закон даје комуналној милици плаше. Плаши чињеница колике су злоупотребе могуће кроз примену овог Закона. Комунални милиционар може обављати посао и без униформе. Без униформе може да легитимише кога год хоће, може да упада у стан у свако доба дана и ноћи, може да приводи људе, да ислеђује. Злоупотребе комуналне милиције су могуће и од неких других људи. Од сваке битанге која може да се представи као комунални милиционар, да упадне у кућу, да опљачка, да одузме аутомобил. Објективан је страх да ће последице злоупотребе овог закона пунити насловне странр таблоида. Уместо помоћи, грађани ће иамти само муке од комуналне полиције. Овај закон даје цивилним лицима овлашћења која припадају искључиво плицуји и војсци и Закон је самим тим неуставан. На све лоше стране овог Закона смо указивали и министру и скупштинској већини, али звонце је у дану за гладасње указало на зелени тастер и Закон о комуналној милицији је донет. Јер, Европска унија...

Зоранин криминал заштићен законом

На предлог Владе, прецизније Зоране Михајловић посланици власти донели су Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације Пројекта изградње инфраструктурног коридора Е-761, деоница Појате-Прељина. Ово је заправо лекс специјалис за градњу Моравског коридора. Овим законом озваничена је пљачка државног буџета за тристотине милиона евра. Закон предвиђа да се извођач радова на Моравском коридору од Прељине до Појата бира без јавног тендера, а тачно годину дана указујемо да ће се та пљачка десити. Председник српских радикала је у октобру прошле године обавестио јавност да ће ову деоницу коридора радити америчка фирма Бехтел, да су посао договорили Зорана Михајловић, Кајл Скот и представник Бехтела. Посао који је уговорен са Бехтелом за осамстотина милиона евра кинеска фирма је била спремна да уради за петстотина милиона евра. О овоме смо ми српски радикали често говорили у јавности, на конференцијама, у Скупштини, у медијима. Свуда. За припрему ове пљачке сви су знали. И председник Републике и председник Владе и сви министри, новинари, политичари, али осим српских радикала нико није желео да се замера Скоту. Зорана је говорила да ми то измишљамо зато што њу не подносимо. Она умислила да је нешто битна и да се због те битности бавимо њоме. Када смо у Скупштини расправљали о овом лекс специјалису посланици власти су тврдили да Бехтел неће добити посао на Моравском коридору и да то закон не предвиђа. Десет дана након усвајања овог Закона објављена је вест да је Бехтел добио посао на Моравском коридору. За давно познату цену од осамстотина илиона евра. Дакле, Зорана Михајловић је опљачкала државу за тристотине милиона евра. Непознато је једино да ли су, када је вест објављена,  посланици напредњака који су тврдили да се то неће десити бар поцрвенели од стида. Или од муке.

Закон за народ

Ово је само део закона који су у току ванредног заседања донети у Народној скупштини Републике Србије. И сви су по налогу и директивама Европске уније. И ни један није у интересу народа. Власт пре свега законима показује колико рачуна води о сопственом народу. О народу који их је и довео на власт.

Једино Српска радикална странка увек мисли на народ и ради у интресу државе, народа и националних интереса. И једини предлог закона који је тренутно у скупштинској процедури и чије би усвајање обрадовало Србију је радикалски Предлог Закона о извршном поступку и обезбеђењу. Чекамо расправу. И став власти.