Вјерица Радета

ШЕШЕЉ ОСЛОБОЂЕН, СРБИЈА СЛОБОДНА

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ ЈЕ ОСЛОБОЂЕН

ПО СВИМ ТАЧКАМА ОПТУЖНИЦЕ

Неки кажу Војислав Шешељ је слободан човек. Као да је некада било другачије?

Војислав Шешељ је увек био слободан човек.

И у затвору слободнији од многих који тамо никада нису били.

Планирала сам да напишем текст о поступку који се због непоштовања суда пред Хашким трибуналом води против Петра Јојића, Јове Остојића и мене нисам знала каква ће бити пресуда др Војиславу Шешељу.

Сада када је Шешељ ослобођен свих оптужби ја и даље не знам шта се догађа са том нашом тајном-јавном оптужницом. Никада је нисам добила, никада ме нико званично није контактирао и на крају крајева никада ме то није ни интересовало. Одлуку да у Хаг нећу ићи добровољно донела сам истог момента када сам из медија сазнала за постојање те оптужнице и ту одлуку нисам и нећу променити. За представнике српског правосуђа увек сам доступна и учествоваћу у поступку ако га буде било.

. Важно је да се зна да власти државе Србије немају обавезу да нас троје изруче трибуналу зато што је Законом о сарадњи са Хашким трибуналом утврђено да је Србија обавезна да испоручи држављанина Србије који је оптужен за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид. Непоштовање суда није предвиђено. Тако је и требало одговорити Хашком трибуналу. Одмах.

Требало је урадити још нешто. Одавно. Требало је ставити ван снаге Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. И прекинути сваку сарадњу. Зато што је Хашки трибунал антисрпски такозвани суд. Зато што тамо убијају Србе и зато што само Србима изричу драконске казне.

Ослобађајућа пресуда др Војиславу Шешељу не амнестира Хашки трибунал. Једино могућу пресуду донели су двојица судија који су показали да су достојни судијске функције и који нису желели да због политичких притисака изгубе част и кредибилитет.

Док су се многи питали колику ће казну Шешељ добити, ја сам као правник и као члан његовог тима одбране размишљала како је уопште могуће осудити човека који није извршио ниједно кривично дело. И често сам то јавно износила. И тврдила да би Шешељ одавно био осуђен само да је постојао и један једини доказ против њега.

Ослобађајућом пресудом не може се избрисати ниједно кршење Шешељевих људских и процесних права, посебно права на суђење у разумном року. Дванаест година притвора без првостепене пресуде остаће историјски преседан и случај незабележен у свету.

Мирно сам слушала образложење пресуде. Диспозитив такође. Наравно да сам била неизмерно срећна, али не и изненађена. Једноставно другачије није могло бити. Свако ко се сети Шешељевих бриљантних наступа у судници, сетиће се и да је у сваком дану суђења помислио:“Овог човека не могу осудити. Он није крив. Он их разбија. Разваљује лажне сведоке. Уништава тужилаштво...“

Зато се чудим злурадим коментарима и сумњама. Неки кажу Хаг преко Шешеља обара рејтинг Александру Вучићу. Као да је Шешељ смањио плате и пензије, делио отказе, осиромашио народ, потписао Бриселске споразуме, пустио НАТО војнике да вршљају по Србији. Као да је Шешељ у влади окупио булументу неспособних министара огрезлих у криминалу. Као да је Шешељ, а не Вучић одговоран за никад гору економску и социјалну ситуацију у земљи. За енормно задуживање.

Код нас постоји изрека: „Није шта ми каже, већ ко ми каже.“ У овом случају примењивија него икада. Шешељева ослобађајућа пресуда није по вољи Томиславу Николићу, Милораду Пуповцу, Наташи Кандић, Шпрингеровим новинарима, Дејану Вуку Станковићу, Влади Ђукановићу, плавушама са РТС-а, Чедомиру Јовановићу, Ненаду Чанку, Колинди Грабар Китаровић и сличном шљаму и олошу. Частан човек би се забринуо да га неко од ових подржава.

Неки се баве и Шешељевим захтевом за накнаду због дванаест година противправног притвора. То су углавном они који би се као стрине расплакали и после дванаест дана и који би понудили сваки вид сарадње само да што пре изађу. Кажу Шешељ не може добити ту одштету. Сећам их се са разних телевизија када су причали да Шешељ неће жив изаћи из Хага, да ће добити максималну казну, да се мора вратити да слуша пресуду. И никада нису били у праву.

Најважније је да је ослобађајућа пресуда усрећила Србију. Шешељ је Хашки трибунал одавно победио. Био би победник и да је неправедно осуђен. Неки то нису разумели. Дан уочи изрицања пресуде питали су ме на друштвеним мрежама зашто пишем да је Шешељ победник кад је дванаест година провео у притвору и када ће можда бити осуђен. Тешко је таквима објаснити. Рупе у васпитању и образовању не могу се накнадно попунити. Нисам се ни трудила. Било ми је важно да је огромна већина и уочи пресуде Шешеља доживљавала као победника. Након пресуде поготово.

И Војислав Шешељ, и сви ми његови најближи сарадници пресуду смо примили без еуфорије и тог 31. марта се цео дан бавили уобичајеним предизборним активностима. Истина наши чланови широм Србије и Републике Српске нису издржали. Славило се на све стране. Све је било плаво од радикалских застава које су се вијориле у дугачким колонама плавих каравана.

Е, сада то што је ослобађајућа пресуда др Војиславу Шешељу раширила радикалска крила, што су одбегли радикали похрлили да се враћају у старо јато, што приступнице присижу у огромним количинама, што ће наш изборни резултат растужити све наше политичке противнике...шта да им радим? Видим неки су на ивици суза, неки измишљају којекакве глупости и небулозе, неки се баве евентуалном жалбом иако знају да се ништа неће променити иако је буде. Али нека их, нека се муче. Народ једва чека изборе. Више него икада. Јер коначно знају да Србија има човека који заслужује њихов глас.

Да закључим и да поновим. Ова пресуда није променила наше мишљење о Хашком трибуналу. Због свих Срба који су тамо окончали живот, због свих невних, а осуђених, због свих који чекају пресуде. Сувише је зла Србима нането у Хагу да ни Шешељева бриљантна победа не може да их ослободи због отвореног антисрпског деловања.