Вјерица Радета

СРБИЈУ У СИГУРНЕ РУКЕ

Грађани Србије су за последњих петнаест година испробали све политичке опције.

Нису једино српске радикале. Бар не до сада.

Време је да и нас испробају и да после еврофанатизма Србијом завлада русофилство.

Ванредни парламентарни избори, избори за Скупштину Аутономне покрајине Војводина и скупштине локалних самоуправа који су заказани за 24. април су  од велике важности  за Србију и за све грађане који у њој живе. Рекла бих значајнији него било који до сада. Ево и због чега. Народна скупштина Републике Србије од самог конституисања не одражава истинско расположење народа. Иако више од пола становника Србије по свим анкетама не жели Србију у Европској унији у Парламенту није био ни један једини народни посланик који се није залагао за улазак Србије у тај тамни вилајет. Притиснути бедом и немаштином грађани су 2014. године насели на  лажна обећања Александра Вучића и популистичка обећања Ивице Дачића да нећемо у Европску унију ако наставе да нам отимају Косово и Метохију, људи су гласали за напредњаке и социјалисте уверени да свој глас не дају евроинтеграцијама. Демократе су својим бирачима уобичајено обећавали Европску унију и тако смо дошли у апсурдну ситуацију да бирачи који не желе Европску унију у ствари гласају управо за оно што нису желели.

Бојан Пајтић је одавно изгубио легитимитет у покрајинском парламенту и издржао је до краја мандата само захваљујући томе што је испуњавао све захтеве и уцене коалиционих партнера.

Ни у парламентима локалних самоуправа није било ништа боље. Скоро да нема града и општине где се у току мандата није бар два пута мењала скупштинска већина. Није се знало ни ко пије ни ко плаћа. Одборници су били роба на тржишту. Страначке централе су се директно мешале у прављење локалних коалиција не обазирући се на одлуке и ставове општинских одбора својих странака.

Дакле, одржавање фер и поштених избора на свим нивоима била је насушна потреба. Истина, требало је одржати и ванредне председничке изборе и „склонити“ ову бруку од председника који је за неколико година постао један од најбогатијих људи, са дипломом, без иједног положеног испита.

Рекох, требали су нам фер и поштени избори. Какви ће бити, видећемо. Ако се по јутру дан познаје, неће бити ни фер, ни поштени.

Кандидовање политичких партија обележене су „експрес“ предаје изборних листа са по десет, петнаест хиљада потписа бирача подршке. Обезбеђених за неколико сати.

Изборна кампања се одвија у никад већој медијској блокади. Бар што се тиче Српске радикалне странке. Председник српских радикала је скоро годину и по дана у Србији без иједне емисије на РТС-у, такозваном јавном сервису. Исто је и са телевизијама са националном фреквенцијом под утицајем страних моћника. Није боље ни у штампаним медијима. Неки су под директном контролом режима, неки под контролом западних газда, а ни једни ни други не обезбеђују адекватан медијски простор Српској радикалној странци. Једино о чему су писали било је везано за Хашки трибунал. Сада после величанствене Шешељеве победе тог антисрпског суда остаћемо и без тог медијског простора. Пара ионако немамо па свој предизборни програм представљамо директно народу. И добро нам иде. После спектакуларног митинга у Београду и марша око 50.000 људи наставили смо серију митинга. У сваком седишту округа. У целој Србији, од Суботице до Грачанице. На сваком митингу говори др Војислав Шешељ. И на сваком је присутно од једне до пет хиљада људи. Сви из округа у чијем се седишту митинг одржава. Не возимо колоне аутобуса из целе Србије. То раде „велики и моћни“. И за разлику од нас, дају лажна обећања. Неки дају лажна обећања, неки деле пакете хране, неки новац, неки понављају оно што чују од нас, али једино ми српски радикали народу говоримо истину. Једино ми имамо шта да кажемо. Српска радикална странка је једина политичка партија која има своју идеологији и своју јасну политику. Ми се не мењамо од избора до избора. Доследно заступамо своје ставове и прецизно износимо предизборни програм. Задовољни смо зато што то народ препознаје и цени.

Смејемо се на процене режимских аналитичара који попут старлета трче из једног у други телевизијски студио. Иако нико није радио испитивање јавног мнења, „истраживачи“ нас храбре да не треба да бринемо јер сигурно прелазимо цензус. Богами, неки кажу имаћемо и целих 7% гласова. Оно право, једино истраживање које је рађено за Александра Вучића чувају као змија ноге. Од нас нису могли да га сачувају и ми смо обавестили јавност да је пре неколико месеци подршка Српској радиканој странци достигла више од 20 процената. Данас је то много више. Ослобађајућа пресуда Војислава Шешеља направила је прави цунами. Одавно нисмо били у ситуацији као сада да запослени у Странци не успевају да израде све чланске карте по приспелим приступницама.

Људи су се охрабрили. Нема више зебње да би Шешеља могли вратити у Хаг, а неки су лагали и да неће бити народни посланик, ако га осуде. Данас је све јасно. Јасно је да коначно имамо најозбиљнијег кандидата за председника будуће владе. Србија од Шешеља бољег нема. Храбар, вредан, интелигентан, образован, доследан, патриота и једини на политичкој сцени који је на личном примеру показао да је спреман да и сопствени живот жртвује за Србију и српске националне интересе.

На изборима 24. априла бирачи ће лако донети одлуку. На једној страни су сви који желе Србију у Европској унији или бар сарадњу са унијом и на другој ми српски радикали који би одмах прекинули преговоре око уласка Србије у ЕУ и отпочели преговоре око уласка Србије у Евроазијску унију. Једини смо који се залажемо за свеобухватну сарадњу са Руском Федерацијом, уверени да би та сарадња омогућила економски, војни, социјални, културни и сваки други опоравак наше државе.