Вјерица Радета

НОКАУТ ПОСЛЕ 30 СЕКУНДИ

И у боксу се ретко дешава. У политици се десило јуче. Немања Шаровић је успео да за мање од тридесет секунди нокаутира Томислава Николића. А није га ни пипнуо. Није се ни руковао са њим. Само му је пренео став Српске радикалне странке. - Са напредњацима не намеравамо у владу, а ти Томиславе Николићу одмах поднеси оставку. - Набројао му је Немања разлоге: корупционашке афере, Драгичина фондација, куће и станови, енормно богатство стечено у кратком периоду и неизоставна диплома до које је Николић дошао, а да ни један испит није положио.

Немања се није збунио на Томино:“ Како сте ви Немања данас“, али су Тому збунили Немањини аргументи. И Наташина констатација да је он највећа срамота за Србију. Ако је неко до јуче у то и сумњао, више нема сумњи.

И јесте брука, и јесте срамота да председник државе збуњен и бесан кукавички напусти састанак са представницима парламентарне странке. Састанак који је је он заказао. Да сам јуче уместо Томислава Николића гледала председника неке друге државе вероватно бих се са ужитком смејала. Овако, смејала сам се, али са горчином. Не због Томе. Због моје државе. Председник побегао као мали миш. Збунио је чак и плавокосу лепотицу поред себе. Збуњено је гледала у њега и остала још који секунд да седи иако је он устао и кренуо према излазу. Чак ни Станислава Пак „мудра“ саветница није могла тако нешто да предвиди.

Није Тома непредвидив. Само нема манире државника. Нема ни храбрости да чује истину о себи. Има само пуно пара, које су од њега направиле тешког болесника. Оболелог од похлепе.

У кратком снимку од тридесетак секунди Николић је ломио прсте, презнојавао се и вероватно мислио да би му било боље да и није заказивао овај састанак па макар и прекршио Устав. Ионако му не би било први пут.

Немања је на свом твитер налогу, дан уочи консултација, пиато:“ Шта на поклон однети човеку који има све? Жену, љубавницу, две куће, три викендице, цркву покајницу, фејк факултетску диплому...“ Није морао ни да пита. Отишао је са најбољим поклонима. Аргументима. Од којих је председник државе побегао. И „попио“ нокаут.

Јадан Тома, после Немањиних поклона није знао ни да ли је пошао ни да ли је дошао. Побегао је главом без обзира. Из кабинета је и могао побећи, али од радикалских аргумената неће моћи.