Вјерица Радета

НЕПРИНЦИПИЈЕЛНА БОРБА ЗА МЕДИЈЕ

Промена руководства и уређивачког тима Радио - телевизије Војводине изазвала је велику медијску пажњу. Чуо се глас неких новинарских удружења, самозваних „независних“ аналитичара, јавних личности, али и политичара. Тачније, посебно политичара.

Некима је обавеза да се баве медијима. Али, не на овај начин. Не могу се штити изабрани новинари и изабрани медији. Мора се штитити независност медија. И борити против медијског мрака. Али, стварно. Посебно у такозваним јавним сервисима.

Можда бих и прихватила разлоге који се износе против смена у Радио – телевизији Војводине када би ово сада било први пут. Али, није. Ови смењени изабрани су и постављени на исти начин као и ови сада изабрани и постављени. Можда бих и прихватила разлоге против смена да сам у последњих годину и по дана чула или прочитала да се неко од ових букача јавно запитао зашто на Радио – телевизији Војводине ниједанпут није гостовао проф. др Војислав Шешељ. Човек који се дванаест година у Хашком трибуналу борио за националне интересе. И победио. Нису се питали ни зашто није имао ниједно гостовање на Радио – телевизији Србије. А морао је. И морали су да се побуне. И новинарска удружења, и аналитичари, и јавне личности. Па и политичари. Бар онда када су прављене емисије о др Шешељу, а у студијима није било ни њега нити било кога из Српске радикалне странке.

Не замерам телевизијама са националном фреквенцијом које јавно имају газду. Они имају право да бирају. Ови са неформалним газдама то не би смели. Они морају да се руководе интересима свих грађана Србије. Не само изабраних по њиховом, или укусу њихових невидљивих газда. Морали би зато што имају статус јавних сервиса. И зато што их финансирају грађани Србије. Два пута. Кроз порезе и доприносе које уплаћују у буџет Србије и кроз наметнуту таксу   коју тешко могу избећи јер је везана за рачун о утрошку електричне енергије.

Да се разумемо. Не очекујем ја ништа бољи третман на РТВ ни после ових смена. Само доказујем да се и представници претходних и актуелног режима понашају на исти начин. И једни и други ће учинити све да остваре потпуни утицај на што је могуће више медија. Ни једнима ни другима није стало до медијских слобода и зато немају право да се буне када буду лично погођени. Када њихови уредници и новинари буду замењени онима који су сада неком другом „наши“.