ВАКЦИНИШЕТЕ СЕ, ЉУДИ!

 

Већ више од годину и по дана Србија се бори са опаким вирусом Ковид 19. Бори се цео свет. Свима је короне на врх главе. Полако, да нисмо ни примећивали, живот нам је променила. Морамо опрезно да живимо. Да се не виђамо ни са најдражима, ако се баш не мора. Крсне славе се славе у кругу породице. Нема црквених венчања и великих свадби. Само регистрација у општини. Најчешће да се дете роди у браку. Свадбе се планирају за „једног дана“. Када се буде могло. На жалост, избегавамо и сахране. Испраћамо само чланове породице. Навикли смо да се не поздрављамо када сретнемо комшију, колегу, рођака. Нема ни традиционалног љубљена. Српски, три пута.

До нас је

Када је прошле године почело да се пише и прича да ће се ускоро појавити вакцина против овог страшног вируса, чинило се да су сви једва чекали да се вакцине појаве у Србији. Чинило се да ћемо се сви вакцинисати. Само да дођу вакцине. Да се коначно ослободимо пошасти и да се вратимо нормалном животу. Ипак се само чинило. Вакцине смо добили, али вољу за вакцинацијом изгледа изгубили.

Многи који су жалили лекаре и остало медицинско осообље и све запослене у здравству као да су напрасно заборавили да ти лекари и сада раде у скафандерима, да и даље не виђају ни најужу породицу, да се лавовски боре за сваки живот. И да непрестано апелују, моле да се народ вакцинише. И због њих. Због себе, пре свега, због свих оних које највише волимо.

Када су првих дана и првих месеци короне медији преносили статистичке податке о броју оболелих и умрлих, некако је то било далеко од сваког однас. Као да се то дешавало тамо негде. И оболели и умрли били су само бројеви. Некако неприметно ти бројеви су одједном постали познати људ, чланови породице, комшије, рођаци, колеге. Данас се чини да је више оболелих него оних које је корона заобишла. За сада.

Медијска промоција антиваксера

Последњих неколико месеци у медијима су непрестано присутни људи који апелују да се народ вакцинише. Убеђују на све могуће начине. Плаше, моле, захтевају...Чини се касно.

Скоро годину дана од појаве Ковида 19 главни гости у медијима били су антиваксери. Чудни неки људи који су без аргумената, више лупетали него сувисло причали о „штетности“ вакцина. Разни су се смењивали и јавно размењивали којекаве теорије завере о вакцинама. Слушали смо да нас трују, да нас чипују, да нам мењају гене, да...Глупости су ређале и нажалост много људи се залудело неком од тих теорија завере. Многи су напрасно постали и вирусолози и микробиолози и имунолози и све то под утицајем опскурних ликова из медија. Тако су паралелно са обезбеђивањем вакцина настали антиваксери. Невероватно је да антиваксере предводе неки лекари. И да су се неки од њих вакцинисали. своје здравље чувају, а наивне људе убеђују да не треба да се вакцинишу. Такви лицемери су у јавности најжешћи противници вакцинације против Ковида 19. Они који не желе да се вакцинишу користе управо аргументе које су чули на телевизији или прочитали у новинама у изјавама „симпатичног“ Несторовића или „велике Српкиње“ Јоване стојковић. Интересантно је да нас ни медији ни државни званичници нису обавестили да се, још од пре Короне, против ово двоје назови лекара води поступак пред Етичким комитетом Српског лекарског друштва.

Нехумана и опасна борба за гласове антиваксера

Корона узима данак. По педесет људских живота сваки дан. Податак који плаши, ужасава, упозорава. И не дешава се ништа. Осим размишљања власти и неких из опозиције да се приближавају избори и да није добро супротстављати се антиваксерима. Због гласова, јер њих је много. Много више него вакцинисаних. Само, лоша им је рачуница. И опасна. Невскцинисаних је све мање. По педесетак мање дневно.

Због оних који не желе да се вакцинишу у опасности је цела држава, заражавају се и умиру млади људи, деца, труднице, породиље. Застрашујуће. Донедавно ти је ишло на душу пропагатора антиваксера, од скора одговорност деле и власт и неки представници опозиције.

Власт не не жели да примењује правне инструменте које има на располагању. Пребројавајући број невакцинисаних, подилазе антиваксерима, не предузимају одговарајуће мере које им стоје на располагању. Да би сакрили свој страх од губитка гласова антиваксера на предстојећим изборима крију се иза података колико су вакцина обезбедили. Јесу. И на томе им свака част. Али вакцине у фрижидерима неће зауставити Корону. Људи морају да се вакцинишу. Власт мора да прописима „убеди“ људе да се вакцинишу, калкулације због избора могу имати катастрофалне последице.

С друге стране Бошкић Љотићевац и луди Радуле не престају да на друштвеним мрежама убеђују народ да нико не може да их натера да се вакцинишу, да држава не сме ништа да предузима против воље антиваксера. И они би да омрсе брк антиваксерским гласовима. Колико ће антиваксера преживети није их брига. Није их брига ни здравље вакцинисаних који живе у страху због невакцинисаног окружења.

Није због гласова, због живота и здравља народа је

Први који је у једној телевизијској емисији објаснио да вакцинација не може бити обавезна је председник српских радикала др Војислав Шешељ. Аргументовано објаснио. Не само за вакцинацију већ за све врсте и начине лечења. Не може нико никога да натера да се лечи, да спашава свој живот и своје здравље. Али, нико нема право да својим понашањем угрожава друге.

Држава има могућности да обезбеди да се вакцинише потребан број људи да би се цело становништво заштитило. Неке земље су достигле тај проценат и наставили су нормалан живот. И људи, и привреда, и држава. У тим државама одговорних људи и одговорне власти живи се пуним плућима, чак и без заштитних маски. И у Србији се то мора обезбедити по цену губитка неког гласа на изборима. Опстанак народа је пречи.

Све се може кад се хоће

Држава мора одмах организовати вакцинисање школске деце. Медицинска наука каже од дванаест до осамнаест година. Уставни однос за то постоји. За васпитање и образовање малолетне деце одговорни су и родитељи и држава. Одговорност је подељења. Ако родитељи не желе да вакцинишу децу, онда то држава мора да уради. Сада баш мора јер су пацијенти у ковид болницама све чешће малолетна деца.

Одавно је Народна скупштина морала да донесе закон који би, ради функционисања државе и заштите здравља народа, прописао обавезно вакцинисање војске, полиције, запослених у државним органима и органима локалне самоуправе.

Законом је могуће прописати и сагласност за приватне фирме да могу запослене који не желе да се вакцинишу условљавати радним местом. Условљавање радним местом ради угрожавања осталих запослених и процеса рада.

Дакле, крајње је време да се власт пробуди и да предузме мере које ће заштити здравље и животе људи. То им је обавеза, а ако не знају како, ево пише у „Великој Србији“.

 

Вјерица Радета