ВУЧИЋ И ПОПЛАВЕ

Мајске поплаве које су нас задесиле, уплашиле су , али и мобиласале су целу Србију. Јављали су се добровољци за подизање насипа, волонтери су били на сваком месту где је то потребно, помоћ у храни и одећи стизала је са свих страна, угроженима су обезбеђивани смештаји, људи су нудили викендице, празне станове, збрињавали угрожене у сопственим домовима. На већ чувени 1003 број послато је безброј порука. Не верујем да постоји и један корисник мобилног телефона који није послао бар једну поруку, угоститељи су нудили пиће за послату поруку. Фејсбуковци и твитераши су проводили ноћи поред компјутера и мобилних телефона и наводили надлежне до најугроженијих. Спашени су многи животи. Стизала је помоћ и из иностранства. Помогли су и анонимни и јавне личности. Само је Влада Србије заказала.

Вучић и његови су само обећавали. Он је ту општенародну трагедију умешно искористио за личну промоцију. Јавне седнице, викање на министре, намештено сликање поред водених бујица, наводно непроспаване ноћи...и сви остали видови рекламе резултирали су "лепим" телевизијским емисијама, шареним лажама и суровом свакодневницом и безнађем поплављених.

Нико не зна колико је тачно средстава прикупљено за санирање последица од поплава, а посебно се не зна како се и где троше прикупљена средства. Марко ЦЕСИД Благојевић "чува" и средства и податке. Повремено прети локалним самоуправама, а редовно их критикује и сву кривицу због неуспеха Вучићевог режима сваљује на њих. И добро му иде. Медији прате само оно што он каже. Све је мање репортажа из Обреновца, Крупња, Параћина...А тамо је живот стао, људи живе под шаторима, месецима једу паштету и хлеб и чекају. Већ прилично свесни да неће дочекати оно што им је обећано.

Мајска обећања да нико до септембра неће бити без крова над главом  претворила су се у септембарска да ће сви бити у својим кућама до новембра. Понекад кажу пре зиме. Можда рачунају на климатске промене и надају се да ће нас зима мимоћи. Оне у шаторима сигурно неће.

Повод за овај текст су најновије поплаве у Кладову и Неготинској Крајини. Тамо су насеља одсечена од света, поплављене куће и имања, пријављена и прва жртва поплава. Тим људима мај је дошао у септембру. У медијима су тек трећа или четврта вест, нема их на насловним странама. Изостале су и јавне седнице и лажна обећања. Супермен никога није спашавао, није се ни сликао. Можда ће у среду да би се тим снимцима покрила вест о смањењу плата и пензија. Ионако нешто мора да смисли. Ово би било баш згодно.

Мене Вучић и ови његови није разочарао. Не може. Знам да све ради у корист своје промоције и знам да му лажи најбоље иду. Разочарана сам што је у људима убио вољу да помажу, да саосећају. Убио је човека у људима.

Зато, због Вучићевих лажних обећања, због сакривених или ненаменски потрошених пара прикупљеним за мајске поплаве, због шатора и паштета, ове, септембарске, поплаве никог више не интересују. Не прикупља се помоћ, нема СМС-ова, донатора, волонтера, организованих акција на фејсбуку и твитеру. Људи су преварени, понижени, изманипулисани, и неће то више себи да дозволе.

Вучићу то одговара, уз апатију народа и контролу медија не преузима одговорност за поплављене у Кладову и околини. Нико га на то не тера, а он сам...зашто би? Њега народна мука никада није интересовала. Знам, као што знам да је и поплављенима у септембарским поплавама потребна помоћ.