11. сазив Парламента

Од обнављања вишепартијског система у Србији прошло је двадесет и шест година. Логично би било очекивати да смо у међувремену достигли озбиљан ниво парламентарне демократије. Било би логично, али није се десило. Најразвијенију парламентарну демократију имали смо у прим скупштинским сазивима. Онда је дошла „демократија“. Она на булдожеру. Тада је скупштинска већина почела да терорише мањину. Кроз Пословник Народне скупштине. И постепено укидање функције народног посланика. Који мора да има могућност, а има и обавезу, да говори о свим актуелним темама.

Скупштинске већине су сваки пословник прилагођавале својим интересима. Да се што мање чује и сазна. Да грађани „не примете“ шта им који предлог закона у ствари значи. То су постизали тако што су сваки пут када посланици „открију“ могућност да говоре мењали пословник. Корак по корак дошло се до тога да председавајући покушава да усмери народног посланика о чему треба да говори. У времену које је пословником сведено на минимум. И новчаним казнама. Већ шеснаест година најчешће речи које изговарају председавајући су „тема“ и „време“. А ни тема ни време не смеју бити ограничавајући за народног посланика. Народ очекује супротно. Народни посланик то мора да поштује.

Рестриктивним пословницима посланицима је фактички онемогућено да критикују и контролишу извршну власт. А то им је основна функција. Поготово посланицима опозиционих странака. Уместо тога посланици владајућих коалиција се понашају као адвокати извршне власти, а опозициони се ућуткавају пословником.

Истина у претхода два скупштинска сазива и није било праве опозиције. И власт и опозиција су делили такозване европске вредности па се и због тога изгубила парламентарн функција Народне скупштине.

Повратком српских радикала у Народну скупштину поново ће се чути глас опозиције и озбиљна, аргументована и квалификована критика власти. Верујем по неком новом истински демократичном пословнику. Овај привремени мора да се мења. Верујем да хоће. На овај пословник највише примедби имају посланици Демократске странке и свих њених појавних облика. Творци овог најрестриктивнијег акта. Напредњацима би то требало да буде наук. Пословник мора да одговора посланицима опозиције. Јер ниједна власт није вечна. Ни напредњачка.

Сила се сваком кад тад обије о главу.