ИЗ ПОСЛЕДЊЕГ БРОЈА "ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ"

ЗОРАНА, СКОТ, БЕХТЕЛ

ИМЕ ВАМ ЈЕ КОРУПЦИЈА

Пре скоро пола године председник српских радикала др Војислав Шешељ добио је од свог извора копију нацрта споразума између Владе Републике Србије  и Владе Сједињених Америчких Држава о сарадњи у области инфраструктуре. Овај поверљиви документ др Шешељ је обелоданио на конференцији за новинаре у Народној скупштини Републике Србије.

Потпредседник Владе Зорана Михајловић упутила нацрт споразума америчкој амбасади у Београда. И то без знања и одобрења Владе Републике Србије. Да ништа не зна о томе потврдила је и председник Владе Ана Брнабић.

У члану 1. овог споразума наводи се да је „циљ споразума унапређење сарадње у области инфраструктуре”, а у члану 2. да ће се „сарадња одвијати кроз развој и имплементацију инфраструктурних пројеката, припрему студија и пројеката у циљу изградње нове инфраструктуре, реконструкције, проширења и модернизације постојеће инфраструктуре сходно договору страна, техничку помоћ експерата за обуку домаћег особља за израду развојних планова и других области везаних за инфраструктурне пројекте, набавку или куповину машина, опреме и материјала и вршење других услуга неопходних за изградњу и одржавање инфраструктурних пројеката, друге облике сарадње у области инфраструктурних пројеката које нека од страна предложи”.

Суштински проблем овог документа је чињеница да је био тајна за Владу Србије и да је Зорана Михајловић овим потезом заслужила да се разреши државних функвија у року од 24 часа. Проблем је и Зоранина намера да укључивањем америчких компанија у изградњу инфраструктуре избаци кинеске и азербејџанске фирме које су се показале као одличан партнер у овим пословима. Зоранин проблем што са овим државама не може да ради уз провизију. Да је тако потврђује и члан 5. Нацрта споразума у коме стоји „Споразуми, уговори, програми и пројекти сачињени у складу са чланом 4. Споразума на територији Републике Србије не подлежу обавези расписивања јавног надметања за обављање послова инвестиционих радова и испоруку роба и услуга, осим ако није другачије одређено у комерцијалном уговору из става 4 овог члана”. Очигледно је да министар Зорана Михајловић намерава да Американцима у руке преда монопол над даљом изградњом инфраструктурних објеката у Србији.

После ове злоупотребе појавила се америчка компанија Бехтел чијег је представника у Владу Републике Србије довео Кајл Скот, лично.

Зорана Михајловић је наставила своју самовољу и потписала Меморандум којим је америчком Бехтелу обећала изградњу Моравског коридора за износ од 800 милиона евра. „Само“ 300 милиона евра више од износа за који би овај посао радиле кинеске и азербејџанске компаније.

Бехтел је иначе компанија позната по провизијама које даје онима са којим закључује послове. У овом послу који им је обезбедила Зорана Михајловић Кајлу Скоту је обезбеђена провизија од 10 милиона евра. Још не зна део који ће припасти Зорани Михајловић.

За изградњу ауто-пута Појате—Прељина, који треба да споји Коридоре 10 и 11, поред Бехтела са којим је потписан меморандум, била је заинтересована и кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ (ЦРБЦ), компанија која је изградила Пупинов мост у Београду и која успешно ради у свим земљама Источне и Централне Европе. Е, то смета Бехтелу, то смета Кајлу Скоту, то смета Скотовој министарки Зорани Михајловић.

У свим земљама где су добили посао било је приметно „Бехтел“ увек прати велика активност америчког амбасадора, од почетка преговора, до потписивања уговора. Истраживачки новинари са Универзитета Калифорнија и Беркли утврдили су да ти пројекти нису били корисни и исплативи за те земље и да су међународне иституције увиђале проблеме и пре почетка њихове реализације.  Дакле, Бехтел је компанија на лошем гласу, а Кајл Скот жели да ангажовање Бехтела на изградњи инфраструктуре у Србији представи као унапређење односа између две земље, што је апсолутна лаж с обзиром да је Бехтел приватна, а не државна  компанија.

Бехтел је компанија чија је пракса да послове добија без јавног тендера. Уместо тендера користи провизију.

Бехтел је својевремено добио посао на изградњи деонице Сплит—Дубровник на ауто-путу кроз Хрватску, а да није учествовала на јавном надметању. Немачки Шпигл је тада писао „да су везе и политички притисак то учинили могућим“.

Због тога што је за изградњу 147 километара ауто-пута требало да плати 30 одсто више него да се ишло на јавни конкурс, под притиском опозиције и Европске комисије Влада Хрватске је морала да се одрекне услуга „Бехтела“. Пошто је читава афера са „Бехтелом“ изашла на видело, њихов тадашњи министар иностраних послова Миомир Жужул, под притиском јавности због тога што је био отворени лобиста за „Бехтел“ и прескупе уговоре, поднео је неопозиву оставку, што бисмо препоручили и Зорани Михајловић,

 Бехтел, као компанија блиска Белој кући радила је и са шиптарским властима у лажној држави Косово. Тамо су посао чија је почетна цена била 400 милиона долара уговорили за износ од 820 милиона долара.

Тадашњи шеф Међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт критиковао је начин на који је амбасадор Сједињених Америчких Држава на „Косову“ Кристофер Дел непринципијелно лобирао да „Бехтел“ добије посао изградње ауто-пута.

 Он је оптужио конзорцијум „Бехтел—Енка“ да кроз креирање информација врши притисак на владу тзв. Косова да добију посао. Као награду за обезбеђење посла на изградњи ауто пута на „Косову“ бивши амерички амбасадор у самопроклавој држави „Косово“ Кристофер Дел добио је посао у компанији Бехтел.

Под притиском америчког амбасадора у Румунији Бехтел је радио ауто пут кроз Трансилванију. Посао су наравно добили без јавног надметања.

Дакле, „Бехтел“ је склон директном преговарању уместо учешћу на тендеру, што је увек праћено провизијом и великом штетом за државу у којој ради.

Јасно је због чега Зорана Михајловић инсистира на сарадњи са Бехтелом, али није докле ће је Александар Вучић трпети у Влади. Зар му је Скотов захтев важнији од државног интереса?! Судећи по Зорани, јесте.

Вјерица Радета