ФЕНОМЕН РИЈАЛИТИ ПРОГРАМА

Гледам ријалити програме и читам о њима. Не пратим сваки детаљ и не прочитам баш све. О томе се информишем од оних који „никада“ нису погледали ни минут тог „срамног“ програма на телевизијама са националном фреквенцијом. То су лицемери који мисле да су ваљда савременији, начитанији и образованији само зато што лажу да никада нису погледали ни један сегмент неког од ријалити програма. Али сигурно  нису прочитали ни једну књигу. Можда понешто из школске лектире.

Многи воле да онако у пролазу уз поздрав мало проћаскају. И одмах иде мантра. „Боже, ја те одвратне ријалити програме никада не гледам. Оно је страшно“ Онда уследе детаљи...али оно када Кија рече Луни, а Иван Маринковић и Миљана...Баш је онај Слоба безобразан, а Мили је добар дечко...Александра и Давид су...јадна Љубица, а што је Ружица лепа...

Често те који никада не гледају ријалити програме понекад упитам ко је Љубица, ко је Давид, ко је...Чини ми се да они који то никада не гледају знају много више и детаљније од мене која гледам. Интресантно! Заправо ти лицемери су јаднији од учесника ријалити програма. Они су за жаљене. Њима није лако у сопственој кожи.

На тему штетности ријалити програма много се пише на друштвеним мрежама. Ту сам прочитала да Далила „несме...“, „Јаћу изгасити Пинк и Хепи“, срамота за националну „фрекфецију“, ми „би смо“ требали да... Они „не мају...“ Ређају се бисери „интелектуалне елите“ која се крије иза лажних имена, наравно редовно уз сочне псовке какве у ријалитима никада нисам чула.

Разумем наравно да постоје људи који заиста не гледају ријалити програме, као и они који никада не гледају утакмице, вести, домаће или стране серије... Све је ствар личног избора и интересовања, али такви људи немају потребуда се с тим хвале. Као и нормални корисници друштвених мрежа, кафића или библиотечких услуга.

Има оних који критикују др Војислава Шешеља због, како воле да кажу, учествовања у ријалити програмима. Не знам како знају ако не гледају, али би требало да знају да он није ријалити играч. Учествује у емисијама и то је нешто сасвим друго.

Војислав Шешељ је политичар, доктор наука, универзитетски професор, човек са великим искуством у борби и победи у Хашком трибуналу. Због свега тога треба да се појављује на сваком месту, на свакој телевизији и у сваком програму. Наравно, где је то могуће. Ишао би он и на Јавни сервис и на Н1 телевизију и на Прву, али тамо нема приступа. Учествује у јутарњим програмима телевизија које га позивају, као и у озбиљним политичким и тематским емисијама. И свуда има шта да каже. Присуство др Војислава Шешеља у некој емисији гарантује велику гледаност. Што је добро за сваку телевизију, а и за Војислава Шешеља. Не бави се он политиком да га нико не би чуо и видео. Напротив.

Др Војислав Шешељ уме са сваким саговорником. Увек је спреман да укрсти аргументе, да изнесе историјске чињенице, да покаже и знање и образовање. Одлично то ради. То му признају и они који га не воле зато што је председник Српске радикалне странке. Смета им доследност и идеологија. Озбиљне емисије и Шешељеве анализе политичких догађаја у земљи и свету нису у стању да коментаришу. За то је ипак потребно образовање. Али, зато коментаришу његова гостовања у ријалити програмима. Ту су своји на свом. Углавном завиде учесницима ријалити програма који, како кажу, лако зарађују паре. Ако је и тако, то су паре комерцијалних приватних телевизија и они могу да их троше како год хоће. Обавеза им је само да држави плате порез, као што су платили и националну фреквенцију.

Не желе дежурни критичари да признају колико је корисно свако гостовање др Војислава Шешеља у неком ријалити програму. И за учеснике ријалити програма, али и за све људе који гледају те емисије. Војислав Шешељ никада није потценио или увредио неког ријалити играча. Увек им дели добронамерне савете, прича о политици, о Хашком трибуналу, о историји, социологији, о свему што може да им буде корисно и што им држи пажњу. Успева да их међусобно помири, да их усмерава на друштвено корисне вредности, да им буде психолог, саветодавац и да се уз осмех и лепу реч наметне као ауторитет. Тим људима то треба. Треба сваком од нас у неким тренуцима. Њима поготово због специфичних услова у којима по неколико месеци живе без контакта са спољним светом и људима са којима иначе живе.

Ти, углавном млади људи, су исти они које свакодневновно виђамо на улици, у кафићима, у тржним центрима. Многи које стретнемо можда маштају о уласку у неки ријалити, као што су маштали и прижељкивали они који су тренутно у неком од тих програма. Можда су се ти лицемери који се згражавају над ријалити програмом дивили лепоти, фризури или гардероби неког од ријалити играча ако су их срели на улици, пре ријалитија. То наравно не би признали јавно, али сами знају.

Војислав Шешељ и учествовањем у емисијама у оквиру ријалити програма показује, пре свега, да је велики човек. За њега су сви ти људи само људи, са манама и врлинама. И задовољан је ако некоме помогне саветом, сугестијом, објашњењем. Није му тешко, а добро му иде.