БУЏЕТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У свакој нормалној држави расправа и усвајање буџета за наредну годину је најважнији посао. И за власт и за опозицију. За Владу и за Парламент. И за јавност, наравно. У Србији, на жалост, одавно није тако.

Буџет затурен међу 62 тачке дневног реда

Закон о буџету Републике Србије за 2018. годину (Буџет) био је један од 62 тачке дневног реда. Све спојено у једну. Као никада до сада спојени су, како народ каже, бабе и жабе. Предлози закона из различитих сфера живота, потврђивање међународних споразума, предлог за разрешење и избор судија и тужилаца, скупштинских одбора...У овом шаренилу од дневног реда нашао се и Предлог Буџета. Време за расправу по свим тачкама ограничено. Исто као да се расправља само једној тачки дневног реда. Како је и требало.

На муци су били народни посланици. О чему расправљати?! Шта изабрати? Све је важно. Ми српски радикали смо се ипак определили за најважније. За Буџет. И жао нам је што грађани нису могли да чују шта су им све припремили представници Вучићевог режима.

Суштински проблем код усвајања ово, а и претходних Закона о буџету је што је Народна скупштина ускраћена за расправу и усвајање Закона о завршном рачуну буџета. Потпуно је бесмислено усвајати буџет за наредну годину ако се не зна како је потрошен новац из буџета за претходну годину. Све владе Републике Србије од 2000. године до данас крију тај податак од народних посланика и од јавности Србије. Избегавање расправе и усвајање Закона о завршном рачуну буџета оправдано наводи на закључак да власт новац из буџета троши ненаменски, а вероватно и незаконито. Власт, владајућа већина ускраћује народним посланицима уставну обавезу контроле трошења новца из буџета. Закон о извршењу буџета је потребан зато што би тај закон показао како је влада трошила новац и да ли је влада била одговорна. Без завршног рачуна о извршењу буџета влада је неодговорна, пре свега према грађанима који кроз порезе и доприносе пуне државну касу и на изборима одреде која је то странка која ће бринути о трошењу тих средстава. Странке које то одбијају, а у Србији су то све, осим Српске радикалне странке крше Устав и достојанство грађана.

И овај буџет без завршног рачуна претходног

Код нас је то тако скоро две деценије. Тековина европских вредности према накарадном и погрешном тумачењу наших властодржаца. И ових сада и оних пре. Односно, ових који би да наследе садашње, а били су пре.

Одсуство контроле трошења буџетских средстава је легло корупције и криминала. Извор афера које потресају све владе од петооктобарске булдожер револуције до данас. И у томе се досманлије и напредњаци уопште не разликују. Због тога се не зна зашто и колико средстава се уплаћује страним инвеститорима, зашто се мимо уговора исплаћују којекакве дотације „гигантима“ попут Фијата, Етихада, РТБ Бора и ко зна коме све. О конкретним подацима се у јавности чује тек када исплива нека афера. А колико их је које су још увек тајна?“ И колико је то новца из буџета? Од досмалија до напредњака.

Оваквим понашањем власти у Србији грубо крше Устав. Без последица, још увек. А Устав Републике Србије је јасан. Члан 105. став 1. тачка 8. прописује да Народна скупштина „усваја буџет и завршни рачун“. Један у низу доказа да уставни суд не штити Устав већ актуелу власт. И тако двадесетак година. И закони и Пословник Народне скупштине обавезју на усвајање завршног рачуна. Али кога је брига за законе и Пословник?! Ако крше Устав, што не би и законе и Пословник?! А сами су у Закону о буџетском финансирању прописали да је „Закон о завршном рачуну буџета Републике Србије акт којим Народна скупштина за сваку буџетску годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатаке, финансијски резултат буџета Републике Србије (буџетски дефицит и суфицит) и рачун финансирања.“ Мртво слово на папиру.

Напредњаци амандманима гуше скупштинску расправу

Дакле, ни уз буџет за 2019. годину нисмо имали Предлог завршног рачуна, али смо имали више стотина амандмана. Најпре на Предлог Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања. Амандмане су подносили народни посланици владајуће Српске напредне странке. И причали како је овај закон важан за свеопшти економски развој Републике Србије с посебним освртом на унапређење здравства, образовања, људских и мањинских права, пољопривреде, водопривреде, судства...Тако на прва три члана овог закона и потроши се време предвуиђено Пословником за расправу о амандманима.

И посланици Српске радикалне странке су поднели стотину амандмана на овај закон. Нисмо се играли, али смо морали прихватити игру. То је једини начин да кажемо да је и овај, као и остали закони, пре свега Закон о буџету за 2019. годину, лош за свеопшти економски развој Републике Србије, с посебним освртом на унапређење здравства, образовања, људских и мањинских права, пољоприврде, водопривреде, судства...

Да. Закон о буџету за 2019. годину био је тек четврта тачка дневног реда. И расправа о амандманима није дошла на ред. По пословнику. Који је јако лош, кажу досманлије. Који су досманлије донеле, кажу напредњаци. У праву су и једни и други. Само што су напредњаци били у обавези да донесу нов пословник одмах по конституисању новог сазива Парламента. На то обавезује савремена пракса парламентарне демократије. Али, кога је брига?! Важно је да се не сазна које се све малверзације крију у буџету за 2019. годину и које су сакривене у трошењу буџета за све године од 2000. године до дана данашњег.

Јасно је, ваљда, да је и овај буџет велика превара и замазивање очију јавности. Која није успела да чује ни једну примедбу исказану кроз амандмане посланика Српске радикалне странке.

Вјерица Радета