СРПСКИ РАДИКАЛИ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

Српски радикали у Народној скупштини

У досадашњем сазиву Народне скупштине посланичка група Српске радикалне странке деловала је као највећа опозициона посланичка група.

Само српски радикали у Скупштини говоре истину

Захваљујући радикалским посланицима јавност у Србији је могла да сазна о чему се расправља и какве законе усвајају посланици већине. Наши посланици су показали знање и политичку храброст и на најбољи могући начин су скретали пажњу на грешке власти.

Да у Народној скупштини није било посланика Српске радикалне странке јавност никада не би чула за афере Вучићевих министара, као ни за чињеницу да је заправо Народна скупштина само инструмент у рукама Владе Републике Србије. Уместо да министри за свој рад одговарају народним посланицима посланици власти су само извршавали налоге које су добијали из Немањине 11. Уосталом, један народни посланик власти је и рекао да се у Скупштини не доносе закони, да се тамо само гласа о Владиним предлозима. И то јесте истина.

Посланици власти су наступали са позиција силе. Бахатим понашањем су само показивали своје незнање и упорно доказивали да не знају шта је парламентарна демократија и да моћ демократије лежи у броју посланика. И без обзира на то посланици српске радикалне странке су успевали да у правом смислу представе бираче који су гласали за српске радикале, али и да целој Србији покажу да су представници странке која не води дневну политику већ се увек залаже за интересе народа и државе.

Четири године наши посланици су инсистирали да владајућа већина промени Пословник Народне скупштине да би се у Скупштину вратио дух парламентаризма. Власт на то није пристајала иако су и сами својевремено били против Пословника који су наследили и прихватили и тврдили да тај Пословник у суштини онемогућава рад народних посланика.

Посланици Српске радикалне странке „отварали су очи“ народу и коментаришући предлоге закона које је Влада Републике Србије достављала Народној скупштини објашњавали лоше стране сваког предлога, упозоравали да се доносе непримењиви закони и да се закони доносе по директивама Европске уније, уместо да се доносе у интересу свих грађана који живе у Србији.

Лоши закони власти зато што су одбијали радикалске амандмане

Наши посланици су подносили амандмане на предлоге закона са искреном намером да се поправи предложени текст и да закон добије одређени смисао и сврсисходност. За наше амандмане није било слуха. Деловало је као да их нико и не чита, већ су их одбијали само зато што смо их ми предлагали. Последица неприхватања сугестија и амандмана посланика Српске радикалне странке биле су честе измене и допуне постојећих закона. Неке су мењали чак двадесетак пута и то је најбољи доказ неозбиљног и неодговорног рада скупштинске већине.

Српски радикали су свој однос према држави и народу показивали и тако што су неколико пута гласали за предлоге Владе. Увек смо процењивали шта је општи интерес и стављали га испред сваког другог ужег интереса.

Гласали смо за предлоге у државном и националном интересу

Били смо задовољни када је Влада предлагала добре споразуме са Руском Федерацијом, Белорусијом, Кином, Азербејџаном и другим пријатељским земљама и за такве споразуме смо гласали. Чинили смо то зато што је Влада Републике Србије, а пре свега Александар Вучић, кроз те споразуме заправо промовисао политику Српске радикалне странке, политику за коју се ми доследно боримо од оснивања Странке.

Осим ових редовних посланичких обавеза наши народни посланици су без устезања говорили о аферама Вучићевих министара. Да није било српских радикала у Народној скупштини све те афере би биле покреивене велом тајни. То никада нисмо дозвољавали и познати смо по томе. Никада никог нисмо нападали без разлога и никада без аргумената, али никада нисмо ни ћутали када смо имали аргументе којима смо потврђивали наше тврдње.

 Отворено о аферама Вучићевих министара

Да није било  наших посланика у Народној скупштини у Србији се не би знало да министар у Влади Републике Србије Зорана Михајловић заправо страни шпијун у Вкади и да ради за интересе страних служби. Један од доказа који смо износили јесте тај да је Зорана Михаловић опструисала рад државног катастра више од годину дана. Толико је катастар био паралисан, а нико у Србији није могао катастарски провести ни један уговор о куповини, закупу, поклону, наслеђивању или деоби непокретности. Јвно смо говорили и о криминалним радњама Зоране Михајловић. Више од годину дана смо тврдили да је унапред уговорила посао на делу коридора од Прељине до Појата са америчким Бехтелом и то по цени која је за 300 милиона евра већа од цене за који би тај посао урадила кинеска или азербејџанска компанија. Наши посланици трпели су притиске и увреде од посланика власти који су бранили Зорану Михајловић и тврдили да ми измишљамо и да није тачно да је тај посао резервисан за Бехтел. Ућутали су тек када је обелодањено потписивање уговора са том компанијом, али срећом наши посланици нису ћутали па је Србија све то унапред знала. Захваљујући нашим посланицима Србија је чула и да је Зорана Михајловић са картице Владе Републике Србије потрошила више од милион и по динара за куповину доњег веша и шминке док је као министар путовала по белом свету. Када смо јавно проговорили о томе Зорана је вратила новац на картицу, али је остало непознато одакле једном министру толики новац и то у готовини, да тако брзо врати украдено.

И ту дилему су разрешили наши народни посланици када су отворили јавну полемику о најближим сарадницима Зоране Михајловић који су или у притвору или се бране са слободе, а рекли су да су део украденог новца давали управо Зорани Михајловић и њено невенчаном  мужу.

Открили смо и да Зорана носи брош од пет хиљада евра, привезак од три хиљаде, огрлицу од 14.000 евра, рукавице које коштају нешто више од минималне зараде у Србији, али и скупе комплете које себи могу приуштити само тајкуни или криминалци. Колико је познато Зорана није тајкун. Баш као и Драгица Николић.

И о њој и њеном мужу Томиславу Николићу отворено су говорили само посланици Српске радикалне странке. Драгица Николић је, док је глумила прву даму, сваки дан на себи носила гардеробу вредну десетак хиљада евра. Није ни чудо, с обзиром да је десетине милиона евра украла преко своје фондације. Скретали смо пажњу јавности и на ненормално богатство Томислава Николића. Нисмо добили одговор на питање одакле му толики новац да купи кућу на Сењаку, стан у „паметној“ згради, да изгради три виле на Сави, цркву и вилу у Бајчетини...

Посланици Српске радикалне странке говорили су и о криминалним радњама министара Златибора Лончара, Вање Удовичића, Расима Љајића, Небојше Стефановића...

Први смо отворили тему лажних диплома. Почели смо са Томиславом Николићем. Обелоданили смо и да је докторат Јоргованке Табаковић лажан, баш као и докторат, али и диплома основних студија, актуелног министра Небојше Стефановића.

Предлози од државног значаја које су напредњаци одбили

Радикалски посланици су у току својих активности у Народној скупштини увек водили рачуна о националним интересима.

Иницирали смо формирање Института за анализу хашких пресуда. И поред јавног обећања министра Младена Шарчевића да ће се министарство бавити овом темом то се није десило. Српски радикали ће наставити да на томе инсистирају у следећем скупштинском сазиву зато што је формирање таквог института неопходно да би се са научне стране разобличио рад и антисрпско деловање Хашког трибунала.

Због целокупног српског народа, због предака и потомака, најважније је пропагирање истине да у Сребреници није било геноцида. Нажалост, у Србији је све више Срба по рођењу, страних плаћеника, који у покединим медијима отворено заступају лаж да су Срби у Сребреници починили геноцид. Свесни да ширење такве лажи мора да се заустави тражили смо да се кроз измене Кривичног законика инкриминише као кривично дело и да се казни затворском казном свако ко јавно каже да се у Сребреници десио геноцид. Нажалост, власт није разумела колико је то битно и нису прихватили предлог српских радикала.

Напредњаци игнорисали више од 100.000 грађана Србије

Тражили смо укидање јавних извршитеља и предложили нов Закон о извршном поступку и обезбеђењу. Уз предлог смо приложили више од 100.000 потписа грађана који деле наш став да се поступак извршења мора вратити у судску надлежност, да нико због дуга не може остати без крова над главом и да се мора прекинути са ненормалним богаћењем јавних извршитеља на несрећи сопственог народа. Нашим предлогом закона повериоцима се омогућава да наплате свој дуг, али се и чува достојанство дужника. И тај наш предлог напредњаци нису прихватили, а најгоре је што су потпуно игнорисали мишљење вие од 100.000 грађана.

Више пута смо потенцирали да представницима Руско-српског хуманитарног центра треба дати дипломатски стату, најмање онолико колико је дато представницима НАТО који слободно вршљају по нашој земљи. Ни тај предлог нам није прихваћен, као ни предлог да се у Новом Саду отвори још један такав центар. За овај предлог имали смо подрчку више од 35.000 грана који су, због надлежноси, предати Скупштини Аутономне покрајине Војводина. И тамо су игнорисани грађани који су својим потписима подржали предлог Српске радикалне странке.

Чудно је да Вучићеве напредњаке не интересује мишљење толиког броја људи, а с друге стране лако су прихватили да се у Народној скупштини расправља о предлозима Ненада Чанка, Гордане Чомић и Татјане Мацуре. Јасно је нама да су то урадили зато што су се са овом „тројком“ договорили да изађу на наредне изборе, да би Вучић својим европским „пријатељима“ могао да докаже да на изборе излази и такозвана проевропска опозиција. Али без обзира на тај мотив, остаје чињеница да Српска напредна странка заправо не води рачуна о мишљењу сопственог народа и да им је драже да удовољавају хировима којекаквих истрошених или актуелних европских чиновника.

Посланичким мандатом не сме да се тргује

Тражили смо да се у закон врати одредба из Устава по којој је народни посланик слободан да свој мандат стави на располагање странци са чије је листе изабран за народног посланика. Ни то није прихваћено иако је брисањем те одредбе настао прави хаос у Скупштини и прелетање посланика са мандатом од једне до друге странке. Буквално посланички мандати, а то значи изборна воља бирача, су на продају.

Није прихваћен ни предлог српских радикала да да се власт у Србији озбиљније укључи у решавање проблема Срба у Црној Гори, тражили смо конкретно да наша власт тражи хитну седницу Савета безбедности Уједиљинеих нација са том тачком дневног реда. Није прихваћено.

Није прихваћен ни наш предлог да се из буџета не финансирају невладине организације које нескривено воде антисрпску пропаганду и које раде за стране службе.

Захтевали смо да се за лечење ретких болести обезбеде услови у Србији и конкретно предложили да се утврди где нестаје 20% буџета за здравство који би могао да се користи за ову намену.

Од свих наших захтева прихваћено је и реализовано да се велики булевар у Београду назове по херојима са Кошара и да Влада Репшублике Србије финансира штампање сабраних дела Петера Хандкеа. За ово имамо обећање, а да ли ће бити реализације, ко зна?!

Напредњаци одбили да најнижа плата и пензија буду 37.000 динара

Месецима смо инсистирали да најнижа плата и најнижа пензија морају бити најмање 37.000 динара зато што је толика вредност најниже потрошачке корпе. Износили смо и предлоге одакле је то могуће финансирати.

Због доследности редни број 3

Све ове предлоге понављаћемо и у наредном сазиву Народне скупштине и моћи ћемо да их реализујемо, поготово када нас у Народној скупштини буде много више него у овом сазиву. Посао који смо започели и који смо спремни да завршимо довољан је разлог да се бирачи на наредним изборима одлуче за Српску радикалну странку. Лако је. Само се на гласачком листићу заокружи редни број 3.

Вјерица Радета