МУКЕ С НОТАРИМА

МУКЕ С НОТАРИМА

            Није нам драго сваки пут када се испостави да смо били у праву. А били смо у праву када смо тврдили да јавни бележници-нотари не треба да преузимају од судова и локалних самоуправа послове овере потписа. Овај пут реч је о овери потписа и о проблемима око овере потписа бирача који подржавају изборне листе Српске радикалне странке за изборе који су на свим нивоима расписани за 26. април 2020. године.

            Објективни проблем јавља се због чињенице да Србија нема довољан број јавних бележника за овај обиман посао и да у неким мањим општинама јавних бележника уопште нема. На жалост, у неким општинама суочили смо се и са низом субјективних разлога због којих поједини нотари нису хтели да по позиву дођу у просторије Српске радикалне странке да би се тамо оверавали потписи подршке бирача.

            Невероватно је, али десило се. Један нотар је одбио да уопште прими захтев нашег општинског одбора и упутио нашег представника да са захтевом дође тек 16. марта, а да ће он тада утврдити када ће моћи да дође да би бирачи оверили своје потписе подршке Српској радикалној странци.

Десило се и да један нотар каже да је он члан Српске напредне странке и да не жели с нама да сарађује. Као да је његов посао ствар добре воље и сарадње!

Било је уобичајено да у неким одборима добијемо нотара на сат-два, што је било недовољно за посао који је требало да се обави.

 Дешавало се и да нотар прекине рад иако је било људи који су чекали да би им се оверио потпис и без трунке стида су говорили да морају да иду код нејих других странакаа. Помињали су на пример СПАС и ПОКС.

Неки су отворено говорили да не могу нигде да иду док не овере све потписе у просторијама Српске напредне странке, а затим и Социјалистичке партије Србије.

У једној нотарској канцеларији нотар је био на годишњем одмору, а да помоћници нису добили инструкције за посао овере потребан за расписане изборе.

Неки нотари су каснили у односу на договорено време што је представљало посебан проблем због људи који су дошли у заказано време. Некима је било хладно, некима није одговарао простор у канцеларији где су се сакупљали потписи. Да није тужно, било би баш смешно.

Посебан проблем био је што неке јавнобележничке канцеларије нису радиле недељом иако је законом прописана обавеза свих органа који раде било који посао у вези са изборним циклусом да морају непрекидно бити на располагању сваком подносиоцу изборне листе.

У овом тексту говоримо о проблему и не помињемо имена јавних бележника зато што што ћемо о свим проблемима које смо имали у вези са оверама потписа обавестити Јавнобележничку комору, а у једном од следећих бројева Велике Србије упознаћемо јавност о реакцији Коморе у сваком конкретном случају.

            Никада нисмо били склони да генерализујемо ствари па зато и сада кажемо да су неки нотари показали високу професионалност и да су свој посао обавили у складу са правилима струке.

Било би добро да овакво непрофесионално понашање неких јавних бележника није последица њихове реакције на јавно изнети став Српске радикалне странке о увођењу јавних бележника у наш правни систем. Ако јесте, онда је то разлог више да се у следећем скупштинском сазиву залажемо да се послови овере потписа врате у надлежност судова и локалних самоуправа зато што је пракса показала да је то ефикаснији и сваком грађанину ближи и једноставнији начин за обављање свакодневних послова. Јавни бележници односно нотари треба да се баве сачињавањем, закључивањем или солемизацијом уговора о промету непокретности и то по избору уговорних страна.

Вјерица Радета