ШТА СМО НАУЧИЛИ ОД КОРОНЕ

У почетку људи су били својеглави. Нису слушали. Брзо су научили да слушају упутства. Да помажу себи и својима па онда и свима.

Остаје да видимо да ли је и режим нешто научио. За опште добро.

Од појаве корона вируса у Кини, у Вухану, до његовог доласка у Србију свашта смо се наслушали. Баш свашта. Од најсмешнијег вируса до вируса који је озбиљна претња, који сеје смрт, прошло је само неколико дана.

Најсмешнији вирус постао смртна опасност

Када се тај најсмешнији од свих вируса уозбиљио и наша власт се нагло уозбиљила. И опет смо свашта слушали. И имали доста примедби о којима смо ћутали. Зато што смо одговорни људи свесни тежине ситуације. Нисмо се бавили начином увођења ванредног стања, а знали смо да је то морала да уради Народна скупштина. Нисмо зато што смо одговорни људи и што су нам здравље и животи наших људи испред свега. Нисмо се бавили ни конференцијама за новинаре и неретко опречним изјавама. Нисмо зато што знамо да одредимо приоритете.

Опозиција власти, не држави

Нисмо коментарисали ни збуњујућа упутства и упозорења да се из куће не излази без заштних рукавица и маске. А ни рукавица ни маски нигде ни за лек. Нисмо реаговали ни на поруке представника режима да су продавнице пуне. Нисмо реаговали, али смо веровали својим очима. Видели смо празне рафове у супер маркетима. Без основних животних намирница. Нисмо реаговали зато што смо опозиција власти, али нисмо опотиција држави и народу. Ситуација је налагала да не реагујемо.

Показали смо да смо ми српски радикали патриоте, да се не бавимо дневно-политичким темама ради добијања понеког политичког поена већ да нам је интерес сопственог народа на првом месту.

Где је било прилике у медијима, а прилика је било мало,  позивали смо људе да поштују све прописане мере и наглашавали да ћемо када све прође давати политичке оцене, износити замерке и похвале у зависности од тога каве ће кораке власт предузимати и какве ће то ефекте дати. Користили смо и друштвене мреже да позивамо народ да поштује полицијски час, да се што више времена проводи у кући како би се што пре и са што је могуће мање жртава ослободили опаког вируса.

Европска унија нема емпатије

Солидарност је нешто што би требало увек да прати неке страшне догађаје који сеју смрт. Али, у току борбе против коронавируса упадљиво је било понашање Европске уније. Деценијама су нас убеђивали да је то хумана, демократска заједница која брише границе међу државама и која је спремна да помогне. Увек и свакоме. Нажалост, у Србији су већ двадесет година на власти режими који су поверовали у добробит Европске уније и водили су Србију тим путем, усклађивали наше прописе са њиховим директивама, кршили сопствени Устав по њиховим саветима, задуживали се код њихових финансијских установа. Радили све што је супротно интересима нааше државе и нашег народа.

Једино је Српска радикална странка заступала непромењен став да је Европска унија гробница малих народа и да Србији тамо није место. Једини смо на време препознали ту велику превару и увек отворено говорили о томе. Упозоравали смо да се под Европском унијом крије интересна група похлепних појединаца и да они немају емпатије за земље чланице, а посебно земље кандидате за улазак у Европску унију. Њихов интерес је новац који усисавају кроз огромне таксе и разно разне дажбине које у европске фондове уплаћују све државе. Често смо због оваквог става стигматизовани и проглашавани реликтима прошлости.

Радикали су опет били у праву

Однос према Европској унији замерали су нам и власт и проевропска опозиција. И тако двадесет година. Док смо говорили о погубности такозваног европског пута Србије, сви остали на нашој политичкој сцени су се додворавали којекавим чиновницима који су долазили из Европске уније и доносили нам „радне задатке“. Лезилебовићи, задригли и охоли у лице су онима који су их у Србији примали, говорили да је Косово држава, да Србија то мора да призна, да Србија мора ово, да Србија мора оно. Сви онако, божемипрости, наказни понашали су се као праве газде, а ови наши бескичмењаци као поданици. Без стида и без поноса.

И, ето, корона је потврдила да смо били у праву. Као ни раније, када су били у питању неки глобални проблеми, Европска унија ни сада није показала интерес да се против пошасти коју је донео корона вирус бори заједничким снагама и заједничким средствима. Први корак у борби против опаког вируса који су учиниле Државе чланови Европске уније било је затварање непостојећих граница. И битка у свом атару. Наши европски „пријатељи“ ни прстом нису мрднули да Србији пошаљу неку помоћ, да бар питају да ли нам нешто треба.

И ако ово није довољно да  Србија одмах прекине преговоре о уласку у Европску унију, ако ово није кап која је прелила чашу, онда су еврофанатици стварно безнадежан случај. Кажу из сваке несреће треба нешто да се научи. Ваљда ће режим научити да разликује праве од лажних пријатеља и да се дефинитивно окрене свеобухватној сарадњи са правим пријатељима. Корона је показала ко су.

Можда ће режим научити лекцију. Извући поуку. Можда већ јесу. Видећемо. Појавио се један добар знак. У Палати Србија, у сали где су се држале свакодневне конференције о ужасима корона вируса није било заставе Европске уније.

Вјерица Радета