ТРЕСЛА СЕ ГОРА, РОДИО СЕ...ПРЕМИЈЕР

 

 

Добро је председник Републике набројао чланове Устава Републике Србије и позитивних закона који га обавезују да Народној скупштини предложи кандидата за председника Владе. Да предложи. Народној скупштини.

Кандидат за председника Владе, мандатар, представља Народној скупштини експозе и састав кабинета. Скупштина расправља и бира. Гласањем. Наравно, скупштинска већина ће подржати предлог. Али јој треба бар формално признати уставна овлашћења. И наравно, мора бити конституисана пре него што председник Републике обелодани предлог за мандатара.

Ипак, све је другачије. И само формално у складу са Уставом и законима.

Председник Републике је фактички јавности представио експозе будуће Владе. Одредио је мандатара, а остале чланове Владе је оставио да се крчкају. На тихој ватри. Њих ће, као, предложити „изабрани“ мандатар Ана Брнабић. Неколико сати пре него што је председник Републике рекао да ће предложити мандатару да...један актуелни члан Владе је такође обавестио јавност да ће председник у наредних неколико дана рећи и ко су будући министри. Хм! Грешка у корацима. Или, истина увек пронађе пут. Као вода.

Формално, избор Владе јесте још увек у року који предвиђа позитивно законодавство. А, Народна скупштина?! Конституисање је почело у законском року. Скоро три месеца касније није завршено. Евидентирање народних посланика није исто што и конституисање новог скупштинског сазива. Истина, овај актуелни скупштински сазив је последица нерегуларних избора. Којима је легитимитет дао режимски Уставни суд. Можда је то разлог што једнопартијска скупштина још увек није изабрала председника, потпредседнике, генералног секретара, скупштинса радна тела...Можда је некога ипак срамота због „бриљантног“ изборног резултата. Можда.

У експозеу који је представио председник Републике, а који ће уредно, својим речима, поновити мандатар Ана Брнабић нема неких изненађења, ни новина. Логично, јер „Ана Брнабић је водила одговорну политику, није се додворавала ни страним центрима моћи, нити коме у земљи“. Тако је рекао.

Новине се очекују у именима министара, али и новим министарствима. Ваљда међу новим министрима неће бити досадашњи министри који су огрезли у криминалу, око којих се врте афере, који су добри шпијуни страних центара моћи, који не заслужују такву функцију. Не би смели бити!

Вероватно је Ана Брнабић замолила председника Републике да најави нова министарства. Не би он да га није замолила. Зна он шта је чија надлежност.

А, шта ће бити надлежност нових министарстава? За сада може само да се претпоставља. Мада, називи су прилично јасни.

            Министарство за људска права, равноправност полова и друштвени дијалог је ново министарство. Плашим се да претпоставим шта ће бити кључни послови у овом мннистарству. Мудрије је сачекати. Не коментарисати на основу претпоставки. Али, већ за који дан када се буде знало име министра, биће јасне и намере. Упознаћемо јавност с њима. Благовремено.

            Министарство за бригу о породици, деци и демографији добија име. Постојало је четири године. Без портфеља, али са надлежностима из имена новог министарства. Без портфеља, али са министром и стратегијом за побољшање демографске слике Србије. Тако су причали. Истина, резултате нису показали. Или их није било, или су их вешто крили. Оно што нису успели да сакрију је поражавајуће. За десет година у клупама 40.000 ученика мање. Поражавајуће и обесхрабрујуће. Ако ће подаци из извештаја новог министарства бити бољи, онда добро. Пратићемо. И ако више не буде преко четврт милиона деце која живе испод егзистенцијалног нивоа. Без трећег оброка. Који би могао бити и шоља чаја и парче хлеба са џемом. Ни то немају. У држави са највећим БДП-ом. Имало би ново министарство шта да ради, ако буде воље и ако се не буде само причало о стартегији. Без реализације.

            Председник Републике најављује много нових имена у будућој Влади. Додуше, то је посао Ане Брнабић, али договориће се они. И њихова скупштинска већина. Не брине ме то. Брину мотиви. И Вучићево образложење. Каже да је у овој, још увек актуелној, Влади било много корупције. Значи, још је има. Каже да су неки лоше радили, а неки уопште нису радили. Добро би било и када би Србија добила одговор на питање зашто су такви још увек у Влади. Збуњују овакве Вучићеве изјаве, посебно када их помеша са онима када говори да је ово најбољи период у новијој историји Србије. Понекад оде и даље. У историју.

            И није актуелна Влада у техничком мандату. Била би да је премијер поднео оставку, а није. Формално, све је у законским оквирима. И то да странка која освоји апсолутну већину на изборима месецима калкулише о именима председника Народне скупштине, Владе и министара. Закон и логика често се мимоилазе. Као право и правда.

            И, да. И даље су оптицају четири опције за будућу коалициону власт. И они се још крчкају. На тихој ватри.