Претражи овај блог

уторак, 5. новембар 2013.

МОРАЛНИ СУНОВРАТ РЕЖИМА



Лажу када кажу да никада неће признати лажну државу Косово. Они су то већ учинили.
Нису потписали предају Косова и Метохије у Тачијеве руке. Нико им то није ни тражио.
Потписали су више докумената који уствари представљају предају Космета. То су им тражили.

Да ли се заборавило да је Александар Вулин, тада директор Канцеларије за Косово и Метохију, поднео оставкоу на ту функцију незадовољан потписивањем такозваног Бриселског споразума. Урадио је то  јавно, театрално, обраћајући се јавности са ТВ екрана у емисији Јавног сервиса. И још рече да о томе није обавестио Вучића који ће то чути у некој ноћној репризи емисије јер једино у касним ноћним сатима може да одвоји време за такве информације.
Не верујем да је ико ко здраворазумски размишља поверовао у ту комедију. Ја нисам. Била сам сигурна да је то управо Вучић смислио као још једну у низу превара Срба са Косва и Метохије. Требало је представити Вулина као искреног борца за опстанак Косова и Метохије у саставу Србије. Требало је да „црнокошуљаш“ добије поверење што већег броја Срба са Космета да би их лакше преварио.
Само неколико дана после „оставке“, коју контролисани медији више нису ни помињали, унапред режирана представа је настављена на Косову и Метохији, у Лепосавићу.
Вучић је по доласку из Брисела, након прихватања издајничког акта, обавестио јавност да ће лично отићи међу Србе на Косово и Метохију и обајснити им зашто је такозвани Бриселски споразум добар управо за њих и за државу Србију. Није рекао да су тим такозваним споразумом предали Косово и Метохију у руке Хашиму Тачију и шиптарским терористима, али је на Космет послао претходницу. Александра Вулина.
Вулин је имао задатак да у Лепосавићу убеди што већи број Срба, пре свега чланова Српске напредне странке, да је то што је постигнуо у Бриселу највише што се могло постићи и да добродошлицом сачекају „спаситеља“ Вучића. Пошто није успео да обезбеди довољно вођиних „присталица“ позвао је у помоћ Бату Сантоса па су у Лепосавић стигли аутобуси из Крушевца да аплаудирају „спаситељу“. Наравно, биле су присутне и телевизијске екипе и све медији су пренели наводну подршку Срба са Космета политици Александра Вучића.
Јавност није могла да види како је та подршка изгледала у Косовској Митровици, а тамо је заправо исказан прави став. Вучић је извиждан, речено му је да предводи издају Косова и Метохије и да за то нема подршку косметских Срба.
После такозваног Бриселског споразума представници режима су неколико пута јавност обмањивали изјавама да су тобоже незадовољни одлукама пријатеља им Хашима Тачија и Кетрин Ештон и увек када су понизно прихватали те одлуке намештали Вулина да објасни да је баш „та“ одлука спасоносна са опстанак Срба на Косову и Метохији и повратак оних који су морали побећи пред Тачијевим терористима.
Најпре су биле спорне „државне“ ознаке на гласачким листићима, па помињање имена Србија у називима изборних листа. Уследило је одбијање уписа расељених Срба у нелегалне шиптарске бирачке спискове и врхунац забрана државним функционерима да долазе на Косово и Метохију у току такозване изборне кампање.
Представници режима су сваки пут најављивали прекид разговора са Приштином и позив Србима да бојкотују изборе које је расписала Атифете Јахјага. Наравно,  сваки пут је то била забава за гладни народ праћена обећањем да ће отићи у Брисел и тамо решити новонастали проблем. Тамо их ваљда Лепа Кети разоружа чаробним осмехом и врате се подвијеног репа спремни на нова попуштања и нова понижења.
Недопустиво је да председник државе, председник и потпреседник Владе на овај начин понижавају српски народ и све грађане који живе у Србији. Недопустиво је да вређају интелигенцију грађана. Њихово издајничко и поданичко понашање су њихов морални суноврат који Србија скупо плаћа, најскупље, губитком 13% територије.
Зато косметски Срби не смеју изаћи на шиптарске изборе јер би пристајањем на изборе пристали на сопствену пропаст, а режиму у Србији би дали алиби за политику издаје земље.
Ето зато папир који су славодобитно из Брисела донели Николић, Вучић и Дачић није никакав споразум већ попис услова који су у Бриселу добили и на које су пристали.
Ко зна каква нас изненађења још чекају?!
Питање које ових дана себи поставља сваки нормалан становник Србије је шта још треба да нам ураде да би државни функционери прекинули разговоре о уласку Србије у Европску унију.
А то је једини спас за опстанак државе и народа!

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.