ИЗВРШИТЕЉИ ПРОТИВ НАРОДА СРПСКИ РАДИКАЛИ ПРОТИВ ИЗВРШИТЕЉА

Свашта је овај народ прежвљавао. Од државних и парадржавних органа. Увек због такозваног пута у Европску унију. У Европску унију никада нећемо ући, али последице прописа које режими већ скоро две деценије усклађују са захтевима којекаквих чиновника Уније остављају неизбрисив траг у животима грађана Србије.

Србија неће у Европску унију

Због погрешног и штетног опредељења за улазак Србије у Европску унију реформисали су нам школство и увели најгори могући-болоњски- начин студирања. Реформисали су правосуже и извршили трибунализацију нашег правосудног система. Увели су нотаре и пренели им део судске надлежности, а њихове услуге су десетину пута скупље од судских. Увели су такозвана независна регулаторна тела чији рад и закључци никога не обавезују. Формирали су десетине агенција, у суштини парадржавних органа, у које за високе зараде запошљавају активисте странака на власти. Легално финансирају антисрпске невладине организације из државног буџета. Криминализовали су државу кроз буразерске приватизације и гашење индустрије. Легализовали су корупцију кроз Закон о лобирању. И тако... Низ је бескрајан. Баш као и пут Србије до Европске уније.

Стране банке под заштитом државе

Усклађивање цена енергената са европским стандардима и српским платама отерали су многа домаћинстав у дужничко ропство. Због немогућности плаћања рачуна за комуналне услуге, струју, телефоне, због немогућности куповине огрева и школског прибора, због обезбеђивања услова за адекватно лечење чланова домаћинства, због пуког преживљавања многи су, можда некада и неопрезно, тражили помоћ од банака. Чекови, дозвољени минус на рачуну, краткорочни кредити, кредити за решавање стамбених потреба под неповољним условима, кредитне картице, све су пошасти које су просто наметнуте народу као спасоносно решење у некој кризној породичној ситуацији. Банке које послују у Србији се драстично разликују од банака са истим називом у некој другој европској држави. Овде су дошли, односно овде су их Лабус и Динкић довели да би стекли огроман капитал и изнели га из Србије. Биле су под апсолутном заштитом Народне банке. И тако је од Млађана Динкића до Јоргованке Табаковић. Људима су наплаћивали незаконите таксе, наплаћивали сваку услугу посебно, одређивали превисоке камате за њихова средства и симболичне на штедњу грађана. Приликом закључивања уговора банке нису преузимале никакав ризик. Ризик болести, губитка посла, смрти члана породице, елементарних непогода, било који други ризик био је искључиво ризик онога ко је узимао кредит. А већина је то радила зато што их је нека мука на то натерала. Наравно, шта год да је био мотив и разлог за задужење обавеза враћања дуга постоји. Нико одговоран не може да помисли да дуг не мора да се врати. Напротив.

Извршитељи као савремене харачлије

Ово што данас јавни извршитељи раде Србији далеко је од пуког враћања дуга. Далеко од логике и здравог разума. Људи не верују да им се дешава оно што им приређују извршитељи. У неверици остају без крова над главом. Србија је препуна прича о кабадахијском понашању ове новостворене касте. Да човек не поверује. Нешто више од двеста људи, двестаседамдесет прецизно, држи целу Србију у страху. Од те групе савремених харачлија страахују сви. И богати и сиромашни. Посебно сиромашни. Нико није успео да уђе „у рачун“ јавних извршитеља. Ни најбољи математичари не могу да израчунају како се то дуг од око три хиљаде динара претвори у пљачку од преко тридесет хиљада динара колико отимају извршитељи. Раде то по принципу преких судова. Или плати, или дај стан. Тако раде већ неколико година под патронатом државе. Увели су их Тадићеви жути, а прихватили Вучићеви напредњаци. Кажу, тако раде одговорне власти. Континуитет у пљачки сопственог народа.

Од преузимања власти у Србији напредњаци су покушавали да јавни извршитељи раде добро свој посао и да нема ништа лоше у томе што за дестоструко мањи дуг избацују породице на улицу. Трајно. Временом јавност је почела да бруји о томе. Власт је осетила незадовољство па су на велика звона најавили измену закона који су неколико година сами донели. И људи се понадали. Помислили да ће им скинути извршитеље са грбаче. Да су схватили колико су претерали.

Измене Закона још једна напредњача превара

Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу власти су се наругале са народом. Најважнија измена била је да јавни извршитељи неће моћи одузимати куће и станове за дуг за комуналне услуге већи од пет хиљада евра. Пет хиљада евра комунални рачуни?! Како ли просечно домаћинство уопште дође до толиког дуга без претходних упозорења и тужби? Једноставно, у договору са извршитељима са којима неко из тих комуналних предузећа дели оно што од народа отме. И да, станове не одузимају за дуг до пет хиљада евра, петхиљада и један евро дуга и оде стан од више десетина хиљада евра. Социјално одговорна држава!!! Тако представници режима воле да кажу за своју власт. Интересантно је да извршитељи нису смањивали интензитет пљачкања ни док је трајала расправа о изменама закона. Било им је јасно да су те измене само козметичке, замајавање народа и давање лажне наде да ће се смањити надлежности јавних извршитеља. И награда. Да, оно што јавни извршитељи, поред дуга, камата, трошкова извршења, такси...узму за себе закон назива награда. Каква иронија. Неко вас опљачка, наплати то, а пљачкашу је то награда. Пише у напредњачком закону.

Чега се паметан стиди...

Уместо да се јавно извине власт се хвали „успесима“ јавних извршитеља. Кажу одузели су више од три хиљаде станова. Три хиљаде! А у току извршења, заправо пљачке низале су се филмске приче. Подстанар узео кредит, банка одузела стан станодавцу. Син извршитељке купио стан који је други извршитељ продавао. Извршитељ продао стан без знања власника. Истерали на улицу старицу оболелу од карцинома. Лжни подстанар у договору са нотаром и извршитељем отео стан власнику. Деда се задужио, извршитељи одузели стан унуку. Ратни војни инвалид са породицом истеран из стана. Породица усред зиме истерана из стана... Три хиљаде сличних прича. Стравичних.

Све ово представници власти називају успехом. Хвале се како је повећан ниво наплате дуга. Отимачину и пљачку не помињу. Незаконито и криминално понашање већине јавних извршитеља такође. Али их хвале. Сви. Од министра до председника Републике. Врхунац је била изјава Александра Вучића да не разуме зашто народ не воли извршитеље кад они најуредније пуне државни буџет. Да није трагично било би баш смешно.

Српски радикали уз народ

Српска радикална странка већ годину дана покушава да уразуми власт, да заштити народ. Већ годину дана радикалски посланици траже да Народна скупштина стави ван снаге Закон о извршењу и обезбеђењу. Да се укину јавни извршитељи. На почетку сваке нове седнице члан Председничког колегијума Српске радикалне странке народни посланик Срето Перић у име Посланичке групе понавља захтев за укидање извршитеља. Сваки пут захтев образлаже објашњавајаући неки нови случај од којег се нормалном човеку памет помути. Не само због одузимања стана већ и због начина и безобзирности поступљања јавних извршитеља. Упадају у цик зоре, не обраћају пажњу на децу, на старе и болесне, на временске услове...Само нападају као хијене и једва чекају плен који се мери десетинама и стотинама хиљада евра. Захваљујући чињеници да ова власт нема емпатије према народу јавни извршитељи су постали најбогатији људи у Србији. Али, каже Вучић пуне буџет. Истина свој више него државни, али ни то није лоше за власт. Захваљујући невероватном богатству и „заради“ јавних извршитеља можда ће просечна плата у Србији ускоро и бити петстотина евра. Обећао Вучић пре две године, а јавни извршитељи се баш труде да учине председнику. Народ нека се задовољи статистичким подацима. Једино је то важно. И лепо звучи.

Ми смо своје урадили, на потезу је власт

За разлику од режима српски радикали су разумели муку народа. И страх од јавних извршитеља. Народ је поверовао српским радикалима и председнику др Војиславу Шешељу да смо одлучни у намери да се јавни извршитељи укину и да се поступак извршења врати у надлежност судова. Разговарали смо са људима широм Србије и активисти Српске радикалне странке су за кратко време прикупили више од сто хиљада потписа уз петицију којом се тражи укидање јавних извршитеља. Нисмо стали на томе. Експертски тим правника Српске радикалне странке написао је нов предлог Закона о извршном поступку и обезбеђењу. Поступак извршења водиће надлежни судови и судски извршитељи. По том закону нико неће остати без крова над главом. Без обзира на висину дуга у току извршења дужнику се мора обезбедити 12 м2 стамбеног простора по члану домаћинства. Од минималне зараде и најниже пензије не може се на име дуга одузети више од једне петине тог износа, дужницима који се баве пољопривредом не могу се одузимати средства неопходна за одржавање производње. Извршење се не може спроводити без проведесног поступка и најаве. И, веома важно. Поверилац и дужник се могу договарати о начину враћања дуга све до коначног извршења. И враћање дуга мора бити хумано.

Водили смо рачуна о правима поверилаца и достојанству дужника.

Предлог закона са преко сто хиљада потписа грађана предат је у процедуру Народној скупштини Републике Србије. Посланици Српске радикалне странке инсистираће на томе да напредњачка већина уважи мишљење грађана, потписника петиције за укидање јавних извршитеља и да усвоје Закон који су српски радикали поднели на добробит свих грађана наше државе.

Подношењем овог предлога закона српски радикали су још једанпут показали да су државотворна странка. Нисмо само тражили укидање јавних извршитеља већ и понудили закон који би то много боље и правичније решио. На задовољство и поверилаца и дужника.

Предлогом Закона о извршном поступку и обезбеђењу Српска радикална странка је показала да има решења за све проблеме који тиште овај народ. Да препознаје проблеме и да је спремна да их решава.

Ако напредњаци не укину јавне извршитеље које су увеле демократе, српски радикали ће их сигурно укинути јер ми нећемо бити власт која ће од својих грађана преко јавних извршитеља правити бескућнике. Одговорна власт мора да води рачуна о сваком свом грађанину, исто као и о националним и државним интересима. Једино тако је власт. Иначе је режим.