У СУСРЕТ НОВОЈ-СТАРОЈ ВЛАДИ

Није баш најјасније да ли добијамо нову Владу, или је у питању само реконструкција. Али, избор владе, као и контрола њеног рада, је у надлежности Народне скупштине па баш о томе вреди мало проговорити. Кажу напредњаци су освојили 158 посланичких мандата. Нису. Тај број мандата освојила је коалиција око СНС-а и већ су формирали своје посланичке групе. СНС је освојила 133 мандата. Сама. Довољно и да сама формира владу и наравно преузме одговорност за Србију. Бојим се за пропаст Србије. Моји страхови, моја ствар. Једна четвртина бирача се није плашила. Поверовали су у шарене лаже и све више их је који признају да су погрешили. Биће их све више. Када схвате да су само инструмент у рукама Александра Вучића. И да служе за његове експерименте. Први је експеримент са избором предеседника Народне скупштине. Вучић очигледно хоће да створи утисак да изборна кампања још траје. Можда тако треба ради промене свести. Не његове. Његова је одавно промењена.Променили су је. Вучић је, као, широкогруд и нуди једногодишње мандате будућим председницима Скупштине. Е, сад што је то неуставно, незаконито, противпословнички...баш га брига. Има 133 посланика, или 158. Можда и преко 200. Народни посланици ће очигледно бити Вучићеви посланици. Можда сви и нису свесни да на тај начин промовишу новог диктатора. Јер, по дефиницији, диктатор све своје одлуке формално покрива одлукама надлежних органа. Наравно, не пита их и не слуша. Они су слепи послушници. Дакле, не може ротирање председника Народне скупштине. Бар не при позитивној легислативи. Закон о Народној скупштини прописују да мандат председника Скупштине траје колико и мандат скупштинског сазива који га бира. Мандат може престати и пре тог рока ако председник буде разрешен, ако поднесе оставку или ако му истекне мандат. Није могуће изабрати некога за председника скупштине и унапред, на дан избора, предвидети да ће тај председник бити разрешен за годину дана. Разрешење се тражи када председник не обавља функцију у складу са Уставом законом и Пословником Народне скупштине. Или ће можда бирати некога ко ће свесно кршити Устав, законе и Пословник да би задатог дана био разрешен?! Тешко је поверовати да би неко то прихватио. Тешко је поверовати и да би неко прихватио функцију председника Скупштине уз обавезу да неког дана поднесе оставку. Јер, оставку мора поднети из неког разлога. Како ће годину дана унапред знати који ће разлог имати за подношење оставке? Закон помиње и истек мандата, а то подразумева смрт. Дакле, немогуће. Чак ни Вучић неће успети са овим потпуно небулозним и глупим предлогом. Наравно, предлог треба да држи у стању опијености све оне који су га бирали, јер, боже мој, он толико размишља о свима да нуди и оно што не мора.
Нуди и министарска места. Само што конкурс није расписао. Могу и страначки и нестраначки кандидати. Може и власт и опозиција. Ма, могу сви. Опет само да остави утисак. Истина је да нема кадрове, али и да нема овлашћења да сам предлаже чланове сопственог кабинета. Ништа се није променило последњих 14 година. Народ гласа, странка победи, а ЕУ послушник преузима списак министара који ће министровати у име и за рачун ЕУ. Добро је једино што послушник ипак полаже рачун бирачима. На следећеим изборима. И да. Фарса са нестраначким личностима је такође одлика диктатура. У парламентарној демократији странка која победи мора да преузме одговорност за сваког члана владе и сваког државног функционера. Коме ће, на пример, одговарати Кори Удовички? Да неће можда Главном одбору СНС-а? Не, само Вучићу. А они, обоје истом газди.
Истину јутрос рече један посланик СНС, новинар. Има ауторску емисију. Гледалац тражи одговор на неко питање, а он каже да може све то да напише и пошаље њему као народном посланику. Он ће, рече, питати надлежног министра, а министар може, а не мора да одговори. Ето, тако вучићевци схватају демократсе принципе и улогу представника народа у Парламенту. А да смо нормална држава министар би стајао мирно пред представником народа, пред народним трибуном. На жалост, оно што сада седи у Народној скупштини далеко је и од народа и од народног трибуна. Они би само да сви будемо близу ЕУ, а они близу њиховог вође. Може, али не за дуго...