ЗА НАУК ЦЕЛОМ ДРУШТВУ

У наслову је једна реченица из образложења пресуде Зорици Матић. Жени која је осуђена због изношења тестова из штампарије Службеног гласника. Како рече судија злоупотребила је службени положај. Помоћни радник! Да се разумемо, није то смела да уради. Чак ни ако је само помогла пријатељима чије је дете полагало пријемни испит. Морала је дисциплински да одговара. И да буде кажњена. Дисциплински!

Често сам, као представник Српске радикалне странке, била присутна код штампања гласачких листића. За тестове би требало да се примењује иста технологија. У штампању учествује мања група људи. И шеф. Листићи (тестови) се у току процеса штампају, машински секу и машински пакују. Пакети се лепе. Плоча са које се штампало се одмах уништава. За једнократну употребу је. Пакети се чувају и уз полицијску пратњу превозе до места предвиђеног за даљу дистрибуцију. Потписује се записник о примопредаји. Са тачним бројем преузетих листића (тестова). 

Очигледно је да је примерак теста могао да узме само неко од људи који су у штампарији били у групи која је штампала тестове. Вероватно је тамо била и Зорица Матић. Како је могла да узме тестове, а да то не види нико од присутних? Ни шеф. Немогуће. Не нагађам. Знам. Знам и закључујем. Или није била формирана група за израду тестова, или је био лош одабир. У оба случаја немар, аљкавост, неодговорност... Не Зорице Матић. Да, Радоша Љушића! Помињао се као одговорно лице и Жарко Обрадовић, тадашњи министар просвете. Због тог изнетог теста Вучић га није реизабрао у току реконструкције владе. Имала сам много примедби на Жарково министровање. О томе се није говорило као о разлозима због којих је престао бити министар. Говорило се о украденом тесту. Судија рече, изнетом. Одговоран је само зато што у штампарију није послао некога ко би испратио штампање тестова. Ако није. За све остало одговоран је Радош Љушић. Директор Службеног гласника и функционер Српске напредне странке. Једнако висок као и када је био функционер Демократске странке Србије. Он није одговарао. Зато што је функционер СНС. Не претпостављам. Знам. Одговарала је Зорица. Изгубила посао. Иде у затвор. Платиће судске трошкове. Због своје велике грешке и његовог још већег немара.

И онда јутрос читам текст испод наслова: "Владином лимузином превозили грађу". Има и слика. Возач отвора гепек возила које користи Скупштина Србије. Други човек убацује две дашчице у гепек. Познајем обојицу. Први је возач у Скупштини, други кућни мајстор. У Скупштини. Закључујем да су те две дашчице требало да се искористе да се у згради Парламента нешто поправи. Можда и за потребе новог председника. Очигледно без провере о чему се ради, неко од надлежних у Скупштини изјави да ће се утврдити одговорност и да ће одговорни бити кажњени. Возач и кућни мајстор. Са платама од око 25.000 динара.Лепа прича за читаоце жељне сензација. Лепа прича и да се скрене пажња са питања како је Маја Гојковић изабрана за председника скупштине и поред афере о Аутобуској станици у Новом Саду. Како је уместо у затвор доспела на место трећег човека у Србији? Другог, ако Николић из неког разлога не буде могао да обавља функцију председника Србије. Уместо Маје одговараће ова двојица. Она неће. Она је високи функционер СНС. Једнако висока како је била и у пет претходних странака и коалиција у којима је столовала. Да ли ће и ова двојица остати без посла као Зорица и као она два мученика који су превезли купус и паприке од пијаце до куће. Наравно, нису смели, али десило се. И због тога ове године неће моћи да купе ни купус ни паприку. А министар хоће. Моћи ће и да плати такси да му се то довезе до куће. Оне што му је влада изнајмила јер мора да ради у миру и у посебном амбијенту.

Јасно је да у нашем друштву увек пуца најтања карика. Само неки још нису схватили да се због једне пукнуте карике понекад мора бацити цео ланац. Постаје неупотребљив. Не може да се поправи. Карике су попуцале. Ланац се држи. Ланац је, а већ је јасно, Српска напредна странка и Александар Вучић. Исправно је Александар Вучић и Српска напредна странка. Чини ми се да ланац морати да се баци много пре него што се очекивало. За наук целом друштву.