Претражи овај блог

понедељак, 7. април 2014.

НЕЋУ ДА СЕ ПЛАШИМ ДА КАЖЕМ ДА САМ СРПКИЊА

Спин мајстори су заиста моћни. Да би се избегле озбиљне расправе о катастофалном стању у држави, ових дана смо затрпани причама о бујању национализма-српског. У Србији. Осуђују се сви који гласно кажу да воле Србију. Свако на свој начин. Радомир Почуча, на пример кроз осуду срамних активности жена у црном. СНП Наши зато што су објавили листу србомрзаца који  отворено раде против српских националних интереса и то све о државном трошку. Кажу, позивали су на линч. Ја сам то схватила као Уставом гарантовано право на слободу речи и мисли и зато то и браним. Озбиљна полемика о овоме развила се и на друштвеним мрежама и охрабрујуће је да су скоро сви који су се укључили у полемику подржали слободу говора и да су исправно нападе на "кривце" схватили као позив на линч.
Медији су били другачијег мишљења, ваљда због "слободе" медија којима је аутоцензура главна карактеристика. 
"Почучине" жене у црном и србомрсци СНП-а Наши били су данима ударна тема у дневницима и вестима телевизија са националном фреквенцијом, а и у најгледанијим емисијама попут јутарњих програма, Утиска недеље, 24 минута са Зораном Кесићем...
О оном момку у Новом Саду који је шетао са трудном женом у мајици са кукастим крстом сазнала сам управо на друштвеним мрежама. Медији то нису приметили. Или јесу, али им није било интересантно. Можда су мислили да кукасти крст није провокација и да је управо та мајица на новосадском шеталишту доказ о заштити људских права у Србији. Због европског пута, наравно.
Нису се претерано бавили ни недопустивим сведочењем Соње Бисерко у спору Србије са Хрватском. Била је сведок Хрватске. Против Србије. То је ваљда њено уставно право. Ја мислим да није, али Соња Бисерко би Србију у ЕУ, а ја не бих ни по коју цену. Ја ћу се увек залагати за Косово и Метохију у саставу Србије, а она је давно признала шиптарску државу. Она је савремена, ја припадам ретроградним снагама. То не мислим ја, то је став спин мајстора у медијима у Србији. То је став и актуелног режима. Да није...
Да ли се још неко сећа да је Наташа Кандић у сред Београда ошамарила старца са Косова и Метохије. Она мрзи Србе и то не крије, али зашто нас не воле надлежни у Републици Србије?! Ко год је некога ударио на јавном месту добио је осуђујућу пресуду, бар прекршајну. Наташа Кандић није...она је ошамарила Србина са Косова и Метохије. И ослобођена.
"Нашим" медијима није била интресантна ни тема о некаквом форуму за безбедност који организује Факултет политичких наука. То је форум за безбедност Београда, Приштине и Тиране. И да, организатор је ФПН из Београда. За њих је очигледно уз Београд и Тирану као главне градове суверених држава и Приштина главни град шиптарске државе. Зар ово није признање те лажне државе? А надлежни ћуте. Ћуте и аминују. Медији и даље трубе да нико из Србије неће признати шиптарску државу. А медији су је одавно признали. Медији извештавају о "влади Косова", "скупштини Косова",  "премијеру Косова"...Зар такво извештавање није признање те такозване државе?! А надлежни ћуте.
Примера је много и све наводи на закључак да после измена Устава Републике Србије који је и званично најавио још увек ППВ Србија више неће бити држава српског народа и свих других који у Србији живе. 
Ја се залажем за такву Србију. За Србију у којој нико не сме бити дискриминисан, чак ни Срби. Хоћу да без последица кажем да сам Српкиња и да сви други без последица могу да кажу ко су и шта су. Поштујем право свих, али не дозвољавам да моје газе. Зато и јесам члан Српске радикалне странке, доследна у пропагирању идеологије српског национализма и заштите права сваког грађанина који живи у Србији. По највишим европским стандардима, али изван Европске уније.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.