КО НАС СВАЂА СА РУСИЈОМ?

Писало се и причало о гласању делегације Народне скупштине Републике Србије у Савету Европе у Стразбуру. Говорим о гласању о декларацији о осуди Русије због Крима. Наравно нећу о том акту. Мој став је јасан и недвосмислен. Подршка Руској федерацији и потврда предизборног слогана Српске радикалне странке И КОСОВО И РУСИЈА.

Шта је заиста било у Стразбуру, а како је требало да буде? Посланици Демократске странке и Уједињених региона гласали су против интереса Русије, а то значи и против интереса Србије. Објашњавали су посланици да је то њихово право и да је такав начин гласања у Стразбуру. То јесте тачно. Делегација Србије у Савету Европе се дели у групе социјалиста, напредњака, народњака, демократа...у складу са ставовима и програмима политичких партија којима припадају. Тамо се углавном договарају у оквиру тих група по кружоцима и не обавештавају остале чланове делегације о тим договорима, осим ако желе да проћаскају и похвале се да су управо разговарали са неком од креатура која свакако не ради у интересу Србије. И да, чланови делегације Српске радикалне странке никада нису приступили ни једној од тих европских групација.

 А није први пут да делегација Србије нема јединствен став о некој теми о којој се расправља и одлучује у Савету Европе. Чланови делегације Српске радикалне странке предложили су, пре четири године, резолуцију која је штитила интересе Србије на Косову и Метохији. Против је гласао Драгољуб Мићуновић, а медији су једва објавили само делић саопштења које смо тим поводом издали.

Е, сад...ово са Русијом...или је било неозбиљно, или злонамерно. Чини ми се и једно и друго. Тада се знало да ће тема Русије и Крима бити на дневном реду, а знало се и да делегација Скупштине Србије путује у Стразбур. Нису морали, ионако је Скупштина била распуштена, али ако већ воле да путују онда је требало и да се консултују. Понављам, знали су за дневни ред. Због специфичности и осетљивости питања било је нормално да Вучић позове председнике странака чији су чланови у делегацији која је присуствовала заседању Савета Европе и да тражи да нико из наше делегације не гласа на штету Русије, наравно, ако и он тако мисли. Ако неко од председника не би прихватио његов предлог, још боље, захтев, онда је лепо о томе могао да обавести јавност и да од Небојше Стефановића затражи да не одобри то путовање. Значи, да се хтело, могли смо сачувати образ државе и не замерати се пријатељској Русији. Да се хтело?

Није се хтело и зато све и јесте фарса. Нико од напредњака није се јавио да осуди посланике који су гласали као и њихови ментори који су писали предлог о којем се гласало све док вест о гласању није доспела у медије. А могли су да реагују одмах, саопштењем из Стразбура. Нису. Исти су им ментори. Зато је све фарса. Зато је и неозбиљно и злонамерно. И на штету сопствене државе и сопственог народа.