ВУЧИЋЕВА СРАМОТА

 Александар Вучић данас је вероватно био једини државни функционер који на реверу није носио Наталијину рамонду. А и шта ће му када је, умсто да се поклони сенима наших прадедова, отишао у Сребреницу. И није отишао празних руку. Понео је наших пет милиона евра. Одвојио од уста. Не својих. Од уста гладне деце, пензионера, трудница, инвалида...од уста гладног народа. Народа којем свакодневно испира мозак и убеђује да се у Србији реално боље живи, јер је остварена нулта инфлација па и од малих плата и пезија сви могу добро да живе. Изгледа да не знају. А могу.
Ако већ имамо вишак новца у буџету, а немамао, што онда те милионе евра није поклонио некој другој оштини у Републици Српској? Братунцу, Власеници, Сокоцу...Зашто баш Сребреници? Зар је због тога ишао у Сарајево?
И зашто баш данас? Данас, 11. новембра, председник Владе Републике Србије морао је бити у Србији. Данас Србија обележава Дан примирја. Дан капитулације Немачке у Првом светском рату. Зар му је Ангела Меркел забранила и да се сећа жртава својих предака? Срамота!!! Вучићева.
Данас се Србија сећа 11. новембра 1918. године када су силе Антанте у Француској, у специјалном железничком вагону у Компијену потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Примирје је било на снази све до закључивања Версајског споразума, 28. јуна 1919. године.
Данас се у Србији сви осим Вучића сећају невино страдалих предака у периоду између 1914. и 1919. године.
Дужни смо да се сећами и да никада не заборавимо стравичне податке о српским жртвама из Првог светског рата у којем смо изгубили око милион и триста хиљда људи. Изгубили смо 28 процената од целокупног становништва.
Александар Вучић зна ове податке. Није он неук човек. Зато је његов грех већи.