Било нас је који смо веровали да ће се Војислав Шешељ вратити жив из Хашког казамата. Неки нису, а неки су желели да се не врати, али они одавно са нама и нису важни. Важни су они који је највише , а највише је оних који су желели да се врати, али су страховали да се то неће десити.
Пет дана пре повратка нашег председника одлучили смо да идемо у Хаг и да протествујемо испред Трибунала. За неколико сати пријавило се више од петсто српских радикала који су одлучили да крену са нама. За један дан смо се организовали и били спремни да кренемо. Вест да се Председник враћа затекла ме у фризерском салону. За пет минута сам била у Странци. И успут обавила ко зна колико кратких телефонских разговора. Наравно вест смо брзином светлости проширили. И отказали пут у Хаг. Никада се у животу нисам толико радовала што ми је планирано путовање пропало. Сви смо се радовали. И чекали да се Председник јави. Јавио се и као и сваки пут питао нас шта има ново. Ми еуфорични углас питамо да ли је тачна информација коју су из Хага добили правни саветници. Потпуно мирно нам је рекао да је претресно веће Хашког трибунала одлучило да га без икаквих услова и без његовог захтева пусте на слободу. За пола сата од када смо добили радосну вест зграда Магистрата била је препуна људи. Нико их није звао, али су долазили.
Тих неколико дана ишкевиња били су баш дуги дани. Групе радикала су на аеродрому чекали сваки авион из Амстердама, нисмо могли да их убедимо да ће председник наћи начина да нам се јави пре полетања авиона. Нисмо им ни замерали. Разумели смо њихову жељу да га што пре виде. Интересантно је да је међу онима који су одлазили на аеродром било највише оних који су били деца када је Председник отишао у Хаг. У међувремену су постали чланови Српске радикалне странке и чекали свог председника.
Тих дана функционери Странке примали су десетине позива из свих медија. Сећам се, звали су ме и новинари и уредници. Из штампаних и из електронских медија. Сви су тражили ексклузивне информације и молили да их обавештавамо о свакој новој информацији. И добијали су информације. Тачне и благовремене. Странка је по цео дан била пуна новинарских екипа. Тако је било и у Батајници испред Шешељеве куће. Сви су тражили да им обезбедим први интервју. Тражили су то и од осталих функционера. Сигурна сам да су тада били искрени и да су једва чекали интервју са Војиславом Шешељем. Били су на аеродрому. Новинарски знатижељни. Хтели су да знају да ли ће одмах доћи у Странку, да ли ће најпре отићи кући, да ли ће се обратити народу...Један паметњаковић је чак питао да ли Шешељ може да хода. Представници свих медија били су сведоци невероватног дочека на аеродрому. Огроман број људи и невиђен излив емоција. Тако нешто никада нико није доживео. Испред Странке иста слика. Мноштво људи, узвикивање, поздрављање., еуфорија. Председник се обратио присутнима и обавестио их да су га истерали из Хашког трибунала. Новинарима је за сутрадан заказао конференцију. Сви су дошли. Неки и заказали интервјуе.
Такав дочек и Шешељ у очигледно добром стању "мотивисали су" неке медије да то представе као обичан дочек, где се на аеродрому окупило пар стотина радикала.
Митинг који смо, без плаћања долазака из унутрашњости, организовали за три дана и окупили више од 30.000 људи који су дошли да после дванаест година виде и чују Војислава Шешеља био је пресудан за организовани бојкот и Војислава Шешеља и Српске радикалне странке. Затворили су му медије са националном фреквенцијом, а Александар Вучић није прихватао позив за ТВ дуел.
Без обзира на страх режима и на бојкот режимских медија Шешељ је за годину дана обишао целу Србију. Гостовао је на локалним и регионалним телевизијама, држао трибине и митинге. Где год је долазио сачекале су га хиљаде људи. Реконструисали смо општинске и окружне одборе где год је било потребно. Српска радикална странка се подигла на ноге. Шешељ је Србији вратио веру и наду. Зато данас Српску радикалну странку подржава више од 20 процената грађана и једва чекамо, и ми народ, изборе на свим нивоима и повратак српских радикала у Парламент.
Свима који желе да сазнају све детаље о томе шта је радио и шта је говорио др Војислав Шешељ за годину од када је на слободи препоручујем сајт Српске радикалне странке, као и фејзбук профил и твитер налог Председника Странке.
Пет дана пре повратка нашег председника одлучили смо да идемо у Хаг и да протествујемо испред Трибунала. За неколико сати пријавило се више од петсто српских радикала који су одлучили да крену са нама. За један дан смо се организовали и били спремни да кренемо. Вест да се Председник враћа затекла ме у фризерском салону. За пет минута сам била у Странци. И успут обавила ко зна колико кратких телефонских разговора. Наравно вест смо брзином светлости проширили. И отказали пут у Хаг. Никада се у животу нисам толико радовала што ми је планирано путовање пропало. Сви смо се радовали. И чекали да се Председник јави. Јавио се и као и сваки пут питао нас шта има ново. Ми еуфорични углас питамо да ли је тачна информација коју су из Хага добили правни саветници. Потпуно мирно нам је рекао да је претресно веће Хашког трибунала одлучило да га без икаквих услова и без његовог захтева пусте на слободу. За пола сата од када смо добили радосну вест зграда Магистрата била је препуна људи. Нико их није звао, али су долазили.
Тих неколико дана ишкевиња били су баш дуги дани. Групе радикала су на аеродрому чекали сваки авион из Амстердама, нисмо могли да их убедимо да ће председник наћи начина да нам се јави пре полетања авиона. Нисмо им ни замерали. Разумели смо њихову жељу да га што пре виде. Интересантно је да је међу онима који су одлазили на аеродром било највише оних који су били деца када је Председник отишао у Хаг. У међувремену су постали чланови Српске радикалне странке и чекали свог председника.
Тих дана функционери Странке примали су десетине позива из свих медија. Сећам се, звали су ме и новинари и уредници. Из штампаних и из електронских медија. Сви су тражили ексклузивне информације и молили да их обавештавамо о свакој новој информацији. И добијали су информације. Тачне и благовремене. Странка је по цео дан била пуна новинарских екипа. Тако је било и у Батајници испред Шешељеве куће. Сви су тражили да им обезбедим први интервју. Тражили су то и од осталих функционера. Сигурна сам да су тада били искрени и да су једва чекали интервју са Војиславом Шешељем. Били су на аеродрому. Новинарски знатижељни. Хтели су да знају да ли ће одмах доћи у Странку, да ли ће најпре отићи кући, да ли ће се обратити народу...Један паметњаковић је чак питао да ли Шешељ може да хода. Представници свих медија били су сведоци невероватног дочека на аеродрому. Огроман број људи и невиђен излив емоција. Тако нешто никада нико није доживео. Испред Странке иста слика. Мноштво људи, узвикивање, поздрављање., еуфорија. Председник се обратио присутнима и обавестио их да су га истерали из Хашког трибунала. Новинарима је за сутрадан заказао конференцију. Сви су дошли. Неки и заказали интервјуе.
Такав дочек и Шешељ у очигледно добром стању "мотивисали су" неке медије да то представе као обичан дочек, где се на аеродрому окупило пар стотина радикала.
Митинг који смо, без плаћања долазака из унутрашњости, организовали за три дана и окупили више од 30.000 људи који су дошли да после дванаест година виде и чују Војислава Шешеља био је пресудан за организовани бојкот и Војислава Шешеља и Српске радикалне странке. Затворили су му медије са националном фреквенцијом, а Александар Вучић није прихватао позив за ТВ дуел.
Без обзира на страх режима и на бојкот режимских медија Шешељ је за годину дана обишао целу Србију. Гостовао је на локалним и регионалним телевизијама, држао трибине и митинге. Где год је долазио сачекале су га хиљаде људи. Реконструисали смо општинске и окружне одборе где год је било потребно. Српска радикална странка се подигла на ноге. Шешељ је Србији вратио веру и наду. Зато данас Српску радикалну странку подржава више од 20 процената грађана и једва чекамо, и ми народ, изборе на свим нивоима и повратак српских радикала у Парламент.
Свима који желе да сазнају све детаље о томе шта је радио и шта је говорио др Војислав Шешељ за годину од када је на слободи препоручујем сајт Српске радикалне странке, као и фејзбук профил и твитер налог Председника Странке.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.